TV blog

srijeda, 23.02.2005.

Odlazak legende

Mladen Delić, najpoznatiji sportski novinar bivše Jugoslavije, preminuo je u 87. godini života u utorak. Čovek koji je uradio preko 1.500 prenosa sportskih događaja ostaće upamćen po rečenici „Ljudi moji, ma je li to moguće?“ iz završnice utakmice Jugoslavija-Bugarska (odlučujuće utakmice kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Francuskoj, Poljud, Split, 22.12.1983) kada je Radanovićev gol u poslednjem minutu obezbedio naš plasman na EP. Temperamentni Dalmatinac je sportske događaje prenosio srcem (obožavao je svoj posao) i tako osvojio naklonost ogromnog broja jugoslovenskih TV gledalaca koji su se pred svaki prenos nadali da će upravo on biti komentator. Kratak video zapis o Mladenu Deliću možete da preuzmete sa HRT-ove stranice. Vest su preneli i hrvatski i srpski mediji (neki su ga, nažalost, pola godine unapred proglasili mrtvim), a na vestima B92 emitovan je legendarni snimak iz Splita.

- 22:30 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

TV cokula

Ministarstvo odbrane Rusije pokrenulo je u nedelju 20.2.2005. (nekoliko dana pre 23. februara, Dana branilaca otadžbine) sopstveni TV kanal. Kanal „Zvezda“ se za sada emituje na području Moskve, a postoje planovi se da se proširi ne samo na čitavu Rusiju, već i na zemlje Saveza nezavisnih država (12 od 15 bivših sovjetskih republika) i na pribaltičke države (tri preostale sovjetske republike - Litvanija, Letonija i Estonija). Nije jasno kako planiraju da to izvedu zemaljskim predajnicima: svakako se ne može očekivati da im vlasti drugih država dozvole da reklamiraju svoju vojsku na njihovoj teritoriji, a teško je iz inostranstva pokrivati TV signalom tuđe teritorije - da ne govorimo o međudržavnim sporovima koji bi tako nastali. Stoga im preostaje jedino satelitsko emitovanje, a ono je najavljeno već za april. Javna je tajna da je ruska vojska nezadovoljna po njihovom mišljenju previše liberalnim medijima koji slabe borbenu gotovost i spremnost muškaraca da se u svakom trenutku žrtvuju za „rodinu“. Stoga je njihov plan da ovim „državno-patriotskim“ kanalom (tim rečima su ga najavili) to izmene. U licenci za emitovanje koju je kanal Ministarstva odbrane dobio od ruskih civilnih vlasti stoji da će 10% programa činiti vojno-patriotske emisije, 10% informativni program, 10% društveno-politički program, 20% kulturno-obrazovne emisije, 15% muzičko-zabavni program, 30% filmovi (pretežno arhivski domaći), 2,5% dečji i 2,5% sportski program. Šefovi nove stanice (načelnik Glavne uprave za vaspitni rad Nikolaj Reznik, načelnik Centralnog TV i radio studija Ministarstva odbrane Aleksandar Lebedev i generalni direktor kanala Sergej Savuškin) posebno su naglasili da ni pod kojim uslovima neće emitovati zapadne filmove u kojima su Rusi prikazani kao kriminalci ili varvari, kao ni emisije koje negativno govore o ruskoj istoriji, ali će se zato davati prilozi o pozitivnim aspektima života u Rusiji i reality show o služenju vojske (radni naziv „Ti služiš vojsku“), arhivske emisije o oružju i snimke koncerata vojnih orkestara. Ovaj niskobudžetni kanal poslovaće na komercijalnom principu, ali će država zadržati kontrolni paket akcija. Za sada u kanal nije uloženo mnogo (manje od milion €), ali će „dizanje“ signala na satelit i širenje mreže zemaljskih predajnika koštati čak oko 40 miliona €. Moćni ruski ministar odbrane Sergej Ivanov, čovek koji stoji iza projekta svakako će omogućiti kanalu da brzom brzinom dobije licence za zemaljsko pokrivanje, a finansiranje bi trebalo za početak da bude obezbeđeno iz specijalnog državnog fonda „Patriotsko vaspitanje građana Ruske Federacije od 2006. do 2010. godine“. Prvi izveštaji po startu kanala kažu da on za sada emituje uglavnom crtane filmove, dečji program, domaće filmove i muziku. U ponedeljak je kanal zvanično otvorio pisac Valentin Raspućin izjavom „Ovde nije potrebna gospoda. Potrebni su drugovi, ratnici, koji će ovu stvar isterati do kraja.“

Osećam da u Vojsci SCG mnogima na ovu vest ide voda na usta. No, na svu sreću, daleko je Rusija. A veliko je pitanje i tamo da li će takav kanal moći da opstane ili će se pretvoriti u bunar bez dna.

- 02:25 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

ponedjeljak, 21.02.2005.

Najveći srpski „festival“

Događaj ovog vikenda na televiziji bio je prenos festivala Beovizija 2005, koji se odvijao u subotu (takmičarsko veče) i nedelju (revijalno veče) u beogradskom centru Sava.

