Baš me nije bilo odavna ovod, a ča ću Van se pravdat, znate i sami ... ne da mi se, a i neću pisat baš svašta, ma san ovi put mora nažvrjat koje slovo ... da prostite, Vinka je sa zdravljen kako - tako, više san se i navika na ove njezine zviz-viroze da jema fibru danas sutra nima, prve je pute to bilo malo šokovito ali čovik se na sve navikne ... Ovi put nije Vinkica glavna vjest. A nisan bogami ni ja. Nego Zakonita. Da oprostite, počela je radit. Je da se ustane u 4.30 da prispije na posal, je da Malu ne vidimo deboto cilu sedmicu jerbo je na vazdan kod babe Slobodne, ali lakše se diše. Svakako. A Vinke se ionako naguštamo priko vikenda. Kad pustimo babu da malo odane. I da se naspava. Jerbo se od Vinke ne more njanci poć popišat. U tri po ponoći, odo baba po zovu prirode, eto ti male na vrata. I ajde s njon u kužinu pravit mliko, našopa je i svi sritni i zadovoljni. Do devet uri ujutro. To je za nevirovat. Meni i Zakonitoj po uru vrimena neće da zaspe, a kad je kod babe, na uru se sama zaputi u sobu i uspenje se na posteju. Da nisan vidija, mislija bi da me ko zajebaje ... valjda nan je tako suđeno po onoj "zajebaji ti svoju mater", a niko nije nikad reka "zajebaji ti svoju babu". Mogu bubat glavon o zid, ali to se ne more prominit. I točka!
A naslov? Skoro pa snig? Je, bija je i pada, ali ni blizu ka lani, pa nismo jemali skijaško natjecanje od vele do male pruge. Kvragu i snig i ko ga je nazva "dječja radost". Samo bi citira jednoga moga prijateja, silon prilika naseljenog u našoj dragoj Metropoli. "da mu je bija drag snig dokle ga nije mora prvo jutro gratat smrznutoga sa šofer-šajbe". Citat završen!
Kod nas od sniga koristi moredu jemat samo tvornice gipsa, privatni ortopedi, a bogami i autolimari.
I dosta, za večeras. Gotojo! rakla bi Vinka
Post je objavljen 11.03.2006. u 22:06 sati.