TV blog

nedjelja, 27.03.2005.

Grci oterali Makedonsku TV iz svog paketa bez najave

Ubrzo pošto je grčka telekomunikaciona kompanija OTE bez najave ugasila satelitski signal Makedonske televizije (MKTV Sat), ovaj kanal se vratio na Hotbird satelit u drugom paketu koji drži firma „Stellar“.

Kao razlog isključenja satelitskog signala Grci su naveli dugove koje ima kompanija „UBI World TV“ (pre bankrotstva poznata kao TARBS) prema njima (jer se signal na Hotbirdu koristi za dalji prenos ka Aziji i Australiji za potrebe paketa ove firme). Naravno, UBI World TV je sve to demantovao, a pošto je OTE u većinskom vlasništvu grčke države, pojavilo se i objašnjenje da isključenje signala predstavlja pritisak Grčke na Makedoniju zbog predstojećih pregovora o zvaničnom imenu Makedonije. U prilog toj tezi ide činjenica da Hellas Sat za potrebe UBI-ja već prenosi gomilu drugih kanala i da niti jedan od njih nije bio isključen. UBI World se brzo snašao i za pola sata je ponovo digao signal na satelit, ali u sklopu drugog paketa, onog firme „Stellar“.

U platformi UBI World TV za Australiju emituju još neke balkanske televizije, poput BK TV Sat (Beograd), BN Sat (Bijeljina), NTV Hayat Sat (Sarajevo), OBN (Sarajevo), a ovaj provajder je ranije prenosio i RTS, čiji se signal na Hotbirdu i dalje nalazi u OTE-ovom paketu.

- 23:42 - a šta ti misliš (2) - pretvori u hardver - link na ovaj post

MTV Adria u potrazi za voditeljima

MTV-jeva franšiza namenjena području bivše SFRJ, MTV Adria, raspisala je konkurs za voditelje pod nazivom „MTV to si ti“. Konkurs se odnosi na područje Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine (pa će se tako audicije održati u Ljubljani, Mariboru, Zagrebu, Rijeci, Banjaluci i Sarajevu), jer će za te države MTV početi emitovanje na leto, dok će se voditelji iz Srbije i Crne Gore i Makedonije birati krajem ove ili početkom sledeće godine. Konkurs traje do 7.4.2005, a od kandidata se traži da imaju između 18 i 26 godina, znaju engleski i imaju neko znanje bar još jednog jezika iz regiona koji im nije maternji, da popune upitnik na engleskom i pošalju svoj CV, fotke, video-snimak i razmišljanja na temu MTV Adria. Upitnik sadrži pitanja vezana za muzičku industriju (nabrajanje pop i rok-grupa, DJ-eva, muzičkih epoha i režisera spotova), pop-kulturu (modni kreatori i fotografi, nabrajanje međunarodnih i stranih brendova, TV-ličnosti), lična pitanja (šta kandidat misli: o legalizaciji marihuane — pitanje glasi „Legalize it?“, o homoseksualnim odnosima, koliko puta mesečno kandidat pije alkohol, koje knjige čita) i pitanja opšte informisanosti (šta su firewall i kalorija i šta predstavlja skraćenica BPM).

„In a separate incident“, što bi Ameri rekli, evropski MTV (onaj sa sloganom „Just see MTV“, raspoloživ u kablovskim mrežama po Balkanu), ovih dana emituje skrivenu kameru pod nazivom „Boiling Points“ u kojoj, pod izgovorom nekakvog razgovora za posao, zarobe mladu ženu u nekoj čekaonici sa jednim antipatičnim debeljkom koji ispušta gasove neprekidno 11 minuta (i još je loži da je ona ta koja ne može da se kontroliše). Cela predstava, koja neodoljivo podseća na šou Teransa i Filipa (Terrance & Phillip Show) iz filma „South Park: Bigger, Longer & Uncut“, traje jedanaest minuta za svaku nesrećnicu koja je u tome bila primorana da učestvuje. Gross!

- 00:01 - a šta ti misliš (4) - pretvori u hardver - link na ovaj post

petak, 25.03.2005.

B92 preporučuje Blog.hr

Radio B92 je u svojoj centralnoj informativnoj emisiji „Dnevnik“ (mp3 datoteku možete preuzeti ovde) u sredu emitovao dvominutni prilog o fenomenu blogova. Pored osnovnih objašnjenja o nastanku reči blog (Web+log tj. mreža+dnevnik) i o tome šta on predstavlja, navedeno je i da mnoge poznate ličnosti pišu blogove, a emitovana je i izjava profesorke komunikologije Zorice Tomić o marketinškom aspektu blogovanja i o mogućnosti da u skoroj budućnosti srpski političari počnu da bloguju. Slušaocima je predočeno da uopšte nije teško otvoriti svoj blog, iako u Srbiji ne postoji alat za to. Zato je svim zainteresovanima novinar Bratislav Nikolić preporučio da se posluže hrvatskim alatom Blog.hr (što su mnogi iz Srbije već učinili :P).

- 00:06 - a šta ti misliš (3) - pretvori u hardver - link na ovaj post

četvrtak, 24.03.2005.

Ciklus srpskih filmova na HTV-u

Hrvatska televizija je u utorak, po prvi put posle rata, u udarnom terminu na HRT2, emitovala jedan srpski film. Kao prvi u ciklusu ostvarenja Slobodana Šijana prikazan je film „Ko to tamo peva“ (u hrvatskom prevodu: „Tko to tamo pjeva“) iz 1980. godine. Ovaj film (osvojio nagrade i na međunarodnim festivalima u Kanu, Montrealu, Roterdamu, Panami, Salamanki i Vaveju) u Srbiji uživa kultni status, a mnogi pamte Aleksandra Berčeka u ulozi Miška koji zna da vozi vezanih očiju, kao i čuvenu rečenicu „I tata bi, sine.“. Film je inače emitovan bez hrvatskih titlova. Za sledeći utorak najavljen je još jedan kultni film — „Maratonci trče počasni krug“, za koji je scenario takođe pisao najbolji srpski dramaturg Dušan Kovačević (Radovan treći, Balkanski špijun, Profesionalac, Underground), a nije objavljeno koji će filmovi biti prikazani posle (Slobodan Šijan je režirao još i filmove „Kako sam sistematski uništen od idiota“, „Davitelj protiv davitelja“, „Tajna manastirske rakije“ i „Siroti mali hrčki“). Ciklus je naišao na dobar prijem u Hrvatskoj, barem sudeći po Internet forumima (Forum.hr i Index.hr).

Iako je ovo istorijski događaj, HTV je na ovaj potez bio praktično prisiljen pritiskom konkurencije koja već duže vreme emituje srpske filmove i serije i time povećava gledanost. Tako je lokalna televizija NeT emitovala seriju „Bolji život“, trenutno emituje „Pozorište u kući“, a otkupila je i serije „Otpisani“, „Grlom u jagode“, „Sivi dom“, „Vruć vetar“, „Kamiondžije“, „Otvorena vrata“, „Balkan Express“ i „Neven“. Televizija OTV emituje BK-produkciju „Crni Gruja“, a RTL televizija već nedeljama vikendom gledaoce časti srpskim filmovima, pa su, između ostalog, uz ogromnu gledanost prikazani „Nebeska udica“, „Stršljen“, „Nataša“, „Kako je propao rock’n’roll“, „Točkovi“, „Tri palme za dve bitange i ribicu“, „Balkan ekspres“ i „Lavirint“.

RTS do sada nije emitovao ni jedan hrvatski film ni seriju, barem koliko se ja sećam.

- 19:40 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

srijeda, 23.03.2005.

Jugofilm

Nemački javni TV servis 3sat emitovao je u utorak uveče debitantsko ostvarenje austrijskog režisera rođenog u Vršcu, Gorana Rebića iz 1996. godine. Film govori o povratku prisilno regrutovanog (pokupili ga u vozu) mladića sa fronta svojoj porodici u Beč i o problemima koji nastaju među bivšim Jugosima u tom gradu. Iako scenario nije najrealniji (nevoljni vojnik se porodici vraća sa devojkom koja je Bošnjakinja, a nigde nije objašnjeno kako i gde ju je upoznao), a ni presudni dijalozi (svađe aktera) ne deluju previše autentično, ovaj potresan film prilično dobro dočarava mračnu atmosferu koja je vladala tih zlih godina i to kako su dugogodišnji prijatelji postajali stranci jer je politika tako diktirala. Jednu od glavnih uloga tumači Ljubiša Samardžić (na slici). Goran Rebić je režirao dva filma koji su stigli i na beogradski filmski festival Fest („Kazna“ iz 1999. — svedoči o bombardovanju Srbije, prikazan tek na Festu 2001, dakle posle pada Miloševića, te „Donau, Duna, Dunaj, Dunav, Dunarea“ iz 2003. godine kojim je pokušao da poveže svoju sadašnju domovinu sa svojim zavičajem, prikazan 2004).

