< | ožujak, 2005 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Ci sono momenti
che passano in fretta
e il tempo che vola
sa di sigaretta.
Ci sono momenti
che pensi alla vita
ed altri in cui credi
che e' proprio finita.
E ti viene da vivere
e ti viene da piangere
e ti viene da prendere un treno
andare lontano e lasciare tutto com’e'
che qui non e' facile
e ti senti fragile
eh qui dove tutto quello che conta e' quello che senti
e sentire com’e', sentire com’e'…
Com’e' straordinaria la vita
com’e', coi suoi segreti, i sorrisi, gli inganni
Com’e' straordinaria la vita
che un giorno ti senti come in un sogno
e poi ti ritrovi all’inferno
Com’e' straordinaria la vita
che non si ferma mai
si! Non si ferma mai!
E ti viene da vivere
e ti viene da piangere
e ti viene da crederci ancora
provare a lottare e dare il meglio di te
che qui non e' facile
e ti senti fragile
eh qui dove tutto quello che conta e' quello che senti
e sentire com’e', sentire com’e'…
Com’e' straordinaria la vita
com’e',
che ti fa credere, amare e gridare
Com’e' straordinaria la vita
che un giorno ti senti come in un sogno
e poi ti ritrovi all’inferno
Com’e' straordinaria la vita
che non si ferma mai
si! Non si ferma mai!
Ieh ieh ieh
ieh ieh ieh
ieh uohohohohohou
Com’e' straordinaria la vita
che un giorno ti senti come in un sogno
e poi ti ritrovi all’inferno
Com’e' straordinaria la vita
che non si ferma mai
si! Non si ferma mai!
E mi viene da ridere
e mi viene da vivere!
Eh!
Sinoć je na HTV1 emitovana emisija „Otvoreno“ posvećena divljanju Bad Blue Boysa pre, za vreme i posle rukometne utakmice Zagreb-Partizan odigrane u nedelju. U emisiji su pored predstavnika RK Zagreb, hrvatskih novinara, policije i jednog sociologa gostovali, putem video-veze, i rukovodstvo RK Partizan i novinar Studija B Mladen Mijatović. Činjenice iznesene u ovoj emisiji i po raznim drugim medijima su sledeće: ovo je bio revanš utakmice odigrane u Beogradu kojoj su prisustvovali i navijači iz Zagreba (BBB-ovci, koji inače navijaju i za KK Cibona i za RK Zagreb), i to bez plaćenih ulaznica i policija ih je uspešno zaštitila, iako su Partizanovi navijači pet minuta pre kraja utakmice izleteli na parket u pokušaju da dođu do navijača Zagreba. Tada je policija BBB-ovce izvela iz hale. U Beogradu je lakše povrede glave i grudnog koša (i to pre utakmice) zadobio novinar „Jutarnjeg lista“ Željko Petan, koji se, prema novinskim izveštajima, u alkoholisanom stanju ispred hale „Pionir“ odvojio od grupe hrvatskih novinara koju je štitila srpska policija i dopao šaka Grobarima. Pored Petana, u Beogradu je povređeno još pet navijača, po svoj prilici Partizanovih, koji su u sukobima s policijom izvukli deblji kraj. Inače, Partizanovi navijači su na utakmici razvili i transparent kojim podržavaju novoformiranu „Vladu RSK u izbeglištvu“. Zbog loše organizacije RK Partizan preti kazna EHF-a, a voz koji je vraćao BBB-ovce u Hrvatsku kamenovan je i gađan bakljama. Posle utakmice po Internet forumima i sportskim sajtovima nastalo je prepucavanje Grobara i BBB-ovaca uz najave novog obračuna u Zagrebu, koji se na kraju i dogodio. Naime, hrvatska policija je očigledno bila prilično nepripremljena za dobru organizaciju BBB-ovaca koji su praktično na svim ključnim mestima u Zagrebu imali svoje osmatrače i komunicirali preko GSM mreže, pa je tako nekoliko stotina navijača kamenovalo autobus sa srpskim novinarima i razbilo nekoliko stakala, a malo je nedostajalo da uđu u autobus i fizički se obračunaju sa prisutnima. Rukometaši su od hotela do hale (50-tak metara) prebačeni maricama (policijskim vozilima za uhapšene). Grobari (kojima je rečeno da ne dolaze jer nema karata iako je RK Zagreb odlučio da se utakmica igra u Ledenoj dvorani koja prima gotovo 7.000 gledalaca), koji su ipak došli (nisu mogli da ne uzvrate „posetu“) vozom do Dugog Sela da bi odatle autobusima pod policijskom pratnjom bili prebačeni u Dubravu. Prebacivanje je teklo uz „doček“ na raskrsnici između Dubrave i Sesveta gde je autobus zasut kamenjem i Molotovljevim koktelima (na sajtu BBB-ovaca izraženo je žaljenje zbog neuspeha u pokušaju ubacivanja „Molotova“ u autobus). U krcatu halu su srpski novinari (zajedno sa nekim tzv. prijateljima kluba — na sajtu Grobara tvrdi se da su njihove vođe ušle u dvoranu i „sv**ile ustašama u grlo“) uspeli da uđu negde pola sata pre zakazanog početka utakmice, da bi praktično odmah bili napadnuti. Među novinarima se našlo i nekoliko ljudi sa Partizanovim obeležjima koji su dizali tri prsta. Zbog nezaštićenosti novinarskih mesta (odvojenih samo kanapima), prekasnog uvođenja gostiju u dvoranu i provokacija nastao je stampedo u kome je povređeno dvoje novinara (Milica Babić sa BK televizije