< | srpanj, 2008 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 |
Eto, poslin pusti priprema, napokon je i to došlo na red. Nima veze ča je u ovu subotu u Kaštila bilo u isto vrime četiri fešte, nama je bila, je li, najbitnija ova naša, domaća, ča je organizira udruga od maškar. I lipo je vidit da sve udruge kod svake fešte u selu jedna drugoj daje ruku, kako je @plava primjetila, pa rezultat i ne more izostat. Nastojali smo, tijekon same organizacije, ić na maksimalno niske cijene da bi ča više svita izašlo vanka i moglo sebi priuštit kakvi-takvi izlazak. Fala na pitanju, Zakonita je radila, a Vinka je bila u baka-servisu. I naravno da su me došli povirit. Vinki su se čak svidite i pršurate ča je tata donija za papat. Jedino mi je bilo žaj ča se u isto vrime događa i koncert talijanskog zbora Campobaso u župskoj crkvi, ali kasnije su i oni došli kod nas i priključili se veselici ... Nastojali smo sve na vrime osigurat. Počevši od bandire udruge ... ... pa do podjele posla. Svak je jema svoje zaduženje i svak je zna di mu je misto ... ... priprema mesa i di koje pečene paprike ... ... prekaljena ekipa na rižotu ... ... stari lisci na pripremi ribe ... ... mlađe ali izdržljive snage na točioniku «Kaltenberga» ... a bome nije falilo ni slatkoga, za koje su se pobrinile naše gospođe iz udruge ... Rekli smo već, da smo jemali i svoje goste, došli su nan predstavnici krnjevalskih udruga iz Prološca i Vranjica, iz Glavograda ... ... a Donjokaštelani su se uljudno zafalili da ne mogu jer se pripremadu za Riječki krnjeval. Baš nas briga, bilo nan je lipo i brez nji ... a mi smo se na miru pripremili. Neko je napomenija da nimamo bandiru od Hrvatske, pa smo i to na brzinu riješili. More bit da nije velika ka ona na Marjanu, ali bi se okladija da je vidila bar koju utakmicu reprezentacije, ako ne u Klagenfurtu, ono barenko u Zagrebu. I sad je moglo sve počet u punome pogonu. Nadan se da ćete bar na ovoj slici vidit koliko je bilo svita na pripunoj Gojači ... ča su se zabavljali uz živu mužiku i dobru i ne priskupu spizu i piće (porcija rižota deset kun, čevape ili pečeni šnicel u lepinji deset kun, točeno pivo tri deca pet kun, sok pet kun) Jedino bi se naša tu i tamo koji nezadovoljnik ča je vino bilo, zamislite, cili petnajst kun za po litre, bilo oli crno ... Po starome i, bar ja mislin, dobrome običaju sitili smo se i naši Sućuki i Sućurani ča su pronili dobri glas našega mista po bilome svitu, pa su se našli prigodni buketići cvića za žensku klapu «Putalj» ča je osvojila zlatnu medalju na pivačkoj olimpijadi, a i za našu Tinu Erceg ... ... koja će u gimnastici predstavljat Hrvatsku na sportskoj olimpijadi u Pekingu. Sritno ti bilo, Tina! Bilo je samo malo gužve kad su prispili Talijani, koje smo se obavezali počastit ... ali ništa nerješivo. Svi smo in nosili piće i spizu, pod budnin okon Kengija, «kapo di tuti kamarjeri» u subotu uvečer. Čak san i ja nosija po tri-četiri porcije ili čaše pića, i za divno čudo, a na opće odobravanje nazočnog pučanstva, učinija san to brzo i bez da san i kapljicu prolija. Ali zato kad smo najili i napili goste, nastupa vrhunac večeri, kad su talijanke zapivale ... ... a bome su pokazale da znadu i zaplesat ... Ali neka, nismo in ni mi