< | ožujak, 2006 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
A ča si to dočeka, je li sad ćeš se opet opravdavat ča nisi ni beside napisa deset dan ... rečete mi vi. A ča ću van poč govorit, kad, je li, sve znate! Vi ste pametan svit, pa me razumite iz prve :-) Čeka san i dočeka prvi vikend kakobogzapovida, da mogu obuč kratke rukave i učinit đir sa mojon Vinkon po selu. Ionako me dopadne tek nedijon, oli u najboji slučaj još i subota. To mi je tako sad okad je počela Zakonita radit, pa je mala deboto u babe Slobodne ka u internatu. Po cili dan, skoro. Jedino pozapodne je ukredemo malo, ako je lipo vrime, pa se diko sa njon zaletimo. Ali kako to najčešće nije bija slučaj ovi dan, mala je bila deboto ka u kućni pritvor, tija san reč ka u Guantanamo, ali bi se moga Kastro najidit :-) Za Buša više manje. Eto, toliko smo se našetali da je iza podne, kad je došla u babe Vinke u Kaštila na obid, sama krenila u posteju da jon se spava. Kamo sriće i više ovakovi dan. Boje bi bilo, i za mene i za Vinku. Vinka bi bila manje grintava, a ja bi kala barenko koji dek. Malo. ali čovika veseli ... |
Jedva čekan subotu ujutro. A zašto? E, znan ča ćete reć ... da se mogu izležavat u posteji dokle me voja. Čisto sumjan (vidi post «digi se tata») da će mi to mali terorista dopustit, ali nema veze ... jedva čekan subotu, jerbo je onda mala moja CILI DAN. Zakonita radi ujutro, a pozapodne nas ionako potira vanka, da ona more ča učinit po kući. Biće skakanja po kući, ako bude grubo vrime, ili šetanja vanka ako se ukaže sunce. Nismo već dvi nedije izašli vanka kako bog zapovida, ča radi vrimena, ča radi Vinkine prilade, pa se nadan da ćemo ovi put bit pošteđeni. Sve ćemo obaigrat okolo, a ako vrime dopusti, mogla bi mala ovi vikend jemat PREMIJERU. Ča sad, pitate se vi, oli se i glumit uvatila? Nije, nije :-) vengo bi mogli poć na Šoltu. Evo, mala će skoro uvatit dvi godine, a još nije bila obać Gornje Selo. Da vidi odakle su Garbinovi. Uvik govorin da smo mi šoltanski vlaji, pa mi niko ne viruje. A od Gornjega sela do mora jema na bilo koju stranu barenko po ure usiljenoga marša do mora. I onda jesmo li Vlaji ili nismo? Makar i šoltanski :-) A i familija, oni ča ne gredu svako malo na kraj, me je udušila da kad ću je više dovest. Eto, ako bog da zdravlja i lipoga vrimena, eto nas ovu nediju ... |
Eto, i to se dogodilo. Baba Slobodna je priznala da je unuka bistrija od nje. Dobro, ne baš tako, ali je lipo čut :-) Dijalog je teka ovako: Vinka: Baba, stavi kunkunku! Baba: Ne znan, dušo ... Vinka: Baba, mojin te ... Baba: Ne znan dušo, znaš da bi ti baba stavila .. Vinka: Bako, Vinka će ... Baba: Ajde, kaži babi Vinka: Digi me ... (do police di su CDi) Baba: Je li ovako (i digne je) Vinka je uzela PRAVI CD, Vinka: Otoji baba (da joj otvori kutiju) Mala je uzela CD, otvorila DVD/CD player, izvadila Teletabise iznutra Vinka: Spremi, baba... Onda je stavila CD unutra, zatvorila, upalila TV (da se cuje) i pritisla broj 7. Glupo je i napominjat koja je onda pisma zasvirala ... Eto ... i ja san osta brez texta ... A baba Slobodna se još zlamenjije da kako mala zna stavit film oli pismu a ona ne zna. Odma san izletija iz kuće crven ka rak da ne počmen vikat i skalavat svece koliko san jon puti prova reć )babi Slobodni) da triba samo turnit kazetu u video pa gledat film, sve se samo namisti ... ali ništa. I onda bi počela ronzat da nima ča gledat "#$%& Titanik je doma skupija dva prsta prašine u dva miseca, mora san ga čoviku vratit od srama pošton da ga ne gledan, a ona ga nije bila vridna pogledat. A šta ćeš, da govoru na španjolski oli portugalski more bit da bi ga i pogledala, a ovako ... boje mi je mučat jerbo bi moga svašta reć :-) Dosta za večeras! |
Baš me nije bilo odavna ovod, a ča ću Van se pravdat, znate i sami ... ne da mi se, a i neću pisat baš svašta, ma san ovi put mora nažvrjat koje slovo ... da prostite, Vinka je sa zdravljen kako - tako, više san se i navika na ove njezine zviz-viroze da jema fibru danas sutra nima, prve je pute to bilo malo šokovito ali čovik se na sve navikne ... Ovi put nije Vinkica glavna vjest. A nisan bogami ni ja. Nego Zakonita. Da oprostite, počela je radit. Je da se ustane u 4.30 da prispije na posal, je da Malu ne vidimo deboto cilu sedmicu jerbo je na vazdan kod babe Slobodne, ali lakše se diše. Svakako. A Vinke se ionako naguštamo priko vikenda. Kad pustimo babu da malo odane. I da se naspava. Jerbo se od Vinke ne more njanci poć popišat. U tri po ponoći, odo baba po zovu prirode, eto ti male na vrata. I ajde s njon u kužinu pravit mliko, našopa je i svi sritni i zadovoljni. Do devet uri ujutro. To je za nevirovat. Meni i Zakonitoj po uru vrimena neće da zaspe, a kad je kod babe, na uru se sama zaputi u sobu i uspenje se na posteju. Da nisan vidija, mislija bi da me ko zajebaje ... valjda nan je tako suđeno po onoj "zajebaji ti svoju mater", a niko nije nikad reka "zajebaji ti svoju babu". Mogu bubat glavon o zid, ali to se ne more prominit. I točka! A naslov? Skoro pa snig? Je, bija je i pada, ali ni blizu ka lani, pa nismo jemali skijaško natjecanje od vele do male pruge. Kvragu i snig i ko ga je nazva "dječja radost". Samo bi citira jednoga moga prijateja, silon prilika naseljenog u našoj dragoj Metropoli. "da mu je bija drag snig dokle ga nije mora prvo jutro gratat smrznutoga sa šofer-šajbe". Citat završen! Kod nas od sniga koristi moredu jemat samo tvornice gipsa, privatni ortopedi, a bogami i autolimari. I dosta, za večeras. Gotojo! rakla bi Vinka |