stillhoping
31.07.2007., utorak
o kisi...i Crnjanskom....i onom o kome mislim....
 Kisa...ja volim kisu....kisa me probudi,izostri sva moja cula,na cudan nacin ucini da se osetim dobro.... Kisa me neobjasnjivo svaki put podseti na Crnjanskog,kome sam privrzena...velika je zal u mom zivotu sto nije bilo prilike da ga upoznam....definitivno,da,ja obozavam Crnjanskog.Ima neke finoce gospodske u njemu,cak i u njegovoj gruboj,svadjalackoj naravi,ima neke vojvodjanske gospodstine u nacinu na koji govori o drugim ljudima,cak i ako ih nije mnogo voleo,kao Krlezu,na primer.I mi nosimo neku smesnu slicnost: oboje smo potekli iz kontinentalnog a volimo i ljubimo more...Mozda neki davni genetski kod za koji ni ne znamo?I mnoge druge volim. Samo,Njega narocito,zato sto je bio u svoje doba neomiljen,ponosit,drzak,tezak i povrh svega velik.Crnjanski ima neku dozu sentimenta koji ga ne cini pateticnim,vec ga cini u isto vreme i cinikom i romantikom. Eto.Citam.On me omeksava,sve ostalo me cini grubom.Lazem.Ne sve,ali vecina stvari s kojima se srecem. "....a o gospodinu Crnjanskom moze se nadugo. Znam gospodina koji je u to vreme bio vrlo zasluzan za povratak Crnjanskog iz Londona, jer je pok. Z. Stojkovic, u to vreme bio direktor Nolita. A, ako se nekada sretnes sa P. Omcikusom, (slikar, i njegova madam, takodje slikar, K. Boksan), imat ces priliku cuti reci obozavanja prema M. Crnjanskom..." ... tako mi je svojevremeno pisao covek s one druge strane Zemlje,s kojim imam cudnu prepisku...s kojim delim jutro i podne i noc....i koji ne pise vec danima.... elem....zaboravio je tad da pomene da bi i sam mogao da zamoli gospodina Petra Omcikusa da mi pripoveda o Crnjanskom,buduci da su prijatelji a ne samo kolege.....eh....nemusti Ante....cudan je to covek....s nesto osobina korculanskog mermera..... |
30.07.2007., ponedjeljak
ljubav na usta ulazi?
predjelo:FRIVOLNE SLJIVE 6 ili 8 suvih sljiva drzati potopljene u 1/2 solje suvog belog vina,oko 1 sat,zatim ih osusiti. Iseckati 1 kasiku oraha,dodati malo muskatnog orasceta i time napuniti sljive. 3-4 reznja slanine iseci po duzini i u to urolati sljive. Zapeci 10-tak minuta na vrlo visokoj temperaturi. zatim sledi.......KRALJEVSKI KONSOME iliti supa... potrebno: 4 solje bistre pilece supe 2 zumanceta 2 kasike pecenog i seckanog badema 1 kasika maslaca 2 kasicice konjaka 2 kasike milerama Izlupati zumanca sa 1/2 solje supe,dodati polako u vrijucu supu,kuvati na tihoj vatri oko 3 minuta. Dodati sve ostale sastojke osim milerama. Servirati u tople tanjire,pa staviti po kasiku milerama u svaki. glavno jelo:LIGNJE "LUKULUS" Potopite sredinu od dve kriske hleba u pola solje mleka;ocedite dobro. Dodati u to 2 zumanca. Proprzite pola glavice crnog luka i 1 cen belog luka,umesati u toi biber,so i malo muskatnog oraha.Izmesati sa onim hlebom i zumancima. Umesati u sve to i pola solje obarenog ,iseckanog i ocedjenog spanaca. A onda dodati i 1/2 solje skuvanih skampa i 2 kasike maslaca. Sve dobro izmesati. Masom napuniti 3/4 svake lignje i zatvoriti cackalicom.Uvaljati u mesavinu brasna i zacina i proprziti na vrelom ulju. prilog: obaren krompir preliven maslinovim uljem i persunom,kriske limuna salata: ZELENA SALATA desert: VENERINA PENA Staviti u mikser: 1 bananu,1/2 jabuke,1 