ostali dužni, barenko u pivanju, bilo da se radi o domaćin snagama ... ... ili uz malu pomoć gostiju i struktura gradske vlasti ... ... i ne bi tija bit zločest, samo obratite pažnju ko se stiska uz gradonačelnika Ali kakva bi to bila fešta u naše malo misto da je završilo samo na tome, pa je nakon kraćih i plodonosnih pregovora ... nastupija i naš Pope, zvizda večeri ... Ne znan zašto me ovo svaki put podsjeća na ono slavlje kad se Asterix i Obelix vratu iz uspješne pustolovine, samo ča našega Tamburixa niko ne zaveže visoko u kućicu na drvetu. Ali neka našega Pope, sve je dobro ča se dobro završi, rižota je najprin nestalo, a pa onda i ostale spize, a na kraju je od svega ostalo samo malo kole i vina. I ako je iko jema razloga za zadovoljstvo, onda su to sigurno naši prešidente i blagajnik od krnjevalske udruge ... ... a nije bilo mrsko ni našemu tajniku, kojega nisan njanci uspija slikat kako triba jer se toliko brzo kreća od jednoga do drugoga da bi se sve odvijato kako triba. I tako, svitu, adio, i vidimo se na idućoj fešti! |
E jesan se i ja razveza ... a nigdi Vinke. Ali sad ćemo to riješit, iako onako, malo, na playback. Objašnjenje slijedi ... Već par miseci, kako san i reka, jeman novi fotoaparat. Canonovo čudo tehnike, a ča ću van poć govorit, čuva dicu, kuva kafu ... ali Powershot S5 IS nije junak ove priče ... nego njegov stariji i iskusniji bliski rodijak, Powershot A530, isto iz Canonova plemena. Kad san nabavija novu makinju mislija san se zadržat i staroga, koji je naravno, ispravan i funkcionalan, i za većinu potribe i više nego dovoljan. A i manji je, ča nije bez veze. More ga se lako utrpat u žep, brzo se vadi, brzo se pali .. i da ne nabrajan sad dalje, i ekonomija je malo odigrala ulogu. Iako vridi puno više nego ovi novi ča se itaju megapixelima, činjenica je da in je cijena pala, a ja nisan želija dat relativno dobar aparat za nikakve pineze. Neka njega ... Ali, i tu se umiša prst sudbine. Kad san ćaći pokaza novi aparat, odma ga je privrnija ciloga, i ka stari foto-kino vuk dobro ga je ocijenija ... ali je prvo pitanje bilo: - A koliko si ga platija? Nakon ča je malo zavrnija očiman na moj odgovor, slijedilo je drugo, BITNIJE pitanje: - A ča ti je sa onin starin? Oli se pokvarija? Pa san mu lipo objasnija da se nije pokvarija, da ga neću prodavat i zašto ga mislin zadržat ... Vidin mu ja po faci da ga je zadovoljija prvi dil odgovora, ali mu nije bilo baš svejedno na ostatak. Vidija san ja koja je ura, pa san onda, nakon konzultacija sa Zakoniton, samo jedno popodne doša kod moji penzići, sa Vinkon, naravno, i pružija mome papi malu boršicu na kojon je pisalo Canon uz naoko nezainteresirano: - Na! Sad mi je žaj ča mu nisan slika facu tijekon «primopredaje» ... moj stari, čovik od tehnike (a ča mislite čije gene nosin) deboto ka dite kad dobije novu igračku. Pa san mu mora objašnjavat zašto je koji botun, ali pametno, dozirano, da mu ne učinen šušur u glavi i da mu ne počmu oči svitlit zeleno ... ne pantin kad me je u životu tako pažljivo sluša dokle san mu nešto govorija. Još da mi ga je naučit kako će pročitat SMS i odgovorit na njega, pa san miran. A di je Vinka? E, tu san vas čeka, pa nije dida vazeja digitalca da će mene snimat, a ne! Vinka, Vinka