- 02:59 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

In memoriam: Stojan Cerović

Stojan Cerović, novinar nedeljnika „Vreme“ čije su članke mnogi čitaoci tog časopisa po otvaranju novog broja prvo čitali, umro je posle teške bolesti u 56. godini u Parizu. Verovatno najbolji analitičar srpske političke scene bez čijih preciznih komentara nije mogla da prođe niti jedna izborna noć na domaćim televizijama, završio je Filozofski fakultet u Beogradu 1973. godine, magistrirao kliničku psihologiju 1985, a od 1986. radio je kao dopisnik Radija Frans Internacional (RFI) iz Beograda. Bio je među osnivačima „Vremena“, a nije se ustručavao ni da deluje kao mirovni aktivista (učestvovao je u osnivanju Centra za antiratnu akciju i bio njegov prvi predsednik) u teškim ratnim godinama kada se nije mnogo trpelo drugačije mišljenje. Zaslužio je dve novinarske nagrade: 1991. - nagrada Dušan Bogavac i 1996. - nagrada Jug Grizelj. Izdate su dve zbirke njegovih kolumni: „Bahanalije“ i „Izlazak iz istorije“. O ovoj drugoj, američki pesnik srpskog porekla Čarls Simić (Charles Simic) je napisao: „Zbir Cerovićevih nedeljnih komentara čita se kao dnevnik razumnog čoveka koji je, bez sopstvene krivice, živeo zatočen u ludnici.“

Ružno vreme u kome živimo prerano je odnelo još jedan vredan život.

- 01:20 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

utorak, 22.03.2005.

Just fun

U nedelju je na OBN-u prikazana urnebesna epizoda crtane serije „South Park“: u tom gradiću dolazi do serije saobraćajki koje izazivaju penzioneri za volanom, te im policija oduzima dozvole, a dedu jednog od glavnih junaka Stena Marša (Stan Marsh), Marvina (poznatijeg pod imenom Grendpa), uhapsila je jer je vozio bez oduzete dozvole. Na to on poziva „udrugu umirovljenika“ (AARP — American Association of Retired Persons) koji padobranskim desantom zauzmu čitav grad (sa namerom da preuzmu vlast u državi), a mlađe od sebe potrpaju u logor. Na svu sreću, stvar spasavaju četvorica glavnih junaka predvođena debelim Kartmanom (Cartman) tako što zamandale vrata restorana u kome se penzosi hrane i tako ih onesposobe ih za dalja dejstva :P. Zabavno na kvadrat. Inače, AARP zaista postoji, a jedna od podružnica u gradiću Hamburgu (država Njujork, oko 55.000 stanovnika) nalazi se baš u South Park aveniji.

Malo je poznato da se jedan od najzabavnijih šou-programa na engleskom jeziku emituje na CNN-u (da, da, baš na tom njuz-kanalu). Reč je o još jednoj (pored South Parka) produkciji kanala „Comedy Central“ pod imenom „The Daily Show“. Emisiju čije svako izdanje gleda oko 1,5 miliona Amerikanaca i koja će sledeće godine proslaviti desetogodišnjicu postojanja od 1999. godine vodi Džon Stjuart (Jon Stewart), a međunarodno izdanje (The Daily Show: Global Edition) se prikazuje jednom nedeljno, vikendom, na kanalu CNN International. Urnebesne montaže i komentari na temu sadašnje američke administracije (npr. sinoć je prikazan snimak sa Buševe konferencije za štampu na kojoj ga novinarka pita zašto arhitektu najnepopularnijeg rata u istoriji Amerike /iračkog/ Pola Volfovica /Paul Wolfowitz/ želi da postavi na mesto šefa Svetske banke; on odgovara nešto u stilu „hm, neobičan način za otpočinjanje konferencije za štampu“; snimak se zaustavlja, a onda Džon prokomentariše: „Da, zaista neobičan, istinom.“) glavna su odlika ovog spektakla. Dakle, nešto u stilu Feralovaca, ali na televiziji i na američki način. Šou je dobio nekoliko Emija, a Džon Stjuart i ekipa emisije autori su i vrcavog bestselera „America (The Book): A Citisen's Guide to Democracy Inaction“, koji je bio 17. na listi najprodavanijih knjiga Vašington posta u 2004. godini. Ako se zateknete ispred televizora u noći petak/subota u 01.30, subotom od 21.30 ili pak nedeljom od 12.30 ili 23.30, obavezno pogledajte ovu zezanciju. Možda se navučete.

- 00:34 - a šta ti misliš (4) - pretvori u hardver - link na ovaj post

četvrtak, 17.03.2005.

Ljubičasta krava pobedila Milku

Hrabra krojačica Milka Budimir ispred svoje radnje

U vrlo zabavnom slučaju sukoba oko Internet adrese www.milka.fr u kojem je 58-godišnja krojačica Milka Budimir (na slici ispred svoje radnje) iz mesta Valans (Valence) prva registrovala tu adresu (u stvari sin ju joj je poklonio za Božić 2001), a zatim se pojavio koncern Kraft Foods čiji je čokoladni brend „Milka“ i zahtevao od Milke Budimir da ga se odrekne za 1.000 €, francuski sud je odlučio da je koncern Kraft Foods u pravu i naložio ovih dana nesrećnoj krojačici da preda tu adresu ovom multinacionalnom koncernu (koji je deo još veće grupe pod imenom Altria) sa sedištem u SAD. Ovo nije prvi put da sudovi nalažu građanima da se odreknu Internet-domena sa sopstvenim imenom u korist korporacija koje obrću milijarde dolara: izvesni Nemac po imenu Andreas Šel (Shell) izgubio je 2001. godine na Saveznom vrhovnom sudu (Bundesgerichtshof) proces protiv poznatog naftnog koncerna Shell, i morao je da se odrekne adrese www.shell.de koju je ranije registrovao. O Milkinom slučaju pisali su i BBC, švajcarske i nemačke novine i news-portali širom sveta (u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Kanadi, Portoriku i Kolumbiji). Srpske novine akcenat stavljaju na to da je Milka, koja sada ima nadimak „hrabra krojačica“ (po analogiji sa vrlo poznatom bajkom „Hrabri krojač“ koju su napisala braća Jakob i Vilhelm Grim /Jakob & Wilhelm Grimm/), poreklom iz Vojvodine, a hrvatski T-portal pak ističe da je Hrvatica.

Zanimljivo je da u Srbiji (za razliku od ostalih ex-Yu republika) postoji sajt www.milka.co.yu na kome se nalazi prezentacija istoimenog frizerskog salona, te je moguće da ćemo reprizu ovog spora gledati za par godina u Srbiji.

Od ostalih bizarnih sporova vezanih za Internet-domene najopičeniji je onaj u kome je hakerski časopis 2600 Magazine svega nekoliko nedelja posle osnivanja firme Verizon (ogromne američke telekomunikacione kompanije nastale spajanjem giganata Bell Atlantic i GTE) i njenog preventivnog registrovanja adrese www.verizonsucks.com (engleski: Verizon je s**nje), registrovao domen www.verizonreallysucks.com (engleski: Verizon je stvarno s**nje), a kada im je zaprećeno tužbom, onda su registrovali i adresu VerizonShouldSpendMoreTimeFixingItsNetworkAndLessMoneyOnLawyers.com, odnosno VerizonBiTrebaloVišeVremenaDaTrošiNaSređivanjeSvojeMrežeAManjeNovcaNaAdvokate.com. :P Nažalost, izgleda da dotične adrese više nisu aktivne.

- 02:42 - a šta ti misliš (3) - pretvori u hardver - link na ovaj post

utorak, 15.03.2005.

Mržnja

Sinoć je na HTV1 emitovana emisija „Otvoreno“ posvećena divljanju Bad Blue Boysa pre, za vreme i posle rukometne utakmice Zagreb-Partizan odigrane u nedelju. U emisiji su pored predstavnika RK Zagreb, hrvatskih novinara, policije i jednog sociologa gostovali, putem video-veze, i rukovodstvo RK Partizan i novinar Studija B Mladen Mijatović. Činjenice iznesene u ovoj emisiji i po raznim drugim medijima su sledeće: ovo je bio revanš utakmice odigrane u Beogradu kojoj su prisustvovali i navijači iz Zagreba (BBB-ovci, koji inače navijaju i za KK Cibona i za RK Zagreb), i to bez plaćenih ulaznica i policija ih je uspešno zaštitila, iako su Partizanovi navijači pet minuta pre kraja utakmice izleteli na parket u pokušaju da dođu do navijača Zagreba. Tada je policija BBB-ovce izvela iz hale. U Beogradu je lakše povrede glave i grudnog koša (i to pre utakmice) zadobio novinar „Jutarnjeg lista“ Željko Petan, koji se, prema novinskim izveštajima, u alkoholisanom stanju ispred hale „Pionir“ odvojio od grupe hrvatskih novinara koju je štitila srpska policija i dopao šaka Grobarima. Pored Petana, u Beogradu je povređeno još pet navijača, po svoj prilici Partizanovih, koji su u sukobima s policijom izvukli deblji kraj. Inače, Partizanovi navijači su na utakmici razvili i transparent kojim podržavaju novoformiranu „Vladu RSK u izbeglištvu“. Zbog loše organizacije RK Partizan preti kazna EHF-a, a voz koji je vraćao BBB-ovce u Hrvatsku kamenovan je i gađan bakljama.

