stillhoping
27.09.2007., četvrtak
O deci koja imaju sve, o onoj koja nemaju nista,o nama....
Parafraza XVII Plakati pa dušu žvakati. Suze u jastuk umakati. Plakati, plakati, plakati i sebe moći preskakati. Plakati, pa se nasmešiti. Ne, nećemo pogrešiti. Plakati, ali se boriti i sobom nebo otvoriti. * * * Sa dva kilograma svinjskih repova Djordje se vratio u Futog. Ima dana kad se vratio praznih ruku a kod kuce ceka sestoro gladne dece, jedna umorna mati i jedan nakrivo nasadjeni otac. Djordje svakog dana mora da zaradi hiljadu dinara, inace ce dobiti batine. Djordje Dundjerski. Mladi “pregalac” i “glava porodice”. Ucenik treceg razreda osnovne skole u Futogu. Djordje prosi po Novom Sadu. To zna i njegova uciteljica i mali drugovi. Drugi razred je zavrsio sa odlicnim. U skoli i dalje stoji sasvim pristojno. Ima dva pametna oka. Ume da popije koktu na eks, a da ne trepne. Ume i da se nasali, ali gorko. Ume i da se zabrine, ali sve nekako ispadne kroz osmeh. Imam pred sobom svrcu kome je porodica natovarila na pleca brigu o hiljadarki dnevno. Gurnite na ulicu nekog odraslog coveka i naredite mu da svaki dan donese po hiljadu dinara, pa cete videti da je to uzasan posao. A to ide godinama. I to ce jos ici godinama. Deca se zovu Snezana, Vlada, Dragan, Zdravko, Zoran i Mileva. Vlada je najmladji: tek se rodio. Kao i svako dete, Djordje ima svoje snove. Zeleo bi da postane sofer ili kauboj. -Tako bih mogao- kaze- da putujem. Da odem daleko. Da dobijam dnevnice i prestanem da prosim. -Zar ti nije zao- pitam- da ostavis decu? -Potrpao bih ja i njih u kamion i odveo. I verujem da bi to i ucinio. Jer bivalo je dana kad isprosi samo za hleb. Nosim ga- prica mi- gledam ga, a hleb vruc, mek, a ja gladan, pa ipak ne strpnem ni mrvu. Prvo njih nahranim... Inace, najveci dan je kad se skupi nesto para za svinjske repove. To smo nekako uredili, dao sam mu novac i on je otisao da se brine o deci. Ja sam posle toga sedeo i bilo me je sramota kao da sam ja licno i privatno pravio i podesavao ovaj svet. Razmisljao sam kako da mu se pomogne. Razmisljao sam kako da se pomogne onom decaku na Tvrdjavi koji spava sa dva psa, jer su ga majka i ocuh oterali od kuce. Jede sa psima hotelske pomije. Oni ga nocu greju. Jova Soldatovic, Mica, sta znam ko, poklone mu dzemperic, kaput, neki dinar... I nekako mi se ucinilo, djavo ga zna zasto, da Djordju, da svoj toj takvoj deci ne treba pomagati, nego ih razumeti i udesiti da dospeju bar do sutrasnjeg dana. Treba pomagati nasoj deci. Onim lepo ocesljanim, pametnim, mirisavim bucama namrstenim na margarin- jer, zaboga, oni jedu samo puter; namrstenim na mleko-jer, zaboga, oni piju samo kakao; namrstenim na novo odelo- jer, zaboga, neko ima lepse, modernije, cak iz Italije. Treba pomagati nasoj razmazenoj deci, nasoj za zivot nesposobnoj deci, nasim maminim i tatinim mazama. Djordja treba uvazavati i pokoniti se pred paketicem svinjskih repova koji dele sedmoro gladnih malisana, jednom nedeljno ili nijednom nedeljno. Nema u meni nikakve pakosti. Nikakvog zla. Ne mogu da optuzim drustvo sto mu ne pomaze, jer tata je zemljoradnik, a majka radnica u “27. martu”. Jednostavno, rastuzen sam zbog nas i zgadjen, nesrecan nekako posramljeno. Zaboli nas zub, pa mislimo da je to najveca briga zemljine kugle. Iskljuce nam struju cetiri sata, a mi proklinjemo sve, od Nikole Tesle do “Elektrovojvodine”. Sve neke ogromne brige oko nas: prosao tako neki mamlaz, pa mi oljustio farbu sa leve strane haube... Lepo mamino nece da pojede rucak, duri se. Lepo tatino zatrpano gomilom igracaka place zato sto nema jos dve gomile igracaka. Djordje grabi peske u Futog sa hlebom ispod ruke. Onaj