i pokoji cvit, radi babe i mira u kući Eto, evo van sad Vinke, kad je bila sa babon i didon u Radošić, kod prijatelji, i obvezno povirit beštije, kojih, fala blogu, jema godi koliko oćete ... Najprin je tribalo malo trenirat na cviću ... ... a kad su došli gori, VInki nije falilo društva ... ... pa su se nji dvi skupa uputili malo u istraživanje životinjskoga svita ... Najprin in nije bilo jasno zašto ovi pas leži ovako, ka mrtav. A ko ne bi po onakvoj vrućini A onda je Vinka tila taknit deboto svaku beštiju ... od maloga zeca/kunca ... pa do razgovora ugodnih sa malon kozlinon ... ... a tribalo je i vidit odakle dolazi mliko ča ga ona puno voli pit ... ... suvišno je napominjat da je tu večer Vinku opet tribalo oprat u tri vode, ka i oni put kad je pomagala babi u vrtlu. I posli pregleda ovi slik, po mome skromnome mišljenju, pape je dobro savlada gradivo, pa ćemo za koji dan prić na drugu lekciju ... malo napredniju. i moran ga pofalit da je stvarno dobar i marljiv učenik. Zdravi mi i veseli bili, i dovidova! |
Ne mogu se, svitu moj, okrenit od posla, i dqa ne bi ko pomislija kako san itnija tastaturu u trnje ... evo jedan mali međupost. Dobija san i kartolinu iz Dubaija, poslalo @zlatomamino, fala mu lipa ... ... a danas san se dobar dil dana bavija sa dičjin poslima Dunkve, vidin jutros, kad san odveja Vinku u vrtić, da tete daju dici čisti papir za crtanje. Na moj upit zašto, dobija san odgovor da nimaju više bojanki. A dobro, i odoh ja ... kad san se vratija oko 11.15, kad je meni bila marenda, sa plikon od cca pedalj debljine papira, ne znan jesu li bile sritnije tete ili dječica ... Bilo je tu svega, pretežito likova iz crtića, podiljenih tematski, a fala blogu i internetu, skupilo i se oko 1800, pa ako kome zatriba, samo neka se javi, šaljen ... ... cca 40 megabajta, ča i nije neki problem u današnje doba brzoga interneta ... kome se da neka skida sam, jema svega na Bojanke.com A triba se i spremit za feštu u subotu, naša udruga od maškar čini feštu na Gojači, našoj opjevanoj mjesnoj plaži, ali o tom potom ... Dovidova! Update: (00:49) Plakat je napokon gotov, proša je sve konzilije i dobija odobrenje za razmnožavanje ... ... a triba i numerirane bonove za spizu i piće oštampat ... ali to ćemo sutra ... A sad laka noć mašo mi se spava ... |
Lako je bilo bajat i pričat bajke, bilo da se radilo o dobronamjernin novinarima, ili o onima koje je, doduše malo grezo, opisa Maminjo, aludirajući na njihove higijenske a blogami i moralne navike. Ča bi se reklo u nas da bi se bacili na prsi za sto kuna. Ajde, bar 500, glede mogućih ozljeda. Mislin na Hajduka, da ne bi ko krivo svatija Taman se spreman poć na Poljud. Bija san kontra Napolija, cca 15000 svita, i nije uopće bilo tako loše. Ali to ne mora značit ništa. Hajduk je svojedobno nakanta i Manchestera 6:0. U prijateljskoj utakmici. Da sad ne nabrajan Ajaxa i ostale kapitalce. Ovo je ZAPRAVO, pa makar malteški ribari bili ka protivnik. To je test za prvenstvo. Neka činu fintu da je sa druge bande Croatiaa Sesvete ili Međimurje ... Triba cili ti sitniš tuć. pa se onda sa Dinamon more odit i na nulu. Ili i izgubit ... Ajme meni, počeja san pisat ka Rejo ... Odoh na kvasinu (ocat, za sjevernjake) ... Valjda ću večeras