Posle utakmice po Internet forumima i sportskim sajtovima nastalo je prepucavanje Grobara i BBB-ovaca uz najave novog obračuna u Zagrebu, koji se na kraju i dogodio. Naime, hrvatska policija je očigledno bila prilično nepripremljena za dobru organizaciju BBB-ovaca koji su praktično na svim ključnim mestima u Zagrebu imali svoje osmatrače i komunicirali preko GSM mreže, pa je tako nekoliko stotina navijača kamenovalo autobus sa srpskim novinarima i razbilo nekoliko stakala, a malo je nedostajalo da uđu u autobus i fizički se obračunaju sa prisutnima. Rukometaši su od hotela do hale (50-tak metara) prebačeni maricama (policijskim vozilima za uhapšene). Grobari (kojima je rečeno da ne dolaze jer nema karata iako je RK Zagreb odlučio da se utakmica igra u Ledenoj dvorani koja prima gotovo 7.000 gledalaca), koji su ipak došli (nisu mogli da ne uzvrate „posetu“) vozom do Dugog Sela da bi odatle autobusima pod policijskom pratnjom bili prebačeni u Dubravu. Prebacivanje je teklo uz „doček“ na raskrsnici između Dubrave i Sesveta gde je autobus zasut kamenjem i Molotovljevim koktelima (na sajtu BBB-ovaca izraženo je žaljenje zbog neuspeha u pokušaju ubacivanja „Molotova“ u autobus).

U krcatu halu su srpski novinari (zajedno sa nekim tzv. prijateljima kluba — na sajtu Grobara tvrdi se da su njihove vođe ušle u dvoranu i „sv**ile ustašama u grlo“) uspeli da uđu negde pola sata pre zakazanog početka utakmice, da bi praktično odmah bili napadnuti. Među novinarima se našlo i nekoliko ljudi sa Partizanovim obeležjima koji su dizali tri prsta. Zbog nezaštićenosti novinarskih mesta (odvojenih samo kanapima), prekasnog uvođenja gostiju u dvoranu i provokacija nastao je stampedo u kome je povređeno dvoje novinara (Milica Babić sa BK televizije je u opštoj bežaniji od upaljača i drugih projektila koji su leteli ka gostima uganula nogu, dok je novinar TV Studio B Ljubiša Petrović dobio udarac u glavu iza uha, verovatno bokserom, pa su ga morali ušivati u hali). Većina srpskih novinara svoj posao je odradila gledajući utakmicu na TV ekranu u jednoj svlačionici pošto RK Zagreb nije bio u stanju da im garantuje bezbednost, hrvatski navijači su na transparent iz Beograda odgovorili ogromnim natpisom „Pozdrav ’traktor’ brigadi i novoosnovanoj ’vladi u izgnanstvu’“, a na početku utakmice omiljeni desničarski pevač Miroslav Škoro izveo je pesmu „Sude mi“ posvećenu haškim zatvorenicima, na šta su mnogi prisutni odgovorili mahanjem slikama odbeglog optuženika za ratne zločine Ante Gotovine, koje su primećene u rukama navijača i na ulicama Zagreba. Delegat utakmice, Slovenac Štefan Jug, koji je na hrvatskom pozivao gledaoce da se umire i prestanu bacati upaljače, (koji je, prema rečima trenera Partizana Časlava Dinčića, pretio da će Partizan, ako ne pristane na igranje pod ovim uslovima, morati da plati 100.000 evra kazne i da će mu biti zabranjeno učešće u evropskim kupovima u naredne dve godine), najavio je oštre kazne za RK Zagreb, čiji su čelnici u HRT-ovoj emisiji odbijali svaku odgovornost za incidente.

Nasilje je bilo prisutno i po gradu: novinarsku ekipu TV Banat (Goran Tadić, Dalibor Sporea i Dušan Stojanović) koja je trebalo da prati košarkaški meč Cibona-Hemofarm (svega 200 gledalaca prisustvovalo) presrela su dva automobila sa huliganima koji su im razlupali auto bejzbol-palicama i pokušali da ih izvuku i skroz umlate. Donekle su i uspeli, pa je tako Tadiću u zagrebačkoj bolnici operisana vilica i ugrađena titanijumska pločica, Dušanu Stojanoviću je ruka u gipsu i ima ranu na nozi, a Dalibor Sporea ima gomilu masnica. Takođe je stradao i minibus sa sedam žena iz Srbije koje su bile u Zagrebu na simpozijumu o sudskoj saradnji država zapadnog Balkana: tri sudije Vrhovnog suda Srbije, dva advokata i dve predstavnice Ministarstva pravde, a sudija Vrhovnog suda Mirjana Grubić dobila je posekotine od srče. Policija je uspela da savlada huligane, i neke spreči da pobegnu, ali ih je odmah zatim pustila bez legitimisanja. Srpska delegacija je potom napustila skup jer se nije osećala sigurnom.

Reakcije su u Srbiji i Hrvatskoj različite: u Srbiji mediji uglavnom prećutkuju incident u Beogradu kao i to da su navijači kao prijatelji kluba ušli u halu, a potencira se da je Zagreb ličio na Bejrut, da su srpski novinari gore prošli u Zagrebu nego Đulijana Sgrena među iračkim teroristima i slično, dok se u Hrvatskoj većinom potencira to da su srpski navijači nosili oružje iz Beograda, da su provocirali, a ćuti se o incidentima sa novinarima TV Banat i delegacijom srpskog pravosuđa, o lošoj organizaciji meča i nesposobnosti hrvatske policije da se nosi sa divljaštvom BBB-ovaca. Mediji po starom običaju krivicu traže na suprotnoj strani uz što veći senzacionalizam i busanje u prsa junačka, a retki su relativno uravnoteženi stavovi. Jedno takvo prilično objektivno saopštenje izdao je Hrvatski zbor sportskih novinara (HZSN) tj. Jura Ozmec, njegov predsednik. U njemu se apeluje na početak dosledne primene tzv. zakona o navijačima (Zakon o sprječavanju nereda na športskim natjecanjima) donetog pre gotovo dve godine (nešto kasnije u Srbiji je donesen Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama) i upozorava se na lošu organizaciju meča (bez kontrole u dvoranu puštani huškači, nedovoljno siguran prostor za novinare itd).

Na vestima televizije B92 je tim povodom pre neko veče gostovao jedan poznati sportski novinar koji je objasnio da gotovo svaki sportski klub plaća svojim navijačima putovanja u inostranstvo, nabavlja karte, čak i kupuje alkohol. Mnogi ti navijači, pošto se čitav život samo time bave, dobijaju i plate preko raznih marketinških agencija koje osnivaju klubovi. U reportaži te televizije istaknuto je da npr. engleska policija u saradnji sa inostranim policijama zabranjuje određenim huliganima izlazak iz zemlje za vreme utakmice. U Srbiji se u poslednje vreme dogodila još gomila incidenata vezana za navijače, ali tada javno mnjenje ni izblizu nije ovoliko polarisano, niti je neko posebno insistirao da krivci budu pronađeni i kažnjeni.

Očigledno je da je neophodan dogovor timova iz Srbije i Hrvatske pred svaku utakmicu o istom tretmanu novinara (isti uslovi za novinare u halama) i navijača (ili obe utakmice sa gostujućim navijačima, što je svakako bolje u ovim vremenima velike frustracije ekstremne desnice zbog odlazaka optuženih u Hag, ili obe bez), te bolja saradnja između policija, jer će se inače ovakvi besmisleni događaji ponavljati.

- 21:48 - a šta ti misliš (3) - pretvori u hardver - link na ovaj post

četvrtak, 10.03.2005.