Prvo veče
Takmičarsko veče je odlučivalo i o 14 kompozicija koje će Srbiju predstavljati na izboru za Evropesmu/evropjesmu 2005. u Podgorici (na festivalu Montevizija biće izabrano 10 crnogorskih predstavnika). Po spisku objavljenom u novinama koji je podsećao na pesmu Bore Đorđevića „Gastarbajterska 2“ (Ogi, Čipi, Ziki, Lu lu, Taša i naravno Džej) nije se dalo zaključiti da će kvalitet pesama biti na nekom visokom nivou, posebno ne na prošlogodišnjem (valjda su prošle godine svi posle dugotrajne pauze povadili iz fioka svoje evrovizijske projekte, pa su postavljeni nedostižni standardi). Ukupno 24 kompozicije izvedene su u grupama po 6, a vrlo simpatični voditeljski par, glumac Slobodan Boda Ninković i mlada glumica Jelena Jovičić, pre svake grupe takmičara su pevali i plesali uz medli od nekoliko evrovizijskih hitova u skladu sa ovogodišnjom proslavom 50-godišnjice ovog takmičenja, pa smo se tako podsetili hitova Abe (Abba), Džonija Logana (Johnny Logan), jedine nemačke pobednice Nikol (Nicole), španskog dueta Asukar Moreno (Azucar Moreno), Tota Kutunja (Toto Cutugno) i gomile drugih. Jelena je u najboljoj sanremovskoj tradiciji 5-6 puta menjala haljinu, ali je i Boda prešao iz presijavajućeg smeđeg u sivkasto prugasto odelo. Pesme su bile vrlo raznovrsne: par ispraznih dens numera, nekoliko klasičnih pop pesama a la Boris Novković, nekoliko mediteranskih baladica, i jedna gotovo operska arija koju je izvela Ana Cvetković. Glasalo je osam članova žirija (u kome se, pored raznih producenata i urednika, na moje iznenađenje, našao i Gorčin Stojanović), i publika čiji se glas brojao kao glas jednog člana žirija. Zbog toga je odziv publike bio mali - glasalo je svega oko 11.000 gledalaca. S obzirom na činjenicu da je ista procedura glasanja predviđena i za Monteviziju i za Evropesmu, pitam se čemu uopšte služi glasanje publike, ako njen glas ne vredi barem koliko glasovi celog žirija tj. 50% totala, a ne kao sada nekih 11%. Pobednica večeri (oko 45% publike je glasalo za nju) i veliki favorit na Evropesmi (jer prosto ne verujem da će Crnogorci imati tako kvalitetnog predstavnika) postala je Jelena Tomašević (pobednica nekadašnjeg talent šoua trećeg kanala RTS „3k dur“ i drugoplasirana na zrenjaninskom festivalu 2002) koja je izvela vrlo lepu, ali i vokalno zahtevnu baladu „Jutro“ koju je komponovao Željko Joksimović (ovaj put tekst nije pisala Leontina, već Aleksandra Milutinović). Ovu pesmu smo čuli ukupno četiri puta (RTS očito želi da pesma bude svima poznata do 4.3, kada se održava Evropesma), po dva puta svake festivalske večeri. Drugoplasirani (u totalu, po publici trećeplasirani) je bio Ogi (alias Ognjan Radivojević, do prošle godine Bregovićeva „desna ruka“ i motor Orkestra za svadbe i sahrane), inače vrlo živopisan lik - ćelav, osim donjeg dela potiljka sa koga se spuštaju duge pletenice (donekle podseća na Luisa), sa tribal tetovažama na bicepsima i minđušama na oba uva. Ogi je sedeo na stolici iza bubnjeva (čak je doneo i gusle), a oko njega su se šetale oskudno odevene dugonoge lepotice u stilu Roberta Palmera (spot „Addicted to Love“), samo što su umesto gitara nosile trube i „udarale“ u bubnjeve. Njegova pesma „Hajde cico“ svojim stihovima poput „ja sve od sebe dajem, molim te i napaljujem“ i aranžmanom više je priličila Guči nego zabavnomuzičkom festivalu, te će se sigurno lepo udomiti u programima narodnjačkih radio i TV stanica među numerama junaka pesme „Gastarbajterska 2“. Od ostalih kurioziteta vredi zabeležiti razočaravajuće loš plasman benda „Luna“ (13. mesto), te četvrto mesto koje je osvojio Džej sa pesmom koju je komponovao Zoran Lesandrić zvani Kiki (frontmen nekadašnje grupe „Piloti“). Kiki je komponovao i pesmu kojom se Viktorija posle ko zna koliko godina vratila na muzičku scenu. Gosti večeri su bili Emilija Kokić, pevačica nekadašnje grupe „Riva“, jedinog jugoslovenskog pobednika na takmičenju za pesmu Evrovizije daleke 1989. godine - na plejbek je izvela „Rock me“ i još jednu pesmu, i nezaobilazni Željko Joksimović sa spletom svojih hitova (takođe je glumio da peva).