jemat volje još ča nadodat ... jerbo ako ove ne moremo mirne duše i sa po gasa doma pobjedit, onda je bolje da prioremo Poljud i posadimo uljanu repicu. Ionako će se sad bolje zarađivat na biodizelu nego na ovakvin nogometnin prodavačima magle Update (posli utakmice) Da san jema di usput skupit malo luga, evo, dajen van časnu rič da pi se vas posuja pepelon. A i nemojte mi se čudit. Hajduk odavno nije ovako lako proša nijednu evropsku utakmicu. Još davni dan, na starome placu, sićan se da me je vodija na utakmicu pokojni rođak Tonči Babak, i da je Hajduk nakanta jadnoga Keflavika sa Islanda, mislin čak osan nula. I oni su tili da se obadvi utakmice igraju u par dana i to u Splitu, ča ćedu činit putešestvije do Islanda, a Hajduka i nije tribalo puno nagovarat. A u novijoj povisti, okad je Hrvatske, ja mislin samo one jadnike na Farskin otociman, ako se ne varan. Naučili smo se primat u korpet, ka ča se bidno magare nauči na batine. Daj blože da je Hajdukova kalvarija završila sa onon sramoton lani, uprava, igrači, treneri, svi su trajali ka pokojnome Tuđmanu ministar obrane Šime Đodan. Ali dosta o povjesti, ionako je bilo ča je bilo i ne more se popravit. Ni izbrisat. A počelo je oprezno. Judi, željni baluna, skupili su se u lipome broju, transparenti od oni standardni ... pa do oni koji se uvik pokažu na evropskin utakmican iz nekoga malo daljega mista ... ...ovod piše TORCIDA NIZOZEMSKA, virujte mi na rič, nisan uspija bolje uvatit ... više mi je i dosadilo govorit di nas sve jema. Kad se naseli Misec biće nas i gori, spreman san i okladu ponudit ... Edo Pezzi bi reka mrtav-ladan dvadeset iljad svita, a dežurni pesimisti deset. Istina je, ka i uvik, negdi na sredini. Znači petnajst iljad svita ... skupiće se za platit režije, rekli bi dežurni zlobnici ... dobro popunjena istočna tribina ... a i organizacija nije tila ništa pripustit slučaju, pa su i vatrogasci zauzeli svoje položaje ... ... mislili su proć lišo, ali bilo je i bengalki, a bloga mi, i topovski udari. Je blagajnik UEFA-e trlja ruke! Lagano je i počela utakmica, sve ka po jajima, a onda BUM! U trećoj minuti se otvorila špina. Aeroplanino iz Solina je iščeprka slobodnjak na 22 metra, balun je vazeja Ibričić ... ... trenutak pri vengo je balun otra paučinu u devedeset ... ... i pokaza da ne more baš svaka mona od igrača nosit Hajdukovu desetku. Jure Jerković, Aljoša Asanović, Niko Kranjčar, Drago Rukljač, Florin Cernat, ... i neka mi oprosti koga san zaboravija, još uvik san pod utjecajen ovega gola. Nisan davno vidija lipši gol. Nema tu silovanja baluna, opizdi pa ako uđe, čovik zna i amen! Nadan se da ćemo ove godine češće viđat ovakove scene na Poljudu ... a i ovakove scene, makar se Fredi Fiorentini ne bi sa menon složija ... Eto mu malo za vježbu, kad bude ispunjava uplatnicu za kaznu UEFA-i, da ne bi njiov žiro račun zaboravija. Ali neka, dobro su peškali od ulaznic, priteće in malo i kad platu kaznu. Samo da opet ne zaboravi koga prijavit na spisak, ka lani maloga Gabrića. Cilo vrime kukamo kako nan napadači slabo dajedu golove, a onda se ka za dišpet u strelce upisa i Kalinić i Bušić, obedvi punte. Ali to smo ka svatili ka normalno. ... mislili smo da je sa ovin bilo gotovo ... Ali četvrti gol je stvarno