Insalata mista

Nedelja

Odličan „Utisak nedelje“ na TV B92. Voditeljka Olja Bećković ugostila je analitičara Slobodana Antonića, novinara Dragana Bujoševića i reditelja Aleksandra Mandića. Najviše je razgovarano o godišnjici srpske Vlade; na argument da su plate podignute da bi se sprečila korupcija Mandić je istakao da je to onda poruka za one koji imaju male plate da slobodno smeju da budu korumpirani. Dragan Bujošević, novinar Nina i autor emisije „Nije srpski ćutati“ u kojoj svake nedelje ugošćava po jednog srpskog političara, ranije tog dana je na BK intervjuisao ministra trgovine Bojana Dimitrijevića koji je rekao da je pre podizanja plate on primao 40.000 dinara što je po njemu „plata jednog vozača u javnom komunalnom preduzeću“ (prosečna plata u Srbiji je oko 180€ tj. 14.300 dinara), pa je tim povodom rekao da plate zvaničnika (ili kako Hrvati vrlo precizno kažu: dužnosnika) moraju da se usklade sa njihovim zaslugama, tj. da prate ukupni standard u zemlji. Nema razloga da hirurzi koji takođe mogu postati korumpirani zarađuju ispod 30.000 dinara mesečno, a da ministri i poslanici dižu sebi plate. Razmatran je i problem srpskih sela na Kosovu i Metohiji koja već preko dva meseca nemaju struju jer je godinama nisu plaćali, pa je spomenuti ministar u suštini rekao da nije rešenje da država plati taj dug, jer to nije u državnom interesu. A u državnom interesu je da ljudi dva meseca nemaju struju?!? Za to vreme su mogli da im podignu vetrenjače i solarne kolektore i da ih učine potpuno nezavisnima od Kosovske energetske korporacije (KEK). Prisutni su se složili da je sramota što ova vlada to pitanje još nije rešila. Titulu najnesposobnijeg ministra poneo je ministar policije Dragan Jočić koji nije uspeo da ostvari gotovo ni slovce iz onog dela ekspozea premijera Koštunice pri formiranju Vlade koji se ticao policije. Olja se dobro zabavljala što se videlo iz činjenice da je u emisiji koja traje dva sata (21 do 23 sata nedeljom uveče) gledaoce (koji biraju utisak) počela da uključuje tek u 22.50. Emisija je stoga završena sa desetak minuta zakašnjenja, ali kako je to bio možda i najbolji „Utisak nedelje“ koji sam gledao, svakako joj opraštam.

Ponedeljak I

Prvi od 22 nastavka nove humorističke serije Vupi sa Vupi Goldberg (Whoopi Goldberg) u glavnoj ulozi emitovan je na HTV2. Dosta dobar početak: u prvoj sceni Vupi gleda TV i čuje se nerazgovetni govor Džordža Buša juniora (George W. Bush). Onda Vupi pobesni i počne da se svađa sa televizorom: „Kaže se nukliar. Nukliar! Kako je mogao da nauči da kaže Kondoliza, a ne može nukliar?“ (kome nije poznato, Buš reč „nuclear“ izgovara „nukilar“). Inače, gotovo je nepoznato da Webster dozvoljava i „buševski“ izgovor (kliknite na treću ikonicu sa zvučnikom na ovoj stranici).

Ponedeljak II

„Latinica“ o cenzuri. Standardno dobra emisija Denisa Latina posle deset godina ponovo se bavila cenzurom. Latin se sa svojim gostima (među kojima su bili Vesna Kljaić iz otkačene emisije „Nightmare stage“ koju Željko Malnar vodi na OTV-u i Matija Babić, urednih novih žućkastih dnevnih novina „24 sata“) bavio gotovo svim medijskim skandalima koji su poslednjih meseci (a neki i mnogo ranije) potresali Hrvatsku. Od Severininog kućnog (ili možda „jahtnog“) „uratka“, koji je na pravi način iskušao hrvatsku katoličku većinu, preko neemitovanja Cecinog intervjua na Novoj TV, gej-imenika procurelog na Internet, emitovanja inserata iz poznate porno-audicije pod imenom „Kozjak“ (koju je sa glupim devojkama po dalmatinskim brdima snimao Boris Barić zvani Pornello) na OTV-u, zbog čega ovoj kući možda preti oduzimenje licence, zadiranja u privatnost dvoje dece obolele od side, pa sve do najgorih novina u istoriji hrvatskog novinarstva — Slobodnog tjednika, koji je pozivao na linč nedovoljno domoljubno nastrojenih građana i objavljivao izmišljene ratne reportaže (jedan bivši saradnik tih novina bio je među scenaristima serije Villa Maria, a drugi je urednik u Večernjem listu). Osetljivije članke u ST-u potpisivali su izmišljeni novinari, pa je, kada je trebalo da se jedna takva „novinarka“ (ustvari glavni urednik Marinko Božić) pojavi pred sudom, oni su je u redakciji sahranili i održali komemoraciju. Sickening, zaista. Jedinu temu koju je Denis Latin preskočio predstavljala je cenzura u samoj „Latinici“ od pre par nedelja (tema: korupcija XXX), kada je urednik informativnog programa HTV-a Vladimir Rončević izbacio iz emisije dva od tri priloga o premijeru Ivi Sanaderu. Bez obzira na to, Latinova emisija nastavlja da bude vrlo poučna i informativna.

Ponedeljak III

U „Vijestima iz kulture“ na HTV-u objavljeno je da poznati glumac Mustafa Nadarević (u međuvremenu se više bavi režijom) ponovo postavlja dečji komad „Kapetan Džon Piplfoks“. Komad je napisao jedan od najduhovitijih srpskih pisaca i mislilaca Dušan Duško Radović (u Srbiji poznat po izvanredno pametnim rečenicama izgovorenim u emisiji „Beograde, dobro jutro“ koju je nekada emitovao radio Studio B), a igraće se 19.3. u Puli, a u aprilu/travnju u Zagrebu. Među glumcima su i legende hrvatske kazališne scene Vanja Drach i Pero Kvrgić. Mustafa Nadarević je u pozorištu „Kerempuh“ (bivši „Jazavac“ po Petru Kočiću) ranije postavio komad „Balkanski špijun“ najuspešnijeg srpskog dramskog pisca Dušana Kovačevića koji je u februaru doživeo stotu izvedbu.

Utorak

HRT1 je emitovao drugi deo BBC-jevog dokumentarca „Naslijeđe fašizma“ (Fascist legacy) iz 1989. godine o ratnim zločinima italijanskih fašista u Jugoslaviji, Grčkoj, Albaniji i Africi (pretežno Etiopiji i Libiji). Ovaj dokumentarni serijal emitovan je tačno nedelju dana posle spornog italijanskog filma „Srce u jami“ (prvi deo emitovan u okviru „Latinice“, a drugi sutradan), pa se može smatrati da je HTV hteo da nameštenoj fikciji suprotstavi suve činjenice. U dokumentarcu istoričar Majkl Palambo (Michael Palumbo) objašnjava kako su Britanci i Amerikanci sprečavali da posle rata italijanski zločinci budu izručeni Jugoslaviji i Etiopiji. Palambo je ovo otkrio zahvaljujući otvaranju dokumentaciji iz engleskih arhiva. Glavna saveznička poluga u Italiji posle iskrcavanja bio je maršal Badoljo (Badoglio), istovremeno najtraženiji zločinac zbog upotrebe gasa za usmrćivanje ljudi u Africi. Iako je u primirju koje je Italija potpisala sa saveznicima bilo predviđeno izručivanje fašističkih zločinaca državama u kojima su zločine počinili (isto predviđa i Moskovska deklaracija iz 1943. godine koju su potpisale sve savezničke sile), Čerčilovoj vladi (koja je uz Amerikance sprovodila vojnu vlast u Italiji) antikomunizam je bio važniji od antifašizma, pa niti jedan od oko 800 zločinaca koje je Jugoslavija tražila nije nikada izručen. Kuriozitet je u tome da to Britance nije sprečilo da zbog ubistva zarobljenog Engleza koji je pokušao da pobegne u sumnjivom procesu na smrt osude jedinog antifašistički nastrojenog generala italijanske vojske Nikolu Beloma (Nicola Bellomo), koji je uz to predstavljao prepreku Badolju. Kada su vlast u Italiji preuzeli sami Italijani i proglasili opštu amnestiju za svoje ratne zločince, Britanci su ih podržavali u neizručivanju zločinaca drugim državama, dok su istovremeno dozvoljavali Italijanima da sude Nemcima za zločine koji su oni počinili u Italiji. Kroz italijanske logore prošlo je najmanje 150.000 Jugoslovena, a u svesti prosečnog Italijana i danas stoji zapisano da su oni bili „kolonijalisti sa ljudskim licem“ i da nisu vršili nikakve zločine — pogledati npr. izuzetno simpatičan film „Mediterraneo“. Ovome su doprineli i biografi „zaslužnih“ Italijana koji su ih potpuno rehabilitovali. Inače, posle emitovanja dokumentarca Palamba su vređali italijanski novinari, a dobijao je i pretnje smrću od kojih su neke poticale od bivših Musolinijevih vojnika.

Sreda

U ponoćnim vestima TV Pink (počele sa više od sat vremena zakašnjenja) bilo je javljanje reporterke koja je nasred ulice objašnjavala gledaocima kako neki prevaranti posećuju ljude i pokušavaju da naplate usluge Telekoma Srbije (razdvajanje dvojnika, uvođenje telefona, ISDN-a i slično), pa je pritom rekla da se „sve usluge fiskalne telefonije naplaćuju preko računa, a ne na ruke“. Verovatno joj je zračenje iz debilnog telefona spržilo deo mozga. :P

- 13:29 - a šta ti misliš (5) - pretvori u hardver - link na ovaj post

srijeda, 09.03.2005.