je u opštoj bežaniji od upaljača i drugih projektila koji su leteli ka gostima uganula nogu, dok je novinar TV Studio B Ljubiša Petrović dobio udarac u glavu iza uha, verovatno bokserom, pa su ga morali ušivati u hali). Većina srpskih novinara svoj posao je odradila gledajući utakmicu na TV ekranu u jednoj svlačionici pošto RK Zagreb nije bio u stanju da im garantuje bezbednost, hrvatski navijači su na transparent iz Beograda odgovorili ogromnim natpisom „Pozdrav ’traktor’ brigadi i novoosnovanoj ’vladi u izgnanstvu’“, a na početku utakmice omiljeni desničarski pevač Miroslav Škoro izveo je pesmu „Sude mi“ posvećenu haškim zatvorenicima, na šta su mnogi prisutni odgovorili mahanjem slikama odbeglog optuženika za ratne zločine Ante Gotovine, koje su primećene u rukama navijača i na ulicama Zagreba. Delegat utakmice, Slovenac Štefan Jug, koji je na hrvatskom pozivao gledaoce da se umire i prestanu bacati upaljače, (koji je, prema rečima trenera Partizana Časlava Dinčića, pretio da će Partizan, ako ne pristane na igranje pod ovim uslovima, morati da plati 100.000 evra kazne i da će mu biti zabranjeno učešće u evropskim kupovima u naredne dve godine), najavio je oštre kazne za RK Zagreb, čiji su čelnici u HRT-ovoj emisiji odbijali svaku odgovornost za incidente. Nasilje je bilo prisutno i po gradu: novinarsku ekipu TV Banat (Goran Tadić, Dalibor Sporea i Dušan Stojanović) koja je trebalo da prati košarkaški meč Cibona-Hemofarm (svega 200 gledalaca prisustvovalo) presrela su dva automobila sa huliganima koji su im razlupali auto bejzbol-palicama i pokušali da ih izvuku i skroz umlate. Donekle su i uspeli, pa je tako Tadiću u zagrebačkoj bolnici operisana vilica i ugrađena titanijumska pločica, Dušanu Stojanoviću je ruka u gipsu i ima ranu na nozi, a Dalibor Sporea ima gomilu masnica. Takođe je stradao i minibus sa sedam žena iz Srbije koje su bile u Zagrebu na simpozijumu o sudskoj saradnji država zapadnog Balkana: tri sudije Vrhovnog suda Srbije, dva advokata i dve predstavnice Ministarstva pravde, a sudija Vrhovnog suda Mirjana Grubić dobila je posekotine od srče. Policija je uspela da savlada huligane, i neke spreči da pobegnu, ali ih je odmah zatim pustila bez legitimisanja. Srpska delegacija je potom napustila skup jer se nije osećala sigurnom. Reakcije su u Srbiji i Hrvatskoj različite: u Srbiji mediji uglavnom prećutkuju incident u Beogradu kao i to da su navijači kao prijatelji kluba ušli u halu, a potencira se da je Zagreb ličio na Bejrut, da su srpski novinari gore prošli u Zagrebu nego Đulijana Sgrena među iračkim teroristima i slično, dok se u Hrvatskoj većinom potencira to da su srpski navijači nosili oružje iz Beograda, da su provocirali, a ćuti se o incidentima sa novinarima TV Banat i delegacijom srpskog pravosuđa, o lošoj organizaciji meča i nesposobnosti hrvatske policije da se nosi sa divljaštvom BBB-ovaca. Mediji po starom običaju krivicu traže na suprotnoj strani uz što veći senzacionalizam i busanje u prsa junačka, a retki su relativno uravnoteženi stavovi. Jedno takvo prilično objektivno saopštenje izdao je Hrvatski zbor sportskih novinara (HZSN) tj. Jura Ozmec, njegov predsednik. U njemu se apeluje na početak dosledne primene tzv. zakona o navijačima (Zakon o sprječavanju nereda na športskim natjecanjima) donetog pre gotovo dve godine (nešto kasnije u Srbiji je donesen Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama) i upozorava se na lošu organizaciju meča (bez kontrole u dvoranu puštani huškači, nedovoljno siguran prostor za novinare itd). Na vestima televizije B92 je tim povodom pre neko veče gostovao jedan poznati sportski novinar koji je objasnio da gotovo svaki sportski klub plaća svojim navijačima putovanja u inostranstvo, nabavlja karte, čak i kupuje alkohol. Mnogi ti navijači, pošto se čitav život samo time bave, dobijaju i plate preko raznih marketinških agencija koje osnivaju klubovi. U reportaži te televizije istaknuto je da npr. engleska policija u saradnji sa inostranim policijama zabranjuje određenim huliganima izlazak iz zemlje za vreme utakmice. U Srbiji se u poslednje vreme dogodila još gomila incidenata vezana za navijače, ali tada javno mnjenje ni izblizu nije ovoliko polarisano, niti je neko posebno insistirao da krivci budu pronađeni i kažnjeni. Očigledno je da je neophodan dogovor timova iz Srbije i Hrvatske pred svaku utakmicu o istom tretmanu novinara (isti uslovi za novinare u halama) i navijača (ili obe utakmice sa gostujućim navijačima, što je svakako bolje u ovim vremenima velike frustracije ekstremne desnice zbog odlazaka optuženih u Hag, ili obe bez), te bolja saradnja između policija, jer će se inače ovakvi besmisleni događaji ponavljati. |