kivi,1 belance,4 kasikie smedjeg secera,1 kasiku likera od mente ili sok od pola limuna. Miksirati oko 3 minuta. Sipati krem u visoke case i ukrasiti listicima mente i kolutom limuna. ********************************************************************************* Napomena: Mere su ,podrazumeva se,za dve osobe....pozeljno je da druga osoba nije kamiondzija ili neko slican...jer....nece delovati..... Dalje...podrazumeva se neki lepljivi jazz....i meka svetlost koja se razliva po sobi.....podrazumeva se dodir dlanova....gledanje u oci....manje price.... I ,da....podrazumeva se...da za tog nekog mozete kazati: On je....moj..... |
PISMO JEDNE ZENE
Koracam bosa tvojim tragom Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu U tvom odelu trazim odlutalu toplotu Pogledom doticem sve sto si ti gledao Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho Blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje Ponavljam sve mazne reci koje smo ikad rekli Secam se zaveta tvojih ociju Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene Sa svakim danom se suocavam umorna srca tromih nogu To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage A ostatak mi treba da bi te sacekala. Kerolin Ris |
28.07.2007., subota
dokonost....i On nije pisao vec dobrih deset dana.....
elem......
volim kad nocu,po mraku odbauljam do frizidera pa cuceci pored otvorenih vrata klopam ladnu lubenicu..kasikom.......a neki put i ostavim kasiku unutra pa ujutru vicu na mene.... ne volim onu pizdariju zvanu prsut i dinja...jerbo,koliko se ja razumem u `ranu,prsut se jede uz `leba....i sir... volim dinstane prstace i zive vongole pokapane limunom ne volim ..dagnje...pucka `rana a glume da su nesto ekstra.... onda... onda.... ne volim previse ambiciozne zene koje su potekle sa socijalnog dna......jer nema toga na sta nece zgaziti.... ne volim kad su ljudi previse "u redu"....smrdi tu nesto.... volim ujutru da pijem kafu sama...i da cutim.... mrzim sto moja pluca lose reaguju na dzoint te izbegavam... mrzim da budem uredna a jos vise kad neko zagleda moj nered volim kreativnost al' ne volim kad moj potomak nasem mastifu oboji glavu crvenom i plavom temperom... mrzim psihopote koji vole da izigravaju ekscentrike a pri tom nemaju genijalnost jednog Dalija mrzim sto sam ovisnik o mirisima....nista me ne vraca nazad kao mirisi koji ostaju u nekom delu mozga....miris vruceg hleba moje nane...miris mora onog prvog dana kad stignem tamo...tudjih stanova..miris ulice u leto,kad se kuva dzem od kajsija.....miris zime sa sve vrucom rakijom i kiselim kupusom....mirisi....mirisi..... mrzim svoju posvecenost mrzim sto ne mogu protiv toga ali volim Bertolda Brehta.... i onu njegovu pesmu koja se zove "Govoriti ujutru i uvece" i jos jednu,"Dobro,sad ste kvit" i koja glasi: Dobro,sad ste kvit. Sta ti je dao - platio si. Time sto primas.Racun je podmiren.Nego: Sta vam znaci to sto se sad rastajete? Sta jos zaoravo napustas napustajuci njega? kuda si,zaprav,otisao odlazeci njemu? Onog sto iz nistavila dolazi Ne pitaju zasto dolazi,vec Zasto je otisao u nistavilo." mrzim hvatanje na suze mrzim sto sam ponekad ravdnodusna prema placu..... i da,volim Google... elem... Sparina i strasna guzva na ulici su me smorili i unervozili...Moje srce,tu