Još jedan spektakularni Sanremo se završio

Pedeset peti festival italijanske muzike Sanremo 2005. (inače rodonačelnik takmičenja za pesmu Evrovizije) završio se u subotu. Festival je ove godine, kao i nekoliko prethodnih, trajao punih pet dana, počev od utorka. Prvi čovek festivala (umetnički direktor i voditelj) ove godine je bio poznati šoumen Paolo Bonolis koji je više puta prelazio sa RAI-ja na Berluskonijeve kanale i obratno. U skladu s tradicijom, pomagale su mu dve žene: plavuša Antonela Kleriči (Antonella Clerici), voditeljka opšte prakse koja je vodila sportske, zabavne, ženske i kulinarske emisije na RAI-jevoj i Mediasetovoj (odnosno Berluskonijevoj) mreži i brineta Federika Felini (Federica Fellini), 23-godišnji fotomodel sa piskavim glasićem desetogodišnjakinje. Bonolis je u koncepciju festivala ove godine uneo vrlo značajne promene, pa je tako umesto dve tradicionalne kategorije (seniori — "i big", te juniori — "i giovani") uvedeno čak pet (muškarci, žene, grupe, klasik i juniori). Prve četiri kategorije u startu su imale po pet takmičara (dakle ukupno dvadeset seniora), a mladih nada je bilo dvanaest. Do finalne večeri ovo je uz pomoć „demoskopskog“ žirija (slično istraživanjima javnog mnjenja, odabrano je nekoliko hiljada ljudi koji su predstavljali celu Italiju i na osnovu njihovog ukusa određivan je plasman) skresano na ukupno petnaest učesnika, po tri u svakoj kategoriji.

Festival je ove godine bio izrazito jak (najjači u poslednjih pet godina), učestvovale su mnoge zvezde italijanske muzike, tako da je i kvalitet pesama bio izuzetan. Pobednici tri poslednja Sanrema — Marko Mazini (Marco Masini) sa četiri učešća i dve pobede, Aleksija (Alexia) sa dva učešća (jednom pobedom i jednim drugim mestom) i pet miliona prodatih diskova širom sveta (dok je još izvodila samo dens muziku), te grupa Matija Bazar (Matia Bazar) koja postoji 30 godina sa deset učešća na festivalu i dve pobede — i ove godine su učestvovali, a bile su prisutne i legende italijanske muzike kao što su Pepino di Kapri (Peppino di Capri), dvostruki pobednik i desetostruki učesnik i Toto Kutunjo (Toto Cutugno), pobednik 1980. i desetostruki učesnik, inače na Balkanu poznat po hitu „L'italiano“ (koji je kasnije pevao i Tomislav Ivčić) i po nastupu na Evroviziji u Zagrebu sa pesmom „Insieme“. Pored njih, takmičile su se i mnoge zvezde i zvezdice italijanske muzičke scene: nekadašnji pevač grupe Timoria Frančesko Renga (Francesco Renga), kralj napolitanske kancone Điđi d'Alesio (Gigi D'Alessio), mladi pop pevač Paolo Meneguci (Paolo Meneguzzi), bivši vokalni solista grupe Matija Bazar Antonela Ruđero (Antonella Ruggiero), rock grupa Le vibrazioni koja je prošle godine imala izuzetno uspešan hit „Dedicato a te“, sestre Paola i Kjara (Paola & Chiara) — pop-zvezde sa ogromnim tiražima, 18-godišnja Ana Tatanđelo (Anna Tatangelo) — pobedila 2002. u kategoriji juniora ... Mogli smo čuti čak i džez muziku koju su izveli supružnici Niki Nikolaj i Stefano di Batista sa njegovim džez-kvartetom (Nicky Nicolai & Stefano Di Battista Jazz Quartet).

Posebna priča su gosti festivala: Hju Grant (Hugh Grant), koga Italijani zovu Ju ili Jug, jer ne umeju da izgovore glas „h“ koji ne postoji u italijanskom, sedeo je za stolom i ćaskao sa voditeljem dvadesetak minuta o tome kako je Džulija Roberts lepa dok se ne nasmeši, a onda se ispostavi da ima ogromna usta i za to inkasirao pola miliona evra, Majk Tajson (Mike Tyson) sa odvratnom trajbal-tetovažom oko jednog oka koji je trabunjao o tome kako njegov sin sa osam godina zna sve američke predsednike napamet, tupio o nepravednosti američkog pravosudnog sistema i neuspešno pevao verovatno najpoznatiju italijansku pesmu „Volare“ („cantare“ je izgovarao „kenteri“), Gven Stefani (Gwen Stefani) i na koncu Vil Smit (Will Smith) koji je Paola učio da pleše.

Finalno veče, u kome je trebalo izabrati pet pobednika po kategorijama i jednog apsolutnog među njima, započelo je dvema numerama legende Vaska Rosija (Vasco Rossi) (pesma „Vita Spericolata“ koja ga je proslavila, a koju je prvo izveo bila je pretposlednja na Sanremu 1983. godine), nepodšišanog i obučenog vrlo obično, sa ofucanom bejzbol-kapom na glavi. Zatim je preostalih 15 takmičara otpevalo svoje vrlo emotivne pesme, i dok se čekalo na objavljivanje pobednika po kategorijama RAI je posvetio vreme humanitarnoj organizaciji „Avamposto 55“ koja pokušava da izgradi bolnicu i školu u izbegličkom naselju sa 550.000 ljudi u Sudanskoj oblasti Darfur tako što je organizovao javljanje reportera i italijanske humanitarne aktivistkinje odatle i omogućio pevaču Poviji (Povia) da otpeva pesmu „I bambini fanno oh“ koja je mogla da pobedi na Sanremu da ranije nije izvođena. Takođe je najavljeno da će sav prihod od prodaje DVD-a sa najlepšim momentima sa ovogodišnjeg Sanrema ići u te svrhe. Zaista lep gest. Posle proglašenja pobednika u pet kategorija i početka televotinga za apsolutnog pobednika, festival je prekinut zbog specijalnog izdanja vesti posvećenog sletanju aviona sa telom italijanskog obaveštajca Nikole Kaliparija (Nicola Calipari) koji je telom herojski od američkih rafala zaštitio posle mesec dana ropstva iz kandži iračkih terorista oslobođenu novinarku „Il manifesta“ Đulijanu Sgrenu (Giuliana Sgrena). Voditelj Bonolis je jedva uspeo da nekako nastavi festival posle toga, poginuli heroj dobio je stojeće ovacije, a zatim je Paolo Bonolis zamolio sve prisutne da se minutom ćutanja usprotive svim ratovima. Nakon toga proglašen je pobednik: Frančesko Renga je dobio 54% svih glasova gledalaca širom Italije i tako zasluženo trijumfovao svojom vrlo osećajnom pesmom „Anđeo“ („Angelo“) koja je posvećena žrtvama cunamija i govori o smrti, molitvi, strahu, usamljenosti i nepredvidljivosti života. Bonolis je od RAI-ja dobio naređenje da se pobednička pesma zbog tužnih okolnosti ne izvede, ali se on usprotivio jer i pobednička pesma govori o nesreći, pa su gradonačelnik Sanrema (koji se inače bunio da na neverovatno raskošnoj sceni nema cveća koji je glavni izvozni artikal ovog gradića, pa su to obilno nadoknadili finalne večeri uručujući bukete gotovo svim učesnicama) i direktor kanala Raiuno iz publike odobrili njeno izvođenje.

Festival je imao najbolju gledanost u poslednjih deset godina, te se sada TV stanice otimaju za Paola Bonolisa.

Galeriju slika možete videti na ovom sajtu, a vrlo detaljan poredak po kategorijama ovde.

- 05:46 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

utorak, 08.03.2005.

„Šveđanke“ za BiH sa trideset godina zakašnjenja

U nedelju uveče u Sarajevu je održan i poslednji izbor za nacionalnog predstavnika za pesmu Evrovizije na području bivše Jugoslavije. Na „BH eurosongu“ koji su vodili raniji predstavnici BiH Maja Tatić (2002) i Deen tj. Fuad Backović (2004) predstavljeno je 14 pesama (pet na engleskom), od kojih neke zaista nisu zaslužile da uđu u finalni izbor, makar i po cenu da se na njemu izvede manje od deset kompozicija. Finale je održano u studiju BHT-a koji je bio prilično oskudno i nemaštovito uređen, sa ogromnim ekranom iza takmičara na kome su se vrtele animacije. Sve je bilo u znaku političke korektnosti pa je tako kamera snimala kako se takmičari koji se vraćaju sa scene u duhu bratstva i jedinstva u hodniku pozdravljaju („bacaju kosku“) sa sledećima koji su iz zelene sobe išli da izvedu svoju numeru.