Drugo veče
Drugo veče nije ni o čemu odlučivalo, pa je atmosfera bila opuštena, voditeljski dvojac je dobio pomoć u vidu lepe Maje, čije prezime (Petrović) je ostalo tajna do odjavne špice. Dodeljene su nagrade za pesme sa festivala (najbolji debitant, tekst, aranžman itd), ali su nagrađeni i najuspešniji izvođači prošle godine. Hit godine je naravno „Lane moje“ (izvedeno obe večeri po jednom, u subotu je Željko „pevao“ u farmerkama sa zavrnutim nogavicama, a u nedelju se upristojio), pevač godine Željko Samardžić, pevačica Goca Tržan, otkriće godine je pobednica „Idola“ Cveta Majtanović, debitantski album godine je ustvari maxi singl Željka Vasića „Intro“, a nastupili su i Sanja Ilić sa svojim etno bendom Balkanika (prošle godine napunio centar Sava), legendarni Bora Dugić (nastupao u sidnejskoj operi), teenage boy band Peti Element (projekat Kristine Kovač), starogradsku grupu „Legende“ koja je izvela naslovnu pesmu iz filma Ljubiše Samardžića „Jesen stiže dunjo moja“ (komponovao novosadski kompozitor Isidor Bajić, a pesma se pojavljuje i u Vrdoljakovom filmu „Duga mračna noć“, za koji je izvodi Oliver Dragojević). Ceo utisak pokvarilo je to što su druge večeri praktično svi (ja nisam primetio izuzetke) izvođači samo otvarali usta, te je nivo festivala usled te činjenice znatno opao u mojim očima. Osim toga, na RTS-u se stalno vrtela reklama kako je Beovizija „festival po evrovizijskim standardima“, pa ispada da je standard da pevači nisu pevači, već glumci (jer glume da pevaju). Pretpostavljam da su neke nazovi zvezde uslovile svoj dolazak mogućnošću da odglume nastup, ali svakako ne priliči najvećem festivalu u Srbiji da se spušta na nivo obične tezge. U svakom slučaju bi bolje bilo da su samo pročitali imena dobitnika, te da su nastup omogućili samo onim izvođačima koji su spremni da dokažu da znaju da pevaju i van kontrolisanih uslova savremenih studija. Ovako se pozitivni efekat prve večeri (ostvaren zahvaljujući dobrim voditeljima i pristojnoj scenografiji) u znatnoj meri istopio.

- 04:00 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

nedjelja, 20.02.2005.

Večernjakova ruža na HRT-u

HTV2 je u petak uveče prenosio 11. dodelu tradicionalnih godišnjih nagrada najtiražnijeg hrvatskog dnevnika „Večernji list“ (Ruža se dodeljuje na osnovu glasova čitalaca tih novina u 13 kategorija). TV voditelj 2004. godine postao je Goran Milić (nekadašnji urednik Dnevnika na TV Beograd i Yutelu, a sada voditelj informativne emisije opšte prakse „Brisani prostor“ i nedeljnog dnevnika na HTV-u). Čoveku je to prva nagrada u karijeri, iako se radi o vrlo uspešnom novinaru koji je vodio preko 1000 emisija i napravio na stotine reportaža i intervjua. TV voditeljka prošle godine je Sanja Doležal (nekadašnja pevačica grupe „Novi fosili“ i devojka rano preminule košarkaške legende Dražena Petrovića) koja vodi dnevni talk-show „Sanja“ na RTL Hrvatska. Nagradu za najbolju originalnu TV emisiju dobio je Denis Latin za svoj informativni talk-show „Latinica“ koji se emituje već 12 godina (a verovatno više neće zbog cenzure na HTV-u). Antun Tonči Vrdoljak (poznati režiser, nekadašnji predsednik Hrvatskog olimpijskog odbora, bivši direktor HTV-a i vlasnik nekoliko Feralovih „Greatest shit“ izjava) dobio je nagradu za svoje mamutsko (po dužini - 215', po koštanju - 30 miliona kuna tj. oko 4 miliona evra i po broju glumaca - 107) filmsko ostvarenje „Duga mračna noć“ kao najbolji film u 2004. godini. Ovaj film se trenutno u svojoj dužoj verziji emituje nedeljom uveče kao 13-delna serija na HTV1; glavnu ulogu igra Vrdoljakov zet Goran Višnjić - dobitnik Ruže za najboljeg hrvatskog glumca u 2004. i zvezda serije „E.R.“ poznate u Srbiji pod imenom „Urgentni centar“, a u Hrvatskoj kao „Hitna služba“, dok neke od ostalih uloga igraju Mustafa Nadarević, Tarik Filipović, Boris Dvornik i Ivo Gregurević. Ivana Banfić je najbolja pevačica, a Boris Novković najbolji pevač protekle godine, dok je dinosaur među bendovima „Parni valjak“ proglašen za najbolju grupu. Za muzički ugođaj pobrinuli su se, između ostalih, Parni valjak, Massimo, Severina i Magazin, a meni je najzanimljivije bilo pojavljivanje TV legende Olivera Mlakara (voditelja najboljeg kviza ever - Kviskoteke i saradnik kuvara Steve Karapandže u sponzorskoj emisiji Vegete pod imenom „Male tajne velikih majstora kuhinje“), koga na TV-u nisam video još od emitovanja onog američkog đubreta koje se zvalo „Kolo sreće“, a predstavlja TV verziju igre vešanja. Oli Vegetica (kome neki pripisuju izraz „ženska momčad“) se nije puno promenio, bio je uglađen kao i uvek.

- 03:01 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

petak, 18.02.2005.