nešto posebno ... ... dobro zapantite koja je bila minuta, a i dobro zapantite onega maloga sa brojen 24 ... vidilo se odma kad je uša i zaveza u grop (čvor, za sjevernjake) cilu maltešku obranu par puti, da je ovo njegova večer. Ko još ne zna, neka mu je upamet, mali još more igrat i za kadete, da ne govorin za juniore. ŠESNAEST GODIN! I nadan se da je već potpisa ugovor, da ne bi odleprša ka neki bili tići i pri njega. Kako malo triba čoviku da sritan i zadovoljan gre spavat. I nisan tija da mi (potvrđena!) vijest da je Hrgović potpisa za Dinamo pokvari večer. Nikad ne znaš zašto je to dobro! Neka se sad Mamić malo kači sa njegovin manageron. Nije svako zlo ni za zlo a vrime će pokazat ko će koga strpat u portapak (prtljažnik, za sjevernjake) Laka van i ugodna noć! |
Je, mea culpa, moran priznat da se nisan baš našeta po Barbarincu ... a uvatija san priko četiri banke i jema bit da mi nije suđeno i gotovo. A kako, pitaćete se vi? A lipo ... Spremija san se lipo sa Vinkon poć na Barbarinac, jer Zakonita, fala na pitanju, OPET radi ka i svaku subotu. I lipa je prigoda bila, naši i Vranjičani organizirali feštu ... sve pet ... ali je odma na početku lipo krenilo. Jema brod svaki uru vrimena sa mula, zadnji u deset uri. Uvečer ... a ča ćemo odit po suncu, ajmo u sedan uri pozapodne. Je, ali to je bilo puno lakše reć vengo napravit. Dokle san uvatija Vinku okolo zgrade di se igrala sa dičicon, pobiga nan oni brod u sedan. Ajde, ništa zla ... zato smo na oni u osan došli kvarat od ure ranije ... a jeman ča i vidit ... sprema se i gre ća. Nakon par lipi besid i tu i tamo koje beštimje, vratija se po nas ... Ajde, krenili smo, a bidna je Vinka morala slušat cilin puten poznatoga intelektualca koji jon je cilo vrime pokušava nešto objasnit, a da mu je bilo dat potegnit crtu, ne bi bilo nijedne okuke ... ... bar smo se mogli nagledat lipote okolo ... reka bi čovik da moreš pit more, kakvo je na slici ... ... a najpametniji su, jema bit, bili galebi, koji su čekali da se gužva raščisti, pa da onda oni učinedu feštu ... ... i tako smo došli do Barbarinca, teškon mukon, i nismo još deset minuti mogli izać vanka, jerbo je jedan od mužikanti ronija mobitel ča mu je ispa u more. Đavla Nokija ... i još mi se kune da mu je već dva puta upadala unutra i da još radi ... doduše stara 3310, ali eto, daje se na znanje, ako laže on, lažen i ja ... Napokon smo uspili stupit na čvrsto tle, i odma slikali zanimljivu kombinaciju solinsko-splitsko-sućurački galebi i njiovoga podmlatka, koji su ličili dušu pismon posli napornoga dana ... sa Emezetton na horizontu ... A onda je pukla vijest da je brod sa kojin smo došli zadnji i da moramo sa njin nazad. A bilo je tek osan i po. Zaludu uvjeravanja, dičji plač i beštimje ... nije nan priostalo ništa drugo vengo otplovit u zalazak sunca ... ... ili plivat do doma. Vinka je, kroz suze, izjavila da neće više nikad na Barbarinac, ali san je utješija da ćemo mi poć kad budemo jemali svoj brod, na ča je, teška srca i koje suze, ipak pristala. Samo ča jon nisan reka kad će to bit ... I za kraj, ne znan čija je ovo karikatura, dobija san je na emajl, ali STVARNO govori više od iljadu besid Zdravi i veseli bili |
