Izbor za deset crnogorskih finalista Evropesme/evropjesme 2005. pod nazivom Montevizija 2005. održan je sinoć u studiju TVCG (u kome će biti održana i Evropesma/evropjesma). Učestvovalo je 24 izvođača, među kojima se našlo nekoliko poznatih imena: Mićo Vujović - pobednik Budve 1993, Bojan Marović - pobednik Sunčanih Skala 2003. godine (muziku i tekst za njegovu pesmu „Svejedno“ napisala je Leontina Vukomanović) i grupa Makadam. „Šou“ bez publike vodilo je troje mladih i neinventivnih voditelja: Anđela Nenadović, Žana Gardašević i Andrija Milošević. Među gomilom bezličnih pesama izdvojile su se 3 ili 4 pristojne (ali ne sjajne) koje su i u krajnjem plasmanu odskočile. Ubedljivo je pobedio boy-band „No name“ (drugoplasirani sa poslednjih Sunčanih Skala) sa etno-pop pesmom „Zauvjek moja“ dobivši ukupno 97 glasova od mogućih 108 (što je bolji skor od onog koji je ostvarila Jelena Tomašević na Beoviziji, a zanimljivo je da je ukupni broj SMS i telefonskih glasova bio praktično isti kao na Beoviziji, što pokazuje da su Crnogorci mnogo zainteresovaniji za ove muzičke igrarije), drugo mesto osvojio je jedva punoletni, ali talentovani Stevan Faddy (sam napisao i muziku i tekst) najpre laganom, a zatim dinamičnijom pesmom „Utjeha“. Treća je bila Andrijana Božović, mlada pevačica City Recordsa sa pesmom „Sve ti boje dobro stoje“. Bojan Marović, unapred po novinama i forumima proglašavan favoritom, zadovoljio se tek četvrtim mestom jer svojom izvedbom relativno dobre Leontinine (tipične mediteranske festivalske) pesme uopšte nije oduševio. Gost večeri je bio (u skladu sa akcijom „kucamo na vrata zaboravljenih asova“ koju je RTS pokrenuo na Beoviziji dovevši Emiliju Kokić) Danijel Popović, zagrebački Crnogorac koji je pesmom „Džuli“ (muzički lajtmotiv ove Montevizije) kao predstavnik TV Titograd na Evroviziji 1983. zauzeo 4. mesto. On je inače muzičar sa najvećim tiražom u istoriji Ex-Yu diskografije, jer je album sa pesmom „Džuli“ po njemu prodat u 1.200.000 primeraka (zvanične cifre govore o nekih 720.000 ploča i kaseta). On je obavestio javnost da će ubuduće živeti u Crnoj Gori (poslednjih tridesetak godina živeo je u Zagrebu) i otpevao dve pesme sa svog albuma „Nekad i sad“ (sadrži 11 novih i 11 starih pesama).
Prva Montevizija je inače prošla uz mnoge propuste, pa je tako voditeljka Žana tokom intervjua zamolila Danijela da sačeka da ona pročita pitanje sa papira, tonci su spavali, pa se pri Danijelovom pevanju čula jedna od voditeljki kako pita „Šta nam sada ide?“ jer mikrofoni voditelja nisu bili isključeni pri izvođenju pesme, i uopšte celo glasanje je bilo neverovatno razvučeno, pa je voditeljka tri puta čitala međustanje sa punim imenima deset izvođača i njihovih pesama. Osim toga, svaki drugi član žirija je napominjao da su sve pesme mnogo kvalitetne (valjda ih je zato pet ostalo bez ijednog boda) i pozdravljao gledaoce i slušaoce. Takođe mi nije jasno zašto je voditeljka u manjem studiju u kojem je bio smešten žiri, a koja je stajala na par metara od svih osam članova žirija, morala da ponavlja njihove glasove. To ponavljanje glasova je tekovina koja je silom prilika praktikovana (i još uvek se praktikuje da bi se uočile eventualne greške) samo kada se žiri nalazio na jednom mestu, a upisivanje u tabelu obavljalo na drugom (tamo gde je voditelj), te je moglo doći do smetnji u vezama. U drugim slučajevima nema nikakvog razloga za ovakvo „utvrđivanje gradiva“.
I još jedan detalj, zanimljivo je da se u refrenu pobedničke pesme spominju zvona („tamo, ljubavi, gdje zvone zvona, ti ćeš zauvijek bit' samo moja“), a na odjavnoj špici RTCG u pozadini se nalazilo zvono. Šta je RTCG hteo da nam tim zvonom poruči, ostaje da vidimo u petak.
Post je objavljen 03.03.2005. u 19:24 sati.