Revizija istorije upakovana u oblandu drame

TV Slovenija je u utorak i sredu emitovala (uz veliku gledanost) dvodelni TV film iz RAI-jeve produkcije „Il cuore nel pozzo“ („Srce u jami“ ili na slovenačkom „Srce v breznu“) koji govori o stradanju Italijana na području Istre 1945. godine posle nemačkog povlačenja iz te oblasti. Film počinje posvetom „više hiljada Italijana ubijenih u fojbama (jamama) i 350.000 izbeglih Italijana iz Julijske Krajine, Istre i Dalmacije koji su bili prisiljeni da napuste svoje kuće“. Film je snimljen u Crnoj Gori, a glavnog negativca, partizanskog komandanta Novaka igra srpski glumac Dragan Bjelogrlić (nedavno su ga gledali i gledaoci HTV-a u filmu Branka Đurića Đure „Kajmak in marmelada“ a na RTS-u se trenutno emituje bosanska krimi sapunica „Crna hronika“ u kojoj on takođe igra jednu od zapaženijih rola), a u filmu jednu epizodu igra i poznata srpska glumica Ljiljana Blagojević. RAI ga je emitovao u nedelju 6. (7 miliona gledalaca) i ponedeljak 7. februara (10 miliona gledalaca, oba dana najgledanija emisija) povodom 10. februara, pod pritiskom italijanske desnice nedavno ustanovljenog dana sećanja na egzodus Italijana iz Istre, Rijeke i Dalmacije, a po svoj prilici naručio ga je jedan od čelnika Nacionalnog saveza (Alleanza nazionale), ministar komunikacija Mauricio Gaspari (Maurizio Gasparri) koji je još aprila 2002. poredio tragediju fojbi sa holokaustom i Anom Frank. Film predstavlja partizane (koji se u filmu zovu „titovci“, bez nacionalne odrednice) kao monstrume koje žele da zatru celokupno italijansko stanovništvo ubijajući bez selekcije muškarce, žene i decu i bacajući ih u jame, a njihovog komandanta Novaka kao životinju koji je ležao u zatvoru zbog silovanja, a sada pokušava da pronađe svog sina koji se rodio kao posledica takvog akta. Žena koju je silovao, Đulija, međutim, sina je poverila don Brunu koji vodi sirotište i pokušava da italijansku siročad prebaci na sigurnu teritoriju. Film teži da probudi najniže emocije među gledalištem i da znatno pojednostavi istorijske okolnosti u kojima se sve dešavalo. Naime, gledajući film, čovek bi zaključio da se radnja dešava u nekoj oblasti sa minimum 90% italijanskog stanovništva (ostatak čine „Sloveni“ tj. Slovenci i Hrvati koje reditelj i scenarista ne razlikuju), koje mirno živi pod nemačkom vlašću, a onda dolaze „titovci“ i pucaju na sve što mrda. Scenario vrvi od nelogičnosti, iskrivljavanja istorijskih činjenica, ali se vidi da je u film uloženo dosta novca (oko 4,5 miliona €): muziku je komponovao Enio Morikone (Ennio Morricone) a film sa 1500 glumaca i statista je sniman nekoliko meseci. Ozbiljni istoričari sa obe strane granice negiraju brojeve o kojima se govori u posveti filma, kao i tezu da su partizani ubijali Italijane samo zbog njihove nacionalnosti, ali je očigledno da italijansku profašističku desnicu za to nije briga i da su oni zadovoljni efektom koju su postigli ovim filmom. Zato se u produkciji RAI-ja, a pod patronatom ekstremne desnice sprema još nekoliko filmskih projekata koji govore o stradanjima italijanskih fašista. O filmu su, površno ili ozbiljno, izveštavali mediji u Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj (Globus - koji je objavio izveštaj sa snimanja filma i specijalizovani blog o Istri), Srbiji (Vreme i Ekonomist), Britaniji i drugim zemljama.

- 01:59 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

utorak, 15.02.2005.

Loto groznica trese Srbiju

Kolo	Uplata (u milionima dinara)	Uplaćenih kombinacija (u milionima)	Fond za „sedmicu“ (u milionima dinara)
1.	35,8	1,8	29,7
2.	66,5	3,3	41,9
3.	115,1	5,8	61,1
4.	160,8	8,0	85,8

Ujedinjavanjem lutrija u „Državnu lutriju Srbije“ (čiji je direktor 29-godišnji menadžer Bojan Krišto, britanski đak i kandidat za poslanika sa liste G17 plus na izborima 2003) i ukidanjem svih drugih vrsta lota očigledno je učinjen pravi potez, jer je nagradni fond za dobitak sa sedam pogodaka (tj. „sedmicu“) sigurno prešao 100 miliona dinara. Uplata je rasla iz kola u kolo stvarajući nezapamćene redove na uplatnim mestima, paralelno je rastao i nagradni fond, ali je tek u prošlom (četvrtom) kolu broj uplaćenih kombinacija prešao polovinu svih mogućih (ovo ne znači da je verovatnoća da bude izvučena „sedmica“ veća od 50% jer se mnoge kombinacije ponavljaju). Ukupan broj kombinacija je 15.380.937 (izvlači se 7 brojeva od 39, a redosled nije bitan), a ne 1.088.765.654.823 tj. preko hiljadu milijardi kako je pogrešno izračunao student elektrotehnike Ivan Spasić - izem ti studenta koji ne zna da reši lak zadatak iz srednjoškolske matematike, ali osećam da su ga žešće isprozivali na fakultetu zbog toga (ko ga je terao da javno pokazuje svoje (ne)znanje). Podatak su zabeležile dnevne novine, pojavio se kao argument u diskusijama na Internetu, a citirao ga je čak i neoprezni Aleksandar Timofejev u svojoj emisiji u subotu uveče. Naravno, kad bi bilo toliko kombinacija, praktično nikada ne bi bila izvučena sedmica. Pregled kretanja uplate, uplaćenih kombinacija (jedna stoji 20 dinara) i fonda za sedmicu imate u tabeli. Večerašnje izvlačenje na TV Pink svakako biti najgledanija emisija u današnjem programu, a i država će izvući dobru korist od želje građana da postanu milioneri (uskoro će se uvesti i uplata kombinacija putem SMS-a, pa će prihodi biti još bolji).

- 19:50 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

subota, 12.02.2005.