Vinka i ja smo zaključili da nema smisla cmizdrit za onin ča se ne moreš mašit ... jema zabave i ovod blizu, ne triba odit daleko. Barenko sad kad je lito, di se god okreneš zabavni park, zabavni sadržaji ... I tako smo mi malu turneju započeli sa Trogiron, lani smo tamo jemali vatreno krštenje na trampulinu. Jednu kvarat od ure je trajalo nagovaranje da Vinka krene na trampulin. Onda, kad je krenila, nije više tila izać vanka. Ove godine je nije tribalo puno nagovarat. ... samo je bilo malo plača i uvjeravanja kad je tribalo poć dalje. A morali smo ... dobili smo dojavu da predstava u Mašogradu, nevinoga naziva «Modni event» neće bit baš samo to ča piše ... a tribali smo svratit i do @zuzayok, natirat Onega Bez Duše da proradi, pokazalo se bezuspješno. Samo informacije radi, vip USB bežični internet se instalira bez problema na XP, a na Vistu niti pod razno. Nemojte reč da van nisan reka ... I tako smo se uputili lagano nazad, priko trogirske rive, pune brodova ... ... tako da san se pripa da nisu sad i oni počeli štrajkat ... ali moj straj nije jema osnova. Razuvjerila me @ciovka, ka i uvik, dobro informirana, da je to samo smjena, došli su iskrcat turiste, one ča su se naguštali, i malo učinit provištu (nabavu, za sjevernjake) ... Ništa zla. laknilo mi je. Ka da benzina nije deboto deset kun Biće oni siguro vozu na biodizel, kad i to ne pogađa. Ili, romantike radi, vozidu na jidra, oli još bolje na vesla, pa to prodaju turistima ka autohtoni fitness ... Snalažljiv je naš svit, svašta će napravit za poboljšat turističku ponudu, vidiću to i večeras, a ja još ništa nisan zna. Samo mi je zapritilo da dođen slikat ili ... neću van reč ča je bilo ili. Neka to ostane naša mala tajna ... Dunkve, eto nas pomalo doli, svit se je počeja skupljat ... ... i Vinkica je brzo našla svoje prije iz vrtića, pa nije bilo grintanja daneće ostat. Vidin da su se i neki dobro pripremili, poznavajući od prošlih godina mikroklimatsku situaciju ... .... a i glumci se pomalo produciraju i slikaju za medije. Ivka i Jure, ako se ne varan. Naizgled obična domaća familija, koja oskudne godišnje prihode popravlja sa turističkon ponudon. Kako bi rekla Ivka, pokriju se koliki je sukanac. E, ali prohtjevi su porasli, a sukanac je posta premali. Triba proširit turističku ponudu. Triba očistit misto ... Malo suveniri ... ... a malo litnje mode. Ionako ne triba puno robe potrošit za napravit koju litnju vešticu. Đavlija je naša Ivka ... ... i na kraju je ispucan glavni adut: ne smi se dozvolit da turisti, pogotovu turistkinje, pojdedu doma nezadovoljene ... i naša je Ivka došla na genijalnu ideju da angažira stare olinjale galebe ... ... koji bi tribali malo podučit ovu mlađu galofak-playstation generaciju kako se to radi, bez miša i joypada (op. a. Da nisan mora slikavat, bilo bi nas šest, samo bi morali proširit format slike da i ja stanen ) ... i kako svemu dođe kraj, tako je i ova predstava brzo završila. Sve ča je lipo kratko traje ... Pa su svi izvođači izašli prid publiku ka pravi glumci i uz naklon i ovacije nazočnih se oprostili. Do druge prilike ... Zdravi bili! |