malisan na Tvrdjavi jede pomije. A mi prolazimo kroz taj svet kao coravi, i ne primecujemo ni jedne ni druge. Te, koji ce nas sutra zameniti. Te koje grdimo sto su mladi, kao da su oni odlucivali hoce li ce se roditi. I dodje mi, ruku na srce, da onako siroko pljunem na dobra stara vremena u ime svih onih novih, kojima srljamo u susret kao da ce sama od sebe biti napravljena. Nemam u ovom zapisu ni pocetak ni kraj. Iznosim ga kao prilog za razmisljanje. Ako neko nesto smisli, bicu mu zahvalan. Ako ne smisli-opet lepo. by Mika Antic, poeta,sanjar,pijanac...Ljudina...... |
- 00:17 -
Komentari (11) -
Isprintaj -
#
Nemoramo puno razmišljati da bi nešto smislili. Ma koliko god nas, ja bih čak rekao rijetke, žalosti sudbina ovih dječaka, to je razumljivo. Uzrok je naš veliki egoizam i materijalizam. Sve na je u životu novac. A Isus je rekao:"Ne možete služiti dvojici gospodara, Bogu i Mamoni (Mamon je bog novca)." Našoj trci za novcem, društvenim statusom kupnjom velikih automobila, gradnjom velikih kuća pa čak i grobnica, nema kraja. I jasno da u toj trci ne gledamo lijevo i desno. Gledamo samo one ljude od kojih možemo imati koristi. A kavke koristi imamo od Djordja i Jove? Neznamo da bi nas mogao obuzeti osjećaj radosti, ako bi ovim dječacima pomogli. Jer naša "radost" nije od takvoga svijeta. Ah, mogao bihj ovako do jutra. Ali što to vrijedi? Žao mi je Djordja i Jove. (baca iva 27.09.2007. 00:46)
naježila sam se dok sam čitala, i tako sam se zanijela, shvaćam to, viđam to svakodnevno, i sama sam napisala jednu priču, o starici gladnoj, koju susrećem, i kojoj pomažem koliko mogu, i kako me to boli, taj svijet oko nas, taj nemar koji imamo spram druge ljude, to samo meni, to samo sebi, to samo ja! I odmahivanje rukom, a šta bi mu ja, a ni meni nije lako...a tako je malo potrebno, da ljudi budu sretni, da i sami budemo sretni jer smo pomogli, ali ne lakše je gledati i odmahnuti ruke, na dječake poput ove iz priče...meni osobno nije nikad, niti će mi biti! (Uranova Pikula 27.09.2007. 12:48)
mika je znao reci puno koristeci najjednostavnije rijeci... (Gracia 27.09.2007. 14:58)
Da sam se rodio u sadašnjem vremenu, mislio bih da je to tako, i tako bih to i prihvačao.
Međutim rodio sam se u jednom drugom vremenu, vremenu u kojem je bilo važno da se nitko ne skiće, da nitko ne prosi,da NE PROSI ZA HRANU...vremenu u kojem su nas učili kako smo svi isti, kako smo svi brača. Ne kažem da se i kod nas nisu jeli svinjski repovi...jesu, ja ih volim još i danas,ali bilo je više one narodne solidarnosti,one brige za drugoga, ćega danas nema...kapitalizam,i neke druge vrijednosti oduzele su nam čovjeka...nadam se ne zadugo...Lijep pozdrav... (Rib@rnica 27.09.2007. 16:52)
Ponekad je sasvim korisno plakati
nek suze nosi vjetar
ima i boljih dana
tu su kraj nas već
samo ih moramo prepoznati
ispod svilenog ogrtača
grlim hug :* (L.I.T.O. 27.09.2007. 22:46)
volim Antićevu poeziju i njegovu "cigansku" dušu (tako ju je sam nazvao)...imala sam slično djetinjstvo, ali ne zbog roditeljske nebrige, nego zbog opće neimaštine...istina, ja nisam prosila, ali zarađujem od 6-te godine i to me zauvjek dobro osposobilo za preživljavanje...i moja djeca su vrlo rano naučila raditi i ne smatram to lošim....,najmlađa radi i redovno studira...ovaj nemilosrdni svijet je postao neprijateljsko mjesto za djecu... (Irida 29.09.2007. 14:26)
Obozavam Antica.veliki pesnik,nesvakidasnja biografija.Kad god ga citam ja osecam tu neznost s kojom je posmatrao svet oko sebe.Cak i kroz blaga isparenja alkohola,izmedju dve pesme Janike Balaza,uprkos gorcini koju je nosio pod jezikom,Antic je umeo da vidi sve ono sto trezvenjaci nikad nisu umeli.