Kulturni nokaut o „Anđelima“

Vrlo zabavna autorska emisija Maje Uzelac o kulturi (nekada se emitovala na B92, a sada na RTS-u) u sredu uveče bavila se drugim delom filma „Mi nismo anđeli“. Srđan Dragojević, po mnogima najbolji savremeni srpski režiser, posle neke četiri godine provedene u Americi pod ugovorom studija Miramax u potrazi za odgovarajućim filmom, vratio se i, pošto nije uspeo da namakne lovu za neke projekte do kojih mu je više stalo, u saradnji sa Pink imperijom i Željkom Mitrovićem snimio je nastavak kultne komedije iz 1992. godine. U emisiji (emituje se u formi virtuelnog dijaloga tako što se snimi razgovor sa svakim akterom pojedinačno, a onda to Maja Uzelac i njena ekipa sve to lepo izmontira da ispadne da je u pitanju duel rečima između više sagovornika) gostovali su još i Milivoje Mića Milošević (režiser filmova „Tesna Koža“ i „Laf u srcu“), Dubravka Lakić (filmski kritičar „Politike“, bivša manekenka), Dimitrije Vojnov (filmski kritičar „Kurira“, „Evrope“, dramaturg i nekadašnja zvezda filma „Tito i ja“) i tinejdžerka Fiona Sinđelić Stefanović kao predstavnik ciljne publike. Emisija je bila prepuna vređanja i prepotentnih stavova: Dragojević, kome je očigledno dosadilo davanje bezbrojnih intervjua bez dlake na jeziku okomio se na kritičare, oni su kritikovali posredno reklamiranje sponzora (proizvođači kondoma, automobila i piva), „plitkost“ humora i ponavljanje fora iz prvog dela, ali su uglavnom priznali da je film „Mi nismo anđeli 2“ (uskoro će „probiti“ granicu od pola miliona gledalaca, a premijera je bila pre jedva nešto više od dve nedelje) zanatski dobro odrađen. Šteta što je „Nokaut“ oteran iz „prime-time“ termina i emituje se tek oko deset uveče. Međutim, ako imate dobru Internet vezu, možete da pogledate snimak emisije na sajtu RTS-a.

- 00:24 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

petak, 11.02.2005.

„Stršljen“ ujeo BK televiziju

U sredu uveče u udarnom terminu (20h) na BK televiziji davao se drugi igrani film (prvi je „Ubistvo sa predumišljajem“, po romanu velikog srpskog književnika Slobodana Selenića) Gorčina Stojanovića (poznatog pozorišnog i filmskog režisera, ljubitelja fudbala i novinskog kolumniste) „Stršljen“, ali je prekinut posle oko sat vremena prikazivanja. Film, u kome su pojedini dijalozi na engleskom i albanskom jeziku emitovan je bez titlova. BK je oko devet sati prekinuo film, pustio muzički spot, a preko njega kajron sa obaveštenjem da se zbog tehničkih razloga emitovanje filma odlaže za sledeću sredu u istom terminu. Svakako veliki fijasko za jednu televiziju koja drži do svoje satnice (na Pinku se ovo ne bi ni primetilo, njihove emisije kasne po sat vremena ili čak počinju na desetine minuta ranije - i to bez ikakvog objašnjenja ili izvinjenja gledaocima).

- 23:42 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

srijeda, 09.02.2005.

Basic Instinct

TV Pink je večeras po ko zna koji put (stasavaju nove generacije :P) emitovao erotski psiho-triler iz 1992. godine „Niske strasti“ (hrvatski naslov „Sirove strasti“, original - „Basic Instinct“) sa Šeron Stoun (Sharon Stone) u ulozi inteligentnog ubice, psihopate i pisca romana Ketrin Tremel i Majklom Daglasom (Michael Douglas) u ulozi detektiva Nika Karana. Ovaj kultni (više po estetici i stilu nego po kvalitetu scenarija koji je prilično šupalj) film režisera Pola Verhovena (Paul Verhoeven), režisera filmova „Robocops“ i „Total Recall“, te fijaska „Showgirls“, u Hrvatskoj je reklamirao slavni teniser i pobednik Vimbldona Goran Ivanišević (zvani Zec) rečenicom „Gleda' san ga sedam puta!“. Film sadrži čuvenu scenu ispitivanja u kojoj Šeron Stoun prekršta noge. Ugođaj je malo pokvario loš prevod, pa je tako npr. ispalo da komad leda koji je Nik kupio u K-martu (i lomi ga šilom da bi ga stavio u viski sebi i Ketrin) košta 65 $ iako Majkl Daglas izgovara „a buck sixty-five“ tj. dolar i 65 centi. Prevodilac je osim toga ublažavao ili potpuno izbacivao psovke iz rečenica što je prilično bezveze, ali i nažalost dosta česta pojava. Mislim, ako već puštaju film sa opscenostima, onda nema razloga da oni koji znaju engleski u njima „uživaju“, a da oni koji ga ne znaju stiču pogrešan utisak da su dijalozi mnogo blaži nego što jesu. Kad se već prave pametni, onda nek daju „beep“ preko svake psovke, pa da nam svima bude smešno kao kad gledamo spotove na MTV-ju u kojima se pola refrena ne čuje. Uzgred, još letos je najavljeno da će se ove godine snimiti nastavak u kome će igrati Šeron Stoun (koja navodno ima IQ od 154), Britanac Dejvid Morisi (David Morrissey) i Bil Marej (Bill Murray).

