mama kao takva

hell, thy name is vrnjačka banja, part II

day three

hotel ima bazen.
mislim da je to, pored dva lifta i megaljubazne tete u hotelskom restoranu na terasi, jedini plus. bedak je što bazen radi samo do 4, što u mom slučaju znači da mogu samo pre podne da se kupam. ako uopšte i uspem da se okupam, jer ivo u početku uopšte nije hteo da uđe u bazen, iz meni krajnje nejasnog razloga – prošle godine u tunisu nije iz istog hteo da izađe. no, ljubi ga majka, kupili smo mu šlauf, pa sad neće iz bazena da izađe.
vozili smo se mini-vozom, mislim da mu se ipak više sviđaju vozovi-igračke.
spavanje je noću nemoguće jer baba hrče tako da mislim da ni oni u sobi do naše ne mogu da usne. povrh toga, budi se u šest, što povlači da se i mi budimo u šest, kukala mi majka.

day four

već neko vreme tražim tašnu. da ne bude sa nitnama, mašnama, šljokicama ili volanima, da ne bude štrikana ili šarena, da bude braon i jednostavna. i našla sam je. za pišljivih 500 dindži (manje od 5 jura). u vrnjačkoj banji. da, morala sam da dođem u vrnjačku banju da bih našla tašnu kakvu tražim.
da verujem u boga, rekla bih god moves in mysterious ways.
pošto ne verujem, kažem – živeli kinezi!


to be continued...