Broj kvalitetnih pesama stao je na jednu ruku, ali je zato kategorija bizar bila vrlo zastupljena: pobednica iz 2003. Mija Martina u pratnji četiri plesačice u nekakvim flamenko-kostimima i jednog bubnjara koji je udarao u dva limena bureta otpevala je etno-pop pesmu „Ružice rumena“ sa stihom „diri-dam-dam“, hercegovačkim etno motivima, uzvikom „ooooooooj“ i zurlama; dvojica repera sa Tenerifa (rođeni Sarajlija i Španac) pod imenom „G.D.H.“, jedan u crnom odelu, a drugi u belom, odrepovali su „No more“ na engleskom i španskom; grupa „If“ izvela je pesmu „Groznica me trese zbog tebe“ sa stihovima „neka trese, neka udara; još sam ona ista budala“; Sarajka Nikita je otpevala ne tako lošu pesmicu „You're Gonna Get What You Deserve“ sa stajlingom najgore kafanske pevaljke (šljašteća haljina, plava kosa sa smeđim obrvama, ogromne „zlatne“ minđuše, takođe zlatne rukavice bez prstiju i čizme do kolena).

Bile su prisutne i lokalne zvezde Tinka Milinović (u Americi školovana — magistar solo pevanja sa nastupima u operama i mjuziklima, prateći vokal Maje Tatić 2002, tri godine vodi vrlo gledanu emisiju „TV bingo show“ na FTV-u, a isprobala se i kao radijska voditeljka) sa pristojnom, ali pomalo prejednostavnom pesmom „Sometimes I Wish I Were A Child Again“, ženski band „Feminnem“ koji čine dve Hercegovke i jedna Dalmatinka — učesnice „Hrvatskog idola“, a postao je popularan u Hrvatskoj i u BiH hitom „Volim te, mrzim te“ otpevao je pesmu „Zovi“ — kloniranu Abinu kompoziciju čiji je kompozitor Andrej Babić (kompozitor pobedničke pesme Dore 2003), Jasna Gospić (pevačica nekadašnjeg banda Ambasadori, poznata po solo hitu „Dođi u pet do pet“) otpevala je vrlo lepu, praktično starogradsku pesmu „Čarolija“ koju su komponovali Edi i Ado Mulahalilović, bivši članovi grupe Hari Mata Hari, te Ružica Čavić (pevala u ansamblu „O'đila“ koji je izvodio romsku muziku i komponovala pesmu Maje Tatić iz 2002) čiju pesmu „Ruža bez trna“ je u celosti komponovala Aleksandra Milutinović, tekstopisac pesme „Jutro“ koja je pobedila na ovogodišnjoj Beoviziji. Po mom ukusu je bila pesma „In This World“ (napisala plodna belgijska braća Paelinck — dvaput učestvovali na Evroviziji) koju je otpevala vrlo talentovana tinejdžerka (18 godina) Marija Šestić u lepoj haljini koja je ličila na venčanicu, zatim etno numera „Jabuka“ koju je napisao i izveo Igor Vukojević u pratnji dve plesačice u šalvarama, a nije loša bila ni pesma „Everything She'll Do“ banda glupog imena „Unplugged plug“ koja je bila balada u američkom rock-stilu, ali se videlo da joj fali kvalitetnija produkcija.

Glasanje desetočlanog žirija nosilo je 50% poena, koliko i glasanje publike koja je imala deset minuta vremena da sa fiksnih telefona pozove i glasa za svoje favorite. Početak glasanja voditelji su simbolično označili ubacivanjem (verovatno neispravnog) mobilnog telefona u čašu s vodom. U pauzi je Seid Memić Vajta (pamtim ga i po odličnoj dečjoj emisiji TVSA „Nedjeljni zabavnik“ koju je vodio sa Zijahom Sokolovićem) podsetio gledaoce na svoju evrovizijsku pesmu „Lejla“ i svoje druge hitove „Zlatna ribica“ i „Život je maskenbal“. Vajta je inače cele večeri pomagao voditeljima Deenu (promenio tri odore) i Maji (nije se presvlačila) tako što je nosio kameru i snimao čas sebe, čas učesnike u green roomu. Po sabiranju glasova dva izvođača imali su isti broj bodova — 20, što znači da se ocene žirija i publike nisu podudarile. Pobedile su Spajsice iz grupe Feminnem, a Tinka je sa istim brojem bodova, ali manje glasova žirija ostala na drugom mestu. Po mišljenju publike, najbolji je bio Igor Vukojević, ali je njegova prednost u odnosu na Tinku bila svega nekih 200 glasova (10.566 prema 10.339), ali je zato Feminnem osvojio svega 5633 glasa. Članovi žirija nisu glasali po nacionalnoj pripadnosti.

- 00:15 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

ponedjeljak, 07.03.2005.

Boris Novković za Hrvatsku

iliti: ako gusle nisu prošle u SCG, u Hrvatskoj su prošle gajde

U subotu uveče završena je još jedna Dora, izbor hrvatskog predstavnika za pesmu Evrovizije. Trinaesta Dora bila je organizovana u maratonskom stilu, sa desetak uvodnih poslusatnih emisija u kojima je HRT ugošćavao po dva učesnika, zatim pet podsetničkih emisija sa po četiri takmičara, da bi potom bile odstranjene dve pesme (one koje su izvodili Songkillers i E.T.) i sve bilo spremno za dva polufinala sa po devet pesama. U polufinalima (održani u četvrtak i petak) otpale su još ukupno četiri pesme koje su izvodili Neno Belan sa svojom grupom Fiumens (što znači Riječani, jer se ovaj slavni pevač Đavola koga pamtimo po legendarnom solističkom albumu „Vino noći“ iz prve polovine 90-tih, preselio iz Splita u Rijeku), Ricardo, mlada pevačica Ivana Kindl i Giuliano koji je video bolje dane u svojoj karijeri (setimo se samo hita Jugo). Specijalni gosti u prvom polufinalu bili su odlični plesači iz irske grupe „Rhythm of the Dance“, a u drugom su voditelji zagrebačkog Eurosonga 1990. Oliver Mlakar i Helga Vlahović ugostili zvezde hrvatske muzičke scene (Doris Dragović, Tonija Cetinskog, Jasnu Zlokić, Petra Grašu i druge) koje su izvele gomilu evrovizijskih hitova.

U finale je, dakle, ušlo četrnaest pesama — izvođači su bili praktično sve sama poznata lica — Ibrica Jusić sa svojim psom Arčijem koji je nezainteresovano ležao na bini dok je on pevao za njegove standarde tipičnu pesmu „Sutra bit će prekasno“, pobednica talent-showa TV Nova „Hrvatski idol“ Žanamari Lalić sa pesmom „Kako da te volim“ koja je istakla njene vrlo dobre glasovne mogućnosti, Vesna Pisarović (pobednica Dore 2002) sa prosečnom pesmom „Probudi mi ljubav“, grupa „4 asa“ (sa pet članova: Rajko Dujmić, Alen Islamović, Vlado Kalember, Jurica Pađen i Slavko Pintarić-Pišta) sa pesmom „Ja nemam prava“ koja me je podsetila na Band Aid, redovni pretplatnik na Doru (nikad nije pobedio) i hrvatski dvojnik crnogorskog pevača Kneza Jacques Houdek (žmureći teško na osnovu pesme mogu da utvrdim peva li Žak ili Knez), pobednik Dore 2000. Goran Karan sa relativno dobrom pesmom „Bijele zastave“, bivša pevačica Magazina Danijela Martinović (pobednica Dore 1998) koja je više uložila u scenografiju (haljina koja se odmotava i dva tipa u pozadini koji mašu njenim krajevima da bi ih na kraju otkinuli i protrčali kroz studio sa tim komadima platna kao da nose zastave) nego u prilično bezličnu pesmu „Za tebe rođena“ (iako je Petar Grašo upisan među autore, verovatno kao kompozitor), staromodno, ali elegantno obučeni Boris Novković (intervju sa njim je emitovan pre par nedelja na Trećem kanalu) koji je skupa sa tri članice „Lada“ (u najavi piše „feat. Lado members“) u crnim haljinama sa dukatima na grudima, jednim gajdašem i macho bubnjarom sa tetovažom po celom telu koji je besomučno udarao u dva ogromna bubnja izveo vrlo zgodnu pop pesmu sa etno potkom „Vukovi umiru sami“ i Magazin (predstavljali Hrvatsku na Evroviziji pre tačno 10 godina, 1995) sa nabudženim igrokazom „Nazaret“ posvećenom Isusu Hristu (u Hrvatskoj se, čini se, preteruje sa tom tematikom — te Doris sa Marijom Magdalenom, koja je isto Huljićevih ruku delo, te Grašo koji pominje Betlehem u pesmi „Ljubav jedne žene“) u kojem je glavna uloga pripala bosonogoj Jeleni Rozgi koja je pevala i uspešno izvodila baletske figure. Ovakva jaka postava je očigledno posledica nezadovoljavajućeg prošlogodišnjeg plasmana Ivana Mikulića zbog koga hrvatski predstavnik ove godine mora u kvalifikacije. Vidljiv je bio i uticaj dve prvoplasirane pesme s prošlogodišnje Evrovizije (koju u Hrvatskoj zovu Eurosong), Ruslanine i Joksimovićeve, pa su mnogi polagali na etno: supobednik drugog polufinala (sa Magazinom) takođe bosonogi Luka Nižetić (i opet sa dukatima na grudima!) sa klapom Nostalgija izveo je megaoptimističku pesmu „Proljeće“ sa dalmatinskim motivima i već pomenuti Boris Novković koji je pobedio u prvom polufinalu. Od ostalih, manje poznatih učesnika, meni se najviše dopala brucoškinja politikologije iz Zadra Ivana Radovniković čija je pesma „Ponesi me“ praćena panovim frulama i harfom podsećala više na mnogobrojne irske pobednike nego na mediteransku muziku. Duhovite i prilično detaljne recenzije nastupa svih učesnika možete da vidite kod moje plavokose i plavooke (prava bjondina, dakle :P) koleginice Phoebe.