i tamo,ume da se sprda sa mnom i da ubrzava i usporava po svom nahodjenju.Polovina jedne bele tabletice ume da zaustavi lake drhtaje koji su nalik na treperenje golubijih krila. Krajem juna je ,opet,bio jedan sasvim lep,bistar dan sa plavim nebom i lakim povetarcem.Jedno vencanje,u zemunskoj opstini,na kome sam bila kuma.Intimno malo vencanje,mladenci - On,u pedesetim,muzicar,umeren,pusta nju da bude zvezda u drustvu,ONA - u tridesetim,u laganoj haljinici sa bretelama,sa osmehom od uva do uva,grlata,pogana na jeziku ,s najneznijim ocima koje sam ikad videla u zivotu.A onda,tu je dosetao sa buketom i nekakav gosn Mica Bogic (kome uvek spominju i prezime uz ime te to cinim i ja),u sezdesetim godinama,inace obozavaoc mlade,na vencanju u ulozi fotografa. Rucak na Dunavu,bez gosn Mice Bogica.Gospodski je izbegao rucak i otsetao niz zemunsku kaldrmu. Fino popodne.Dobra hrana.Divna boja vina.Cisto plava boja neba,ona slovacka plava,nad vodom. U autobusu ,u povratku,slusam neku muziku... elem... digresije,nicim izazvane.... Da li znate da je Crnjanski umro jer je resio da umre? Obdukcija nije pokazala uzroke smrti.Konzilijum je kazao da je smrt psihosomatske prirode. Nesto mislim,lepo je kad odes svojom voljom,a ne u losem trenutku...kad te nije strah.. eto elem.... mnogo osvetljenih prozora ove veceri....ne razbijam glavu oko toga sta rade svi ti ljudi iza ... |
teca roni suze....ja u blagom soku...
Moja tetka po ocu je prebacena u bolnicu.Rekli bi ljudi,iz cista mira.Iz bolnice na VMA.Moja majka i teca su otisli u bolnicu da je vide.Da saznaju sta je s njom.Tamo su saznali da je hitno prebacena na VMA.
Desava se.Svakog dana neko dobije mozdani udar.Ili infarkt.Ili nesto slicno.Cak i ljudi mnogo mladji od moje tetke. Nije to ono o cemu hocu da govorim. Sada govorim o tecinim suzama.Koje su me zaprepastile.Koje su me,blago receno,zaprepastile. Godinama razdvojeni njegovim poslom u drugom gradu.Godinama vikend-brak.On,grub i dzangrizav,osion,bezosecajan.Tamo,u tom drugom gradu se menjaju zene.Jedna se zadrzala duze nego obicno...Kad vikendom dodje,citava kuca je u stanju uzbune.Ciscenje,pranje,zalivanje....lakne im kad u nedelju uvece otputuje...a kad govori o njoj,on kaze:Moja koza... Eno ga u dvoristu....sedi s mojom majkom i place....i nije to tih plac,onaj koji covek pokusava da sakrije....STVARNO place.....onako ,...STVARNo.....neutesno,ocajno.... krisom ga posmatram kroz poluspustene roletne.....je li to stvarno moj teca?....onaj sto vice s ulaza? ....onaj kome nista nije po volji?.....onaj koji ne ume ni da primi ni da kaze lepu rec?.... ....izgleda da jeste....kao da je odjednom shvatio da je sve ove godine imao zenu....i da njen zivot sada visi o koncu.....i da on,ipak,gaji nekakva osecanja.... nikad necu razumeti muskarce...... da li smo inace skloni tome da mislimo o svom ophodjenju prema drugima tek kad su oni necim ozbiljno ugrozeni? Da li nam reci naviru tek onda kad je kasno? Mislimo li o tudjim recima tek kad taj neko ode zauvek? Suzana je stalno govorila da igra ruski rulet. Suzana je mnogo toga govorila. Jesmo li krivi ,jer je zapravo,nikad nismo culi? Ona je,naprotiv,umela da slusa.... Sad me to izjeda..... |
27.07.2007., petak
o kojecemu,pa i o zeljama koje se nisu ostvarile.....
