E jesan se i ja razveza ... a nigdi Vinke. Ali sad ćemo to riješit, iako onako, malo, na playback.
Objašnjenje slijedi ...
Već par miseci, kako san i reka, jeman novi fotoaparat. Canonovo čudo tehnike, a ča ću van poć govorit, čuva dicu, kuva kafu ... ali Powershot S5 IS nije junak ove priče
... nego njegov stariji i iskusniji bliski rodijak, Powershot A530, isto iz Canonova plemena.
Kad san nabavija novu makinju mislija san se zadržat i staroga, koji je naravno, ispravan i funkcionalan, i za većinu potribe i više nego dovoljan. A i manji je, ča nije bez veze. More ga se lako utrpat u žep, brzo se vadi, brzo se pali .. i da ne nabrajan sad dalje, i ekonomija je malo odigrala ulogu.
Iako vridi puno više nego ovi novi ča se itaju megapixelima, činjenica je da in je cijena pala, a ja nisan želija dat relativno dobar aparat za nikakve pineze. Neka njega ...
Ali, i tu se umiša prst sudbine.
Kad san ćaći pokaza novi aparat, odma ga je privrnija ciloga, i ka stari foto-kino vuk dobro ga je ocijenija ... ali je prvo pitanje bilo:
- A koliko si ga platija?
Nakon ča je malo zavrnija očiman na moj odgovor, slijedilo je drugo, BITNIJE pitanje:
- A ča ti je sa onin starin? Oli se pokvarija?
Pa san mu lipo objasnija da se nije pokvarija, da ga neću prodavat i zašto ga mislin zadržat ...
Vidin mu ja po faci da ga je zadovoljija prvi dil odgovora, ali mu nije bilo baš svejedno na ostatak.
Vidija san ja koja je ura, pa san onda, nakon konzultacija sa Zakoniton, samo jedno popodne doša kod moji penzići, sa Vinkon, naravno, i pružija mome papi malu boršicu na kojon je pisalo Canon uz naoko nezainteresirano:
- Na!
Sad mi je žaj ča mu nisan slika facu tijekon «primopredaje» ... moj stari, čovik od tehnike (a ča mislite čije gene nosin) deboto ka dite kad dobije novu igračku.
Pa san mu mora objašnjavat zašto je koji botun, ali pametno, dozirano, da mu ne učinen šušur
u glavi i da mu ne počmu oči svitlit zeleno ... ne pantin kad me je u životu tako pažljivo sluša dokle san mu nešto govorija.
Još da mi ga je naučit kako će pročitat SMS i odgovorit na njega, pa san miran. 
A di je Vinka? E, tu san vas čeka, pa nije dida vazeja digitalca da će mene snimat, a ne!
Vinka, Vinka i pokoji cvit, radi babe i mira u kući
Eto, evo van sad Vinke, kad je bila sa babon i didon u Radošić, kod prijatelji, i obvezno povirit beštije, kojih, fala blogu, jema godi koliko oćete ...
Najprin je tribalo malo trenirat na cviću ...
... a kad su došli gori, VInki nije falilo društva ...
... pa su se nji dvi skupa uputili malo u istraživanje životinjskoga svita ...
Najprin in nije bilo jasno zašto ovi pas leži ovako, ka mrtav. A ko ne bi po onakvoj vrućini  
A onda je Vinka tila taknit deboto svaku beštiju ... od maloga zeca/kunca ...
pa do razgovora ugodnih sa malon kozlinon ...
... a tribalo je i vidit odakle dolazi mliko ča ga ona puno voli pit ...
... suvišno je napominjat da je tu večer Vinku opet tribalo oprat u tri vode, ka i oni put kad je pomagala babi u vrtlu. 
I posli pregleda ovi slik, po mome skromnome mišljenju, pape je dobro savlada gradivo, pa ćemo za koji dan prić na drugu lekciju ... malo napredniju. i moran ga pofalit da je stvarno dobar i marljiv učenik.
Zdravi mi i veseli bili, i dovidova! 
|
