ja stalno govorim o toj kuci na moru....u pitanju je ostrvo ili seoce u priobalju.....u pitanju je omanja kuca....sa narom koji cveta,sa limunom koji cveta.....moj sin na suncu....moj muskarac u hladu....i ja,koja pravim onu visku pogacu sa umakom od paradajza i filetima incuna.....more se modri...nebo se modri....a opet,dan je narandzast i svetlucav.....
vinjaga pred kucom,iza kuce maleni povrtanjak...sol koju udisemo....
sve to.....patetika do jaja...
al opet
ja ne mogu da ne mislim na tu sliku....
tu i je jedan covek.....daleko od mene....
ja ne mogu da ne mislim
pokusavam da i zivim osim sto disem
pokusavam da vidim ljude
onomad citam stare postove na RC-u....sa istom temom o zeljama koje su neostvarene....
pominjem koridu i Havanu i koncert Hoze Karerasa na kome sedim u prvom redu a on peva Misu Kriolu,
o tome da bi bilo zgodno da me makar jednom stisne onaj brkati Rus Nikita Mihalkov ne bih li videla moze li se i od toga umreti....
i kako da kazem,
ne bi ja tu nista menjala......
u to ime,nocas se slusa neki tango......
Post je objavljen 27.07.2007. u 00:51 sati.