ja stalno govorim o toj kuci na moru....u pitanju je ostrvo ili seoce u priobalju.....u pitanju je omanja kuca....sa narom koji cveta,sa limunom koji cveta.....moj sin na suncu....moj muskarac u hladu....i ja,koja pravim onu visku pogacu sa umakom od paradajza i filetima incuna.....more se modri...nebo se modri....a opet,dan je narandzast i svetlucav.....
vinjaga pred kucom,iza kuce maleni povrtanjak...sol koju udisemo.... sve to.....patetika do jaja... al opet ja ne mogu da ne mislim na tu sliku.... tu i je jedan covek.....daleko od mene.... ja ne mogu da ne mislim pokusavam da i zivim osim sto disem pokusavam da vidim ljude onomad citam stare postove na RC-u....sa istom temom o zeljama koje su neostvarene.... pominjem koridu i Havanu i koncert Hoze Karerasa na kome sedim u prvom redu a on peva Misu Kriolu, o tome da bi bilo zgodno da me makar jednom stisne onaj brkati Rus Nikita Mihalkov ne bih li videla moze li se i od toga umreti.... i kako da kazem, ne bi ja tu nista menjala...... u to ime,nocas se slusa neki tango...... |
24.07.2007., utorak
nista vise nije isto...
...novi ljudi na RC-u...ne kazem losi,samo novi....ne mrzim,samo ne volim....jer...otkad nema nje,Greenisgoodforeyes,niko vise ne pise.....ona je tako prokleto ozbiljno shvatala taj forum....pisala,mislila...i onda,covek je imao potrebu takodje misliti,i pisati...neko je citao postove,nekog su oni spasavali od ravnodusnosti....
ne pisem vise... cak i kad ne pisem volim da vidim da su tu Gandalf i Pavladoljska i Toxigen i Mike-leo i Ledeni i Dule i ostali s kojima sam delila dane i noci na RC-u onaj Charlie22 koji me molio da ne kazem Greeny da prica sa mnom na MSN-u ,sad govori o tome kako je jedini poznavao nju,Suzanu... nisam sigurna... jer..ni on nije znao da umire.... nedostaje mi.... Suzana Suzana Suzana .... gde je bilo poverenje medju nama?! ..... |
16.07.2007., ponedjeljak
o jastucima,...
jastuci.....svasta bi se moglo reci o jednoj
takvoj stvari.... ..tamo..na kraju te ulice, s bagrenjem i tarabama sto medje mala dvorista,gde ne zalazim vise /jer je neke stvari potrebno konacno ostaviti iza sebe,uprkos bolu koji te tuce,uprkos zelji koja te tuce/ na kraju te ulice u kojoj sam odrasla i gde je,cini mi se, ljubav jedino bila istinska,dakle - tamo, jastuci su bili veliki,cetvrtasti,punjeni perjem.Bljestavo belih navlaka.Hladni na prvi dodir obrazom.San je dolazio odmah,i nije bilo nemira... ..i bilo je mnogo drugih jastuka,kasnije,i nikad nisu licili na onaj cetvrtasti s postirkanom navlakom...onih razigranih,letecih ,preko sobe,dok moj brat i ja divljamo...dok je jos postojala ta bliskost dve iste krvi....dok nismo odrasli i postali suvise razliciti ...dok.. zatim,beogradski podstanarski stanovi..stari delovi Beograda,tudji mirisi,nemiri koji su obitavali izmedju zidova..nekako...lezim s glavom na jastuku,prizeljkujuci san,ne misleci o navlaci,ni mekoci,ni obliku... ... i onih koji su se iznenada pretvarali u mesta na kojima je dvoje ljudi cutalo,ne prepoznajuci se,ne govoreci,ledja uz ledja,s krajem jastuka pod obrazom...ti jastuci su bili najgori..a ja sam drzeci svoj kraj jastuka zelela da umrem..nemocna...suvise ponosna..misleci o tome kako sa strancem covek moze da deli kafu,pa cak i hranu ali nikako ne jastuk... onda je jastuk postajao samo moj...preko noci bi postao prevelik..i