- 03:00 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

Film o Hokingu

TV Slovenija je u ponedeljak kasno uveče emitovala BBC-jev igrani film o Stivenu Hokingu (Stephen Hawking), jednom od najvećih umova današnjice rođenom tačno na tristotu godišnjicu smrti Galilea Galileja. Kosmolog (fizičar koji se bavi vasionom) Hoking je poznat po doprinosu učvršćivanju teorije velikog praska (big bang) koja tvrdi da je čitav kosmos nastao jednom velikom eksplozijom iz jedne tačke, kao i po uspostavljanju teorije da crne rupe nisu potpuno crne, tj. da informacija može da „pobegne“ iz njih (zračenje koje iz njih pobegne nazvano je Hokingovo zračenje). Film priličnov verno prati njegov život kao doktoranta na Kembridžu (Cambridge), traume zbog oboljevanja od amiotroficke lateralne skleroze (poznate i kao motorička neuronska bolest ili Lu Gerigova bolest) koja ga je kasnije prikovala za invalidsku stolicu, borbu da preživi, završi doktorat i zadrži ljubav voljene Džejn (s kojom je kasnije dobio troje dece). Hoking, na svu sreću, živi i danas (iako su mu lekari predvideli svega dve godine života kada mu je ustanovljena Lu Gerigova bolest i uprkos činjenici da je zbog komplikacija zapaljenja pluća 1985. godine izgubio moć govora), autor je nekoliko bestselera od kojih su najpoznatiji „Kratka povest vremena“ i „Crne rupe i bebe-vaseljene“, a povremeno se pojavljuje i u popularnim serijama poput Star Treka TNG, Simpsona i Futurame, TV emisijama (Late Night with Conan O'Brien), i čak muzičkim numerama (pesma „Keep Talking“ grupe Pink Floyd). Sjajan primer kako čovek može ostvariti potpun život uprkos svim nedaćama koje mu je život doneo. Naravno, bilo je i ljudi koji su mu u njegovoj borbi odmagali, pa možda nije zgoreg da se zapitamo kako mi tretiramo osobe sa hendikepom.

- 01:12 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

ponedjeljak, 07.02.2005.

EMA 2005.

Izbor slovenačkog predstavnika za Pesmu Evrovizije održan je u nedelju uveče. Prenos iz studija TV Slovenije trajao je preko dva sata, bilo je 14 učesnika i dve gledaocima u Sloveniji dobro poznate voditeljke: Saša Gerdej (brineta u beloj haljini koja je tekst čitala sa belih papira) i Saša Einsiedler (plavuša u ružičastoj haljini i sa ružičastim papirima). Trinaest pesama (od 103 prijavljene) izabrao je žiri, a četrnaesto mesto u finalu dobio je pobednik emisije „Bitka talentov“ (koja je neka vrsta slovenačkog „Idola“) 23-godišnji Omar Naber. O pobedniku je odlučivao TV auditorijum i to u dva kruga (tri prvoplasirane pesme su išle u drugi krug). U drugi krug su ušli - kao trećeplasirani - spomenuti Omar Naber sa baladom „Stop“, utegnuta Saša Lendero sa agresivnom dens numerom tuc-tuc stila „Metulj“ - kao drugoplasirana, i zgodna Rebeka Dremelj sa pesmom „Pojdi z menoj“ u disko stilu početka osamdesetih (mešavina „YMCA“ i „I Need a Hero“). U prvom krugu se za 10 minuta glasanja javilo oko 125.000 gledalaca, a u drugom je za 5 minuta prispelo oko 80.000 glasova. Poredak se potpuno preokrenuo, pa je mladi talenat Naber pobedio, a Rebeka Dremelj pala na treće mesto. Ceo happening je održan u relativno skromno studiju ukrašenom visećim monitorima sa ne previše odevenim najavljivačicama koje su (kao u boks meču) nosile table sa imenima izvođača i numera, a introi su bili u retro fazonu sa takmičarima ubačenim u arhivske snimke. Videli smo, između ostalog - posetu Tita slovenačkim pionirima, kao i raspevanu reklamu („Yassa - spoooort, radoooost, priii-jaaa-teeelj-stvo - Yassa“) za firmu Yassa (Jugoslovenski asortiman sportskih artikala), koja je pravila šortseve i trikoe (one sa zvezdicama ta tlane) koje smo nosili na fizičkom, zimske jakne, trenerke i šta ti ja znam šta još sve ne. Muzički gosti večeri bili su dvoje prvoplasiranih sa prošlogodišnje Evrovizije - Ruslana i Željko Joksimović. Na slici Ruslana uručuje Emu pobedniku Omaru Naberu koji pomalo liči na Džoija (Joey) iz serije „Prijatelji“. Dodatne fotografije možete pogledati na slovenačkom sajtu posvećenom Pesmi Evrovizije.

- 22:08 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

nedjelja, 06.02.2005.