Spektakl su solidno vodila četvorica voditelja — dvojica u studiju (najpopularniji voditelj HTV-a Duško Ćurlić — ranije vodio moju omiljenu muzičku emisiju na hrvatskoj televiziji „Pravo vrijeme“ i Robert Ferlin) i dvojica manje-više zabavnih u zelenoj sobi (green room) — Mirko Fodor i Zlatko Turkalj-Turki. Ovu mušku dominaciju organizatori su (prilično neuspešno!) pokušali da ublaže pomoću dva komada ženskog nameštaja pod imenima Karla i Adela (ovo zvuči grozno, ali tako je bilo, one su stajale i nisu niti jednom otvorile usta) u studiju i druga dva komada nepoznatih imena među takmičarima u „čekaonici“. Sve pesme su izvedene na hrvatskom, a izbor je bio dvofazan, prvo su žiri i publika izabrali tri najbolje pesme: Danijelinu, Magazinovu i Borisovu, istovremeno odstranivši „nepodobnu“ Nižetićevu koja je po publici bila na drugom mestu, a zatim je samo publika ubedljivo izabrala pesmu Borisa Novkovića sa gotovo 43.000 glasova naspram 18.000 koliko je dobio Magazin i 8.000 za Danijelu. Moja favoritkinja Ivana je po izboru publike bila četvrta, ali se žiriju nije svidela njena pesma. Muzički gosti tokom prvog glasanja su bili ABBA tribute-band Bjorn Again (jedan od članova originalne postave grupe ABBA zove se Björn Ulvaeus) iz Melburna (Australija je očito postala rasadnik kloniranih bendova, poznat je i bend Australian Pink Floyd) — izveli nekoliko hitova poznate švedske grupe (Waterloo, Gimme Gimme, Super Trooper, Take a Chance on Me, Dancing Queen), a tokom drugog glasanja Ivan Mikulić izveo je prošlogodišnju pesmu-pobednicu Dore — „Daješ mi krila“.

Sve u svemu, HRT ni ove godine nije razočarao kvalitetom organizacije ove muzičke priredbe, mada mesta za poboljšanja svakako ima i veliko je pitanje hoće li se sledeće godine ponoviti ovakvo mamutsko zagrevanje od petnaest emisija.

- 00:26 - a šta ti misliš (2) - pretvori u hardver - link na ovaj post

subota, 05.03.2005.

Evropesma sa gorkim ukusom

Crnogorski boy-band „No nejm“ (No name tj. bezimeni) pobedio je na takmičenju za predstavnika Srbije i Crne Gore na pesmi Evrovizije Europjesma/evropesma 2005 održanom u studiju RTCG. Pobeda je ubedljiva — po objavljenim (ali vrlo čudnim) podacima sa glasanja telefonom i SMS-om, crnogorska grupa dobila je dva puta više glasova od drugoplasirane Jelene Tomašević (32.607 prema 16.978). Niti jedan od četiri člana žirija iz Crne Gore nije dao ni boda dvema najbolje plasiranim pesmama sa Beovizije — „Jutru“ Jelene Tomašević i Ogijevom „Hajde cico“. Da će sve biti prilično neregularno nagovestili su u svom popodnevnom izveštaju Nemci Marko Brej i Roman Hajnl (Marco Brey i Roman Heinl) koji su u ime udruženja OGAE (ljubitelji takmičenja za pesmu Evrovizije) posmatrali naš izbor. Po njima je ubedljivo najkvalitetnija pesma „Jutro“, a osim toga smatraju da je, kad je već morao biti izabran predstavnik iz Crne Gore, najbolje bilo da je poslata Andrea (dakle ne ni „No name“, ni Andrijana Božović). U finalnom izveštaju sa tabelom učesnika oni su napisali da „ostaje gorki ukus u ustima“ posle ovakvog finala.

Europjesma je inače, kao i Montevizija, protekla uz neduhovite voditelje i nove, još gore, tehničke propuste: čulo se kako voditeljka duva u mikrofon dok priča (valjda bubica nije bila postavljena sa strane, nego po sredini grudi), u revijalnom delu u kome su gostovali makedonski i kiparski predstavnik na ovogodišnjem takmičenju Martin Vučić (koji tvrdi da je imao „one night stand“ sa pevačicom grupe „Magazin“ Jelenom Rozgom) i Konstantinos Kristoforu (Constantinos Christoforou), satelitski program TV Crne Gore imao je prekide (valjda im je sneg zavejao uplink antenu, a kako je to izgledalo možete videti na slici na kojoj se, ako ne prepoznajete, nalazi čovek — i to makedonski pevač Martin Vučić), pa je RTS bio primoran da pređe na zemaljski program TVCG1 koji je nesnosno šuštao (ovo ide na dušu RTS-u koji pet godina posle bombardovanja nije u stanju da uspostavi pristojan zemaljski link sa Podgoricom) sve dok se Crnogorci nisu setili da to srede, pri izvođenju pobedničke pesme na kraju prenosa nije se čulo prvih nekoliko sekundi pa je izgledalo da pevač zeva kao riba, voditeljka koja je čitala glasove publike „zaboravila“ je da pomene da su glasali (jesu li?) i gledaoci iz Srbije, prenos je pre glasanja neočekivano prekinut da bi se ubacio dnevnik TVCG (za to vreme su gledaoci u Srbiji gledali reklame i muziku) ...

U prvim reakcijama RTS se ponašao kao da je sve u redu, u Dnevniku koji je počeo sa 45 minuta zakašnjenja reporterka srpske televizije je sa lica mesta intervjuisala talentovane srednjoškolce iz grupe „No name“, a na sajtu RTS-a je uredno objavljena vest o njihovoj pobedi bez spominjanja etnocentričnog glasanja crnogorskih članova žirija. Međutim, reakcije gledalaca u Srbiji su žestoke i na Internet forumima, ali i na četu Trećeg kanala RTS-a. Među malobrojnim Crnogorcima koji su se javili u rasprave neki su isticali da prošle godine na Evropesmi/europjesmi u Beogradu crnogorski predstavnici nisu dobili ni poen (to u Srbiji svakako nije bilo previše primećeno zbog toga što je Željkova pesma po opštem mišljenju bila ubedljivo najbolja), tako da mu ovo sada dođe nekako „tante za kukuriku“, začinjeno prethodnim sporom oko neumerenog „vrćenja“ srpskih predstavnika na RTS-u i prilično bahatog saopštenja koje je tim povodom izdao Aleksandar Tijanić u kome se naglašava da nije RTS kriv što Crna Gora ima mnogo manje stanovnika od Srbije.

Evo tekstova obeju pesama:

Jelena Tomašević - Jutro

No name - Zauvijek moja

Muzika: Željko Joksimović
Tekst: Aleksandra Milutinović

Žad i svila, ljubav mila,
živa mi je rana.
Koncem bola po mom srcu
veze svakog dana.
Spavaš li?
Da li si tužan k'o ja?
Dok more sad je tvoja obala.
K'o ja.

Tražim te, budim te
ruke ti hladne.
Tu sama živim bez nade.
Spavaš li?
Da li si tužan k'o ja?
Dok more sad je tvoja obala.

Hej suzice, brojanice
more ti je postelja.
Prošao si sve stanice,
samo meni više doći nećeš.
Ja još umirem,
Bogu dušu ne žalim.
Oduvek volim te, zauvek!

Da ti bar jednom kažem
šta mi je nedelja,
kad me jutro
bez tebe dočeka.

Hej suzice, brojanice
more ti je postelja.
Prošao si sve stanice,
samo ja (još umirem)
Bogu dušu ne žalim.
Bole nedra k'o jedra,
da život me napusti.

Muzika: Slaven Knezović
Tekst: Milan Perić

Zauvijek moja,
sve što imam ja,
to si meni ti.
Ti, divlja ružo,
što bodljom me zakači ...