nocu sam slabo spavala ne znajuci sta da radim sa slobodom...koju sam zelela i nisam zelela....tisina je bila teska i nocu me je pritiskao plafon..odjednom su bile previse hladne ili previse vruce...zene se dele na necije,svacije i nicije...i ja sam bila jedna od onih nicijih... a onda...bio je tu i mekan jastuk na kome je moj potomak slusao price iz Nepricave....neznost se razlivala po njemu izmedju dve glave,jedne odrasle i jedne male....i jos uvek volim,ponekad,uvece,makar na par minuta da spustim glavu na kraj tog jastukaonda govorim nezne besmislice ,reci miloste...nadajuci se da ce trenutak i te reci biti sacuvane u srcu mog potomka kao zlatna rezerva ljubavi ...za dane koji dolaze,koji ce katkad znati da budu sivi... jastuci... sad jedan grlim ,sve dok ne zaspim...ne znam sta se onda desava s njim... ali na svima njima snovi su bili u boji..jer sam ja dreamer... to je smesno..covek bi u neko doba trebalo da odraste...ja se brinem za sebe... onomad,kardiolog kaze: Kad ste poslednji put kontrolisali srce? Nikad,kazem ja A sto? pita on Pa...ja sam jos DETE,kazem zacudjeno,istinski zacudjeno Da li se to zove infatilnost?! i da...taj jastuk koji delim s covekom sa Googla....uvece lezimo glavu uz glavu i ja govorim besmislice...on me gleda ozbiljnim ocima i cini se kao da slusa... |
10.07.2007., utorak
vrucina...
kao scena iz Bagdad-kafea...narandzast vreo lepljiv dan...cak je i soba u prizemlju,uprkos poluspustenim drvenim roletnama i hladovini koju pruza cetinar,strasno vruca...nesnosno vruca....
dalje.. ona pokusava da cita knjigu koja danima stoji na stolu,kao domaci zadatak... onda pokusava da gleda film... gomilu novih filmova je dobila...Dzarmus i Wenders i Linc i gomila drugih...ona voli sulude filmove ni o cemu... film ne drzi paznju... suvise je vrucina..... mastif dahce od vrucine...ogromno naborano lice s oborenim sivim ocima...gleda je direktno u oci....za trenutak nju to uplasi....za trenutak shvata koliko je ogroman....mogao bi,na primer,da skoci i udavi je....ona ne bi mogla da se odbrani...ona bi bila prepustena na milost i nemilost zveri od osamdesetak kilograma....Bebo,kaze ona mekim glasom mastifu...On pocinje da mase repom,reaguje na tepanje...Njen strah nestaje... kakva sam budala,misli ona... odnegovala sam ga...hranim ga...ceskam ga izmedju ociju,gde najvise voli.. o,kakva sam budala..... dalje... prijatelj s foruma je poslao disk s nekakvom muzikom....nekakva francuska grupa..divan zenski vokal...uglavnom obrade..... zvuci OK... i dalje je nesnosna vrucina... onda ona jede lubenicu iz frizidera....pa tost s ruskom salatom....pa onda pije kafu...pa jede ponovo lubenicu...jer je hladna i slatka i na trenutak je rashladi... onda ide u kupatilo i stavlja obe podlaktice pod mlaz hladne vode...negde je procitala da to rashladi citav organizam... dalje... misli kako vreme sporo prolazi... cudi se sto cuje zvuke na ulici...ko bi iole normalan,bez preke potrebe hodao po suncu.... misli na svoje srce i njegov nepravilan rad.... kad bih sad dobila infarkt,misli ona,verovatno bih umrla...potomak je u svojoj sobi zaokupljen igrom s kartama... telefon ne radi... mobilni je iskljucen zbog neplacenog racuna... ostali ukucani su na putu.. dakle,ko bi mogao da joj priskoci u pomoc?! ja sam totalni kreten,misli ona zatim... kakav infarkt,kakvi