Dokumentarac o Saudijskoj Arabiji

Hrvatska televizija je juče u dva navrata (premijera po podne na prvom programu, repriza oko ponoći na drugom) emitovala zanimljivi dokumentarac „Saudijska Arabija - svijet iza vela“ francusko-nemačkog kulturnog kanala „Arte“, sniman u doba američke invazije na Irak. Veoma bogata arapska zemlja (kontroliše najveće svetske rezervame nafte) sa preko 500 milijardi dolara investicija u američku privredu prepouna je kontrasta: strani novinari dobijaju pratioca (tj. cenzora) koji promoviše sopstvenu zemlju i pazi da se ne snimi nešto neodgovarajuće (npr. zabranjeni su razgovori sa stranim radnicima kojih je preko 5 miliona jer neke poslove domaće stanovništvo jednostavno ne želi da obavlja, a za druge opet nije dovoljno kvalifikovano), bogataši gaje cveće usred pustinje vadeći vodu za zalivanje sa 20 kilometara dubine, najpoznatija modna kreatorka svoje revije ne održava u sopstvenoj zemlji, već u Bejrutu, glavnom gradu Libana (sa kojim se Saudijska Arabija uopšte ne graniči!), studenti uče francuski, ali u vrlo dobro opremljenoj univerzitetskoj biblioteci nije moguće pronaći niti jednu knjigu beletristike na tom jeziku, verska policija proverava da li se svi mole pet puta dnevno, ženama koje nemaju pravo glasa je zabranjeno da putuju bez muške pratnje itd. Takođe ne postoje ni knjižare, bioskopi, pozorišta, ali su satelitske antene (za razliku od Irana) dozvoljene. Amnesty International i Human Rights Watch upozoravaju na brojna kršenja ljudskih prava zatvorenika, žena i stranih radnika. Naravno, sve ovo dovodi do velikih tenzija u društvu i veliko je pitanje hoće li vladajuća dinastija uspeti da se održi na vlasti bez većih reformi.

- 17:58 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

Povratak „Kviskoteke“?

Lazo Goluža, autor ubedljivo najpopularnijeg kviza na području bivše SFRJ - „Kviskoteke“ u izjavi za zagrebački „Jutarnji list“ najavio je mogući povratak tog kviza na „male ekrane“. Kviskoteka je njegov originalni proizvod, a radio je i na HTV-ovim projektima „Tko želi biti milijunaš“, „Kolo sreće“ i „Brojke i slova“. Još nije poznato na kom kanalu će se kviz emitovati, mada se spekuliše da bi to lako mogao biti hrvatski RTL. Projekat se radi u saradnji sa firmom Hi-tech čiji je suvlasnik bivši voditelj popularne HTV-ove muzičke emisije „Hit depo“ - Hamed Bangoura, a koja se emitovala punih 14 godina. Drugi voditelj te emisije - Daniela Trbović-Vlajki danas (po mom mišljenju, sasvim solidno) vodi hrvatsku verziju kviza „Najslabija karika“ na HTV-u. Mnogi se još uvek sećaju „Kviska“, maskote ovog kviza koju su po sistemu „uradi sam“ izrađivali gledaoci i slali Televiziji Zagreb da bi ih voditelj Oliver Mlakar na početku kviza predstavljao (bio je i jedan sa mikrofonom i čipom koji je mogao da ponovi ono što se kaže). U kvizu je učestvovalo četiri takmičara, a sastojao se od Da-ne pitalica, mozgalica (logički zadaci), čuvene igre detekcije u kojoj su takmičari morali da pogode pravu osobu (a bila su im podmetnuta još dva lažnjaka), igre asocijacija (koju je Goluža patentirao i prodao zapadnim televizijama) i igre opšteg znanja (bez ponuđenih odgovora) koja je odlučivala pobednika. Kviskoteka je bila zabava (ali i edukacija!) za čitavu porodicu, a nagrade (knjige i kursevi jezika) podsticale su takmičare da se dalje obrazuju. Nadam se da će se ova najava obistiniti, a razlozi za sumnju svakako postoje, jer je Goluža još 2000. godine najavljivao povratak Kviskoteke na TV ekrane. Goluža je još poznat po „zaslugama“ za činjenicu da najpoznatiji hrvatski kvizoman Mirko Miočić (tri puta nije uspeo da prođe „najbrži prst“) može samo tri puta godišnje da bude telefonski džoker u „Milijunašu“ (pre toga su ga zvali praktično u svakoj emisiji, a bio je džoker i u srpskom „Milioneru“). Pobednik jednog od poslednjih ciklusa Kviskoteke u SFRJ (tada je imao 23. godine), beogradski istoričar Predrag Marković danas piše pitanja za različite kvizove i veruje da je sada teško napraviti tako dobar kviz, jer su budžeti manji, postoji više televizija, a nedostaju i kvalitetni takmičari.

- 16:45 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

petak, 04.02.2005.

Novi privatni film (tj. pornić)