Je, priznajen ... drago mi je điravat. Rekli bi naši stari da mi guzica vidi puta. Ili da jeman črve u guzici. Ča ti ga dođe na isto. I obaša san dosta, barenko ovod okolo. A i ka mali, redovito smo ka cila familija odili okolo na godišnji, najčešće na Bohinj, u sindikalno odmaralište pokojnoga «Jugovinila» ... I to u ono vrime kad su nan se svi smijali da ča će odit tamo u sindikalno odmaralište ... a kasnije, kad je malo stislo od tih najglasnijih nisi moga doć na red ... Obašli smo skoro cilu bivšu Jugoslaviju, osin Makedonije. Odlaske u Trst, Goriziu i u Austriju ne triba ni napominjat. Ča se bilo sa Bohinja zaletit u Novu Goricu/Goriziu i učinit šoping. A i Kosovo smo, moran priznat, samo na brzinu priletili. Moji su, doduše bez mene, jerbo san onda već radija liti, išli priko Knina još i devedesete godine taman pri vengo je zakuvalo, pri vengo su «rodili» prvi balvani ... neću van ni govorit kako je bilo kad su se priko Rijeke vraćali. I eto tako, ne moreš protiv prirode ... usadilo mi to od malena Nije da se bunin, ali samo da predočin činjenice. Tako smo i Zakonita i ja điravali, ka momak i cura, dokle se moglo, čak smo i za na medeni vikend bili do Grada, jerbo smo to dobili ka vinčani poklon od moje ekipe, ... a produžili smo i još južnije, sve dokle smo mogli, toliko južno da smo i Prevlaku uspili vidit. I slikat se ... sa Hajdukovon bandiron ... Torcida Prevlaka ... bilo j lipo dokle se moglo ... dokle nije sve išlo u Honduras, kako je piva oni stari berekin Đole, dokle nije i svaki najobičniji odlazak na kupanje, kako je Pauletić napisa u «Slobodnoj», posta poslovna investicija, zahvaljujući cijenama goriva Ali eto ako, bar za sada, ne mogu putovat po svitu, bar more svit doć kod mene ... Zahvaljujući blogerima, blogericama, ostalin prijateljima, prijateljicama, poznanicima i poznanicama koji me se sitidu pa pošalju kartolinu ... donoseći dašak biloga svita na ovi moj blog ... Fala lipa za opipljivi komadić Barcelone, @zuzayok, ili za djelić Grčke povijesti i kulture, @slatkogrko a napose fala lipa @beniju za spomen na misto koje je obilježilo hrvatski balun u zadnji malo manje od misec dana. Kad se sitin kako smo se svi bili obukli u kockaste monture, ne bi valjalo da smo za Dan Državnosti igrali sa Panzerima, nikako ma isto fala VATRENIMA na ono gušta ča su nan priuštili ... ... još jedan put fala svima koji su poslali kartoline, ka i onima ča će to tek učinit. A ako i mene vrag odnese diko malo dalje od Lipe Naše, budite sigurni da ću ih napisat cili naramak. Jer, u ovo današnje doba SMSa, Emaila, Skype-a, MSN-a, ICQ-a, MMS-a i ostali razumljivi i nerazumljivi kratica, nima do kartuline, starinske razglednice, posprdno nazvane snail-mail (snail = eng puž), koja pruža ipak onaj osjećaj dodira, povezanosti sa onim ko je posla ili sa onin miston odakle dolazi, ej, ako ja nisan bija u Bad Tasmandorfu (je li se ovako piše) onda bar jeman kartolinu odotamo. Bar nešto :-) Eto, ja toliko, ovako sideć ispod klime i gledajuć vanka kako cvrči asfalt ... jedva čekan da pade sunce pa da se more izać malo vanka ... Kako se zove oni uređaj di sa jedne strane ulazi ledena voda, a na drugu izlazi vruća voda? PROTOČNI BOJLER ... eto, tako se i ja osjećan, ka protočni bojler, samo ulijen u sebe ledenu tekućinu, a iz mene izalazi na sve strane vruća voda, u tekućen ili u goren slučaju i u plinovitom stanju Zdravi i veseli bili, i ovu vrućinu priživili ... |