bakraci! nego... sta se desava na internetu?! nista nista se ne desava forum je grozan,kao ustajala bara... dalje... mislila je da se coveku s Googla svidjaju njeni mejlovi ni o cemu... gotovo da je mogla da ga zamisli kako ih cita silno zabavljen da se ponekad smesi citajuci ih lepo je kad uspete da nasmesite nekog... lepo je kad nekog vase reci na izvestan nacin raduju cak iako je taj neko skrt na recima cak iako je prezauzet da bi vise od vremena potrebnog za citanje obratio paznju na njih i ..uopste...sta mogu reci?! jedva da mogu reci nesto zaista bitno.. ipak je mislila da se coveku s Googla svidjaju njeni mejlovi.. ..covek s Googla cuti....cak ne salje ni par reci koje bi je ohrabrile... dalje... ponovo pokusava s knjigom,pa s filmom... mastif drema... be-bo!,kaze ona nezno... on pospano dize jedno oko...zatim ponovo zazmuri... vrelina.... |
04.07.2007., srijeda
Nicija zena
Žene se dele na ničije, nečije i svačije. Ti si naišao na ničiju. Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju. Jer nečija je nečija, navikla je da pripada, pa kako je jednom bila nečija, može postati i tvoja. A ova što je vazda ničija, ni na šta nije navikla. Nije ni morala da se navikava. A ti misliš - dobro je: ničija je slobodna. Pa, ničija je baš i ničija zato što tako voli slobodu i što nikad ne bi postala nečija. Svačija je isto nečija, Samo što je previše nečija, ali uz dobre razloge može postati umereno nečija, pa opet može postati samo tvoja. Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija kad je to, zapravo, najgore što može da ti se desi? J.Markovic |
03.07.2007., utorak
Govoriti ujutru i uvece
Onaj koga volim
rekao mi je da sam mu potrebna. Zato se pazim, gledam kud idem i bojim se da bi me svaka kisna kap mogla ubiti. Otkud sad Breht....pojma nemam....al pase uz ovu vrucu noc pod zvezdama... |
misleci na Greenisgoodforeyes.....
Pre nego je otisla bez upozorenja,i jos ranije,pre nego sto smo videle oci jedna drugoj,dok je postojala samo razmena postova na RC-u,moja draga prijateljica Greenisgoodforeyes je napisala nekoliko reci o meni... i nije da nije prepoznala sustinu... i nije da nisam takva... elem.... Volim kako pise.U kontradiktornosti koju pominje,u Marsu kao opoziciji Veneri,i Alisinoj plavoj haljini sa belom keceljom,ja prepoznajem istu tu Veneru i istu tu Alisu,kao sto su plus i minus pol,oni krajnji,u stvi najblizi jedni drugom,jer...."kraj je odakle krecemo".Divlje-nezna u srcu i zanosno iskrena,N.,smem da kazem da mi se cini da ponekad tu ima i samopotvrdjivanja ,onog najhrabrijeg i najdirljivijeg,potpunim posvecivanjem (neki bi to nazvali samoponistavanjem,ali samo bi budale to rekle)?! I volim sto se smeje sebi smejuci se,gorko-ironicno drugima. Ne ismevajuci ih,smejuci se.I sto kaze za sebe da je lenja.Hedonizam,svest o tome da je "izgubiti" vreme najbolja potvrda koliko je samo to vreme dragoceno i vredno cuvanja.Kako "izgubiti" nije isto sto i "protraciti". Kontradiktornosti koje su u svojoj najdubljoj sustini odlika sklada i osecaja da stvari i misli moraju da se "ostvaruju",misle i osecaju iz dna....svega... Eto,tako je vidim. A packe....nemoj samo iz dna..svega...   Na Veliki Petak je moja drugarica umrla...Umesto nje,ja sam bila kuma na Milicinoj svadbi.... obe smo mislile na nju... Dodje nekad ovakva noc....i ne da mi da zaspim... |