Neke današnje dnevne novine donele su vest o postojanju kućnog videa sa Suzanom Mančić, zvezdom televizije Pink (vodi narodnjački šou Grand), u glavnoj ulozi. Na prenetim kadrovima stoji vreme i datum prema kojem film potiče iz 2000. godine (mada je lako moguće i da je to datum presnimavanja). Televizija Pink je danas oko podneva u celini prenosila konferenciju za štampu Suzane Mančić na kojoj je ona uplakana tvrdila da je to kampanja za uništenje knjene karijere (vrlo slično ponašanje Severininom) i da je na film namerno stavljen pogrešan datum (po njenoj tvrdnji, snimak potiče iz 1991. godine), kako bi se njoj i njenom bivšem mužu (koji je drugi akter filma) Nebojši Kuniću naudilo. Nebojša Kunić je bivši bubnjar grupe „Sedmorica mladih“, a od Suzane se razveo još 1998. godine, posle čega je ušao u drugi brak, pa time pitanje datuma dobija na značaju. Suzanin advokat Goran Petronijević je pročitao član 71a Krivičnog zakona po kome ispada da gospođa Mančić ima dobre šanse da tužbom protiv svih koji objave snimak ili njegove delove dobije barem novčanu satisfakciju. Emisija „Lepota, zdravlje i još ponešto“ koja je išla u nastavku programa na Pinku takođe se bavila ovom temom. Bilo je zanimljivo gledati gošće i voditeljku Jelenu Bačić-Alimpić (koja je pet godina vodila najveći trash show u istoriji srpske televizije - „Svet plus“) koje su se žučno pozivale na pravni sistem i tražile drakonske kazne za izvršioce. Svakako treba biti svestan da Suzana Mančić ima debelu podršku imperije Pink i da ova televizija ne bi prstom mrdnula da je u pitanju neko ko nije njihova zvezda. Gospođa Mančić, koja je nedavno izjavljivala da njeno telo vredi milion i po dolara (slikala se za srpski Playboy od avgusta 2004.) kaže da je za snimak saznala juče, tj. 3.2.2005, iako je preko Googla moguće pronaći dve reklame za DivX veziju filma koje su se pojavile još 1. februara. Zanimljivo je da je letos bivši Suzanin dečko Mikica Đorđević (ljudi ga pamte kao sponzora Minimaksove emisije), direktor robne kuće "Prvi maj" iz Pirota, barem prema pisanju pojedinih tabloida, tvrdio da poseduje njene pornografske snimke, ali je to kasnije demantovao, rekavši da je sve fotografije (snimci navodno nisu postojali) uništio. Kako je Suzana kao nekadašnja loto-devojka poznata širom bivše Jugoslavije (nedavno je u Makedoniji promovisala album), za pretpostaviti je da sleduje još jedna tura informatičkog opismenjavanja na Balkanu. Naime, prema nekim analizama, mainstream novinari su zahvaljujući „slučaju Severina“ počeli da se malo manje površno bave informatičkom tematikom, a mnogi ljudi su zahvaljujući dobroj motivaciji naučili da koriste Peer-2-Peer (p2p) klijente, čitače diskusionih grupa (newsreaders) i pretraživače (tj. tražilice) Interneta. Naravno, duh je pušten iz boce i širenje filma i kadrova iz njega putem Interneta definitivno nije moguće zaustaviti, ali je moguće koliko-toliko sprečiti javne medije u objavljivanju spornog materijala.

- 16:24 - a šta ti misliš (15) - pretvori u hardver - link na ovaj post

četvrtak, 03.02.2005.

BBC Radio One prenosi Exit

Jedna od najznačajnijih britanskih radio-stanica BBC Radio One objavila je da će prenositi ovogodišnji novosadski festival Exit. Najveći festival na području bivše Jugoslavije (na kome su do sada, između ostalih, svirali i Massive Attack, Moloko, Cypress Hill, Tricky, Iggy and The Stooges i Darko Rundek) koji se od 2001. godine tradicionalno održava na Petrovaradinskoj tvrđavi tako se našao među nekoliko „most cutting edge“ (najavangardnijih) festivala na kojima će BBC Radio One uključiti svoje mikrofone. Ova muzička stanica namenjena mladoj populaciji je poznata po tome što premijerno emituje zvaničnu britansku top listu singlova (nesnosno dugog imena The Official Top 40 Singles Chart) i po legendarnom DJ-u Džonu Pilu (John Peel) koji je najveći deo svoje karijere proveo na njoj. Ovo će svakako doprineti dodatnom promovisanju Exita kao jednog od retkih pravih srpskih brendova, čemu se istinski radujem.

- 00:03 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

srijeda, 02.02.2005.

Spilberg izazvao debate

Prikazivanje Spilbergovog (Steven Spielberg) filma „Šindlerova lista“ (Schindler's List) na Hrvatskoj televiziji u petak izazvalo je velike debate. I to ne o filmu (a sada se pojavljuju podaci da Šindler nije sastavljao spiskove Jevreja), već o njegovom prevodu, koji je, kako su se HRT-u žalili gledaoci, obilovao srbizmima. Umesto hrvatskih reči osobno, siguran, riskirati, uspoređivati, tvornica i slično u prevodu su upotrebljene sledeće: lično, bezbedan, rizikovati, porediti i fabrika. Titl nije bio standardni HTV-ov (onaj sa tamnosivom pozadinom), pa je to izazvalo dodatne nedoumice. Međutim, portparol HTV-a Janoš Remer je objasnio da neki režiseri (Spilberg, Kubrik...) zahtevaju da TV stanice emituju filmove sa titlovima koji režiseri sami obezbede umesto da ih televizije titluju. U ovom slučaju HRT je obavestio distributera da titl nije na hrvatskom, ali dozvolu za emitovanje sopstvenog prevoda nisu dobili. Naravno, HTV je mogao gledaocima da najavi da će film biti emitovan sa neodgovarajućim titlom, ali to ipak nije učinio. Vest o skandalu preneli su i hrvatski i srpski mediji, a i na diskusionim forumima s obe strane granice rasplamsala se debata. Hrvatski diskutanti (na HTV-ovom forumu i Forumu.hr) su većinom besni na HTV, dok se u Srbiji stvar gleda na drugačiji način (ponovo se pokreće diskusija o hrvatskom „novogovoru“). Čini se da bi HTV imao manje problema da je film emitovao bez titla. Po mom mišljenju ovo je daleko manji problem nego kada je emitovan početak pogrešne epizode „Milijunaša“, da bi zatim bez obrazloženja čitav program te večeri bio pomeren za 15-tak minuta unapred. Tom prilikom se u medijima praktično nije mogao naći nikakav komentar sve do vesti o otkazima koje su „popili“ pojedini zaposleni. Na srpskoj „nacionalnoj televiziji“ inače nije emitovan nikakav film u vezi sa 60. godišnjicom oslobađanja logora Aušvic (Auschwitz).

- 22:31 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Čemu ovo služi, a još i ne radi?!?

Hiper(bez)veze

Saučesnici

Svađajte se s autorom

Brojač

Song of the moment

Com'e' Straordinaria La Vita

Dolcenera