Ti si mi dušu ranila,
ljepotom me opila ...

Tamo, ljubavi, gdje zvone zvona,
ti ćeš zauvijek bit' samo moja.
Tamo gdje i rijeka ljubi more,
do zore.
Zauvijek!

Il' si brđanka,
ili si primorka.
Al' znam samo to,
bićeš mi djevojka.

Ljubavi, ne mogu sad
bez tebe da živim ja ...

Tamo, ljubavi, gdje zvone zvona,
ti ćeš zauvijek bit' samo moja.
Tamo gdje i rijeka ljubi more,
do zore.

Tamo visoko, za brda ona,
tamo gdje je stara kuća moja.
Tamo ću sa tobom, željo moja,
ostati zauvijek!

- 02:45 - a šta ti misliš (3) - pretvori u hardver - link na ovaj post

četvrtak, 03.03.2005.

Montevizija bez publike

Izbor za deset crnogorskih finalista Evropesme/evropjesme 2005. pod nazivom Montevizija 2005. održan je sinoć u studiju TVCG (u kome će biti održana i Evropesma/evropjesma). Učestvovalo je 24 izvođača, među kojima se našlo nekoliko poznatih imena: Mićo Vujović - pobednik Budve 1993, Bojan Marović - pobednik Sunčanih Skala 2003. godine (muziku i tekst za njegovu pesmu „Svejedno“ napisala je Leontina Vukomanović) i grupa Makadam. „Šou“ bez publike vodilo je troje mladih i neinventivnih voditelja: Anđela Nenadović, Žana Gardašević i Andrija Milošević. Među gomilom bezličnih pesama izdvojile su se 3 ili 4 pristojne (ali ne sjajne) koje su i u krajnjem plasmanu odskočile. Ubedljivo je pobedio boy-band „No name“ (drugoplasirani sa poslednjih Sunčanih Skala) sa etno-pop pesmom „Zauvjek moja“ dobivši ukupno 97 glasova od mogućih 108 (što je bolji skor od onog koji je ostvarila Jelena Tomašević na Beoviziji, a zanimljivo je da je ukupni broj SMS i telefonskih glasova bio praktično isti kao na Beoviziji, što pokazuje da su Crnogorci mnogo zainteresovaniji za ove muzičke igrarije), drugo mesto osvojio je jedva punoletni, ali talentovani Stevan Faddy (sam napisao i muziku i tekst) najpre laganom, a zatim dinamičnijom pesmom „Utjeha“. Treća je bila Andrijana Božović, mlada pevačica City Recordsa sa pesmom „Sve ti boje dobro stoje“. Bojan Marović, unapred po novinama i forumima proglašavan favoritom, zadovoljio se tek četvrtim mestom jer svojom izvedbom relativno dobre Leontinine (tipične mediteranske festivalske) pesme uopšte nije oduševio. Gost večeri je bio (u skladu sa akcijom „kucamo na vrata zaboravljenih asova“ koju je RTS pokrenuo na Beoviziji dovevši Emiliju Kokić) Danijel Popović, zagrebački Crnogorac koji je pesmom „Džuli“ (muzički lajtmotiv ove Montevizije) kao predstavnik TV Titograd na Evroviziji 1983. zauzeo 4. mesto. On je inače muzičar sa najvećim tiražom u istoriji Ex-Yu diskografije, jer je album sa pesmom „Džuli“ po njemu prodat u 1.200.000 primeraka (zvanične cifre govore o nekih 720.000 ploča i kaseta). On je obavestio javnost da će ubuduće živeti u Crnoj Gori (poslednjih tridesetak godina živeo je u Zagrebu) i otpevao dve pesme sa svog albuma „Nekad i sad“ (sadrži 11 novih i 11 starih pesama).

Prva Montevizija je inače prošla uz mnoge propuste, pa je tako voditeljka Žana tokom intervjua zamolila Danijela da sačeka da ona pročita pitanje sa papira, tonci su spavali, pa se pri Danijelovom pevanju čula jedna od voditeljki kako pita „Šta nam sada ide?“ jer mikrofoni voditelja nisu bili isključeni pri izvođenju pesme, i uopšte celo glasanje je bilo neverovatno razvučeno, pa je voditeljka tri puta čitala međustanje sa punim imenima deset izvođača i njihovih pesama. Osim toga, svaki drugi član žirija je napominjao da su sve pesme mnogo kvalitetne (valjda ih je zato pet ostalo bez ijednog boda) i pozdravljao gledaoce i slušaoce. Takođe mi nije jasno zašto je voditeljka u manjem studiju u kojem je bio smešten žiri, a koja je stajala na par metara od svih osam članova žirija, morala da ponavlja njihove glasove. To ponavljanje glasova je tekovina koja je silom prilika praktikovana (i još uvek se praktikuje da bi se uočile eventualne greške) samo kada se žiri nalazio na jednom mestu, a upisivanje u tabelu obavljalo na drugom (tamo gde je voditelj), te je moglo doći do smetnji u vezama. U drugim slučajevima nema nikakvog razloga za ovakvo „utvrđivanje gradiva“.

I još jedan detalj, zanimljivo je da se u refrenu pobedničke pesme spominju zvona („tamo, ljubavi, gdje zvone zvona, ti ćeš zauvijek bit' samo moja“), a na odjavnoj špici RTCG u pozadini se nalazilo zvono. Šta je RTCG hteo da nam tim zvonom poruči, ostaje da vidimo u petak.

- 19:24 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

utorak, 01.03.2005.

TV B92 promenila programsku šemu zbog sapunice

Iako je dugo odolevala, Televizija B92 prošle nedelje pogazila je jedan od poslednjih svojih tabua (ostalo je praktično samo da počnu da emituju novokomponovanu narodnu muziku, ali se nadam da tako daleko neće ići - i ovaj potez je izazvao prilično burne reakcije) i počela sa prikazivanjem prave sapunske opere. Naravno, B92 ne bi bio to što jeste da se prosto uklopio u šarenilo latinoameričkih serija na drugim kanalima, pa su se odlučili za prikazivenje ruske telenovele „Kneginja Anastazija“ (u originalu „Bednaja Nastja“ što znači siromašna Nasta). Sapunica promenjenog imena (verovatno zbog prilično neprivlačnog originalnog naslova) prve nedelje prikazivanja išla je radnim danima u 16 sati, da bi već posle par epizoda počeo da se vrti kajron sa obaveštenjem da se od sledeće sedmice prikazivanje prebacuje u kasniji termin od 18 sati. Promena je usledila radi povećanja gledanosti, koja je i do prebacivanja po svoj prilici bila zadovoljavajuća, ali B92 želi da kapitalizuje ovaj neočekivani pogodak i navuče nove gledaoce na svoj uobičajeni program. Inače, ovu mamutsku seriju (najskuplju rusku seriju poslednjih godina) od 176 epizoda čija se radnja dešava 1839. godine snimala je ruska producentska kuća Amedia u saradnji sa američkim gigantom Sony Pictures. Prilično raskošni enterijeri i eksterijeri snimani su kamerama visoke rezolucije (High definition), da bi kasnije u montaži snimci bili prilagođeni običnim TV prijemnicima, a treba pomenuti i vrlo kvalitetne i raznovrsne kostime koje nose akteri. Međutim, sve to ne menja karakter serije - standardna borba dobra i zla, sukobi (čak i oružani), spletke i zavist i ovde predstavljaju suštinu zapleta.

- 02:30 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

Kratki dokumentarac o Jovanu Tucakovu na TVNS

Televizija Novi Sad u ponedeljak je kratkim dokumentarcem obeležila 100 godina od rođenja Jovana Tucakova (1905. Čurug - 1978. Beograd), najvećeg stručnjaka za lekovito bilje na području bivše Jugoslavije. O briljantnom naučniku (nedavno je jedna beogradska ulica ponela njegovo ime), akademiku i utemeljivaču Instituta za farmakognoziju i Instituta za proučavanje lekovitog bilja govorili su njegova saradnica i njegove kćerke. Pored toga prikazani su arhivski snimci profesora Tucakova: u jednom od njih on objašnjava korisnost koprive i njenu prednost kao lekovitog sredstva nad spanaćem. Najpoznatija knjiga profesora Tucakova - „Lečenje biljem“ predstavlja pravu enciklopediju prirodnih lekova pisanu narodskim, svima razumljivim jezikom i krasi mnoge domove u Srbiji. Šteta je samo što o njenom autoru tako malo znamo. Kuriozitet je inače, da je Jovan Tucakov svoje studije farmacije zavšio u Zagrebu, da bi nakon toga doktorirao u Francuskoj.

- 01:19 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Čemu ovo služi, a još i ne radi?!?

Hiper(bez)veze

Saučesnici

Svađajte se s autorom

Brojač

Song of the moment

Com'e' Straordinaria La Vita

Dolcenera