i jedna od mojih omiljenih ,njegovih:
IN MEMORIAM
1.
Postoji jedan neverovatan gad
koji se zove Miroslav Antic.
Zdere moj hleb.
Pravi moju decu.
Nosi moja odela.
Sa mojom zenom redovno leze
u krevet svake noci,
jer zna da sam tog trenutka
daleko negde, u Lenjingradu.
I taj Antic,
koji me upropastio i kao pisca
i kao coveka,
dakle, taj Antic,
koji ce jednog dana vrlo spokojno
leci i u moju sopstvenu grobnicu,
pita me jednog jutra:
sta vam je,
bogamu,
covece,
izgledate mi nekako bolesni?
A sta se,
izvinite za izraz,
bas njega tice kako je meni
i dokle ja to mogu.
O meni se najdivnije brinu
oni koji me ostavljaju na miru.
A on,
Pere ruke mojom rakijom,
ima kljuc od mog ateljea,
petlja sa mojim plavusama.
Ljudi,
taj me tera da citam knjige,
ogovara me u rodjenoj kuci.
Svasta laze.
Mojoj deci,
zamislite svinjariju:
mojoj deci kupuje sladoled
i podmicuje ih.
2.
Bio sam mornar,
bezao sam.
Ili odem,
na primer,
u Pariz.
Pokrijem se cebetom preko glave.
Pustim brkove.
A on me i tu pronadje,
u nekoj bednoj ulici Zolive,
u nekom bednom hotelu,
i vrati kuci,
i rasplace me.
Mati moja Melanija,
koja i ne zna da je rodila mene,
a ne njega,
vise ga voli,
vise mu veruje,
i on to jos kako koristi.
A on je ta upeglana stoka
kojoj ja pisem biografiju.
On je ta uvazena zivotinja
uveravam vas,
on je ta uvazena zivotinja
kojoj ja dizem spomenik,
ovako popljuvan i sam
i do krajnosti zgadjen
sto moram dam u javno pozajmim oci i dusu
i ono malo para koje sam jedva pozajmio.
3.
Kad sam ja,
na primer,
skakao sa Petrovaradinske tvrdjave,
on je uskakao u djacke citanke.
Kad me je doktor Savic lecio
od alkohola,
on se pravio kao da ima neke veze
s filmom.
Gde god se pojavim,
gurao me je da ga ne obrukam.
Mesao se u moje snove.
Primao je moje nagrade.
Cerekao se na prijemima.
Jedan licemer.
Jedan stvarni licemer.
Jedan provincijalac.
Jedan koji je trpeo
sve ono sto ja nisam mogao da istrpim.
i koji sada tako divno zuri
da crkne sto pre umesto mene,
da bi umesto mene,
djubre jedno,
da bi umesto mene
sto pre jedini ziveo.
bio je covek pun strasti....moj dubok naklon Njemu,i svima koji su mu slicni,kod od suza umeju da prave "klikere lepe,prozracne...",........... (stillhoping 29.09.2007. 18:53)
"Nemam u ovom zapisu ni pocetak ni kraj. Iznosim ga kao prilog za razmisljanje. Ako neko nesto smisli, bicu mu zahvalan. Ako ne smisli-opet lepo."
Autor ovoga dostojan je Kafke... (Milica Šamšalović 30.09.2007. 22:51)
Želim ti ugodan početak tjedna... (Milica Šamšalović 01.10.2007. 08:35)
ah čekam novi post, dotle uživam u starima! :) (Uranova Pikula 03.10.2007. 17:36)
»Pisci i pjesnici nastoje shvatiti biće žene,
ali do danas nisu uspjeli shvatiti tajne njenoga srca i duše,
jer je promatraju kroz veo strasti, ne videći ništa
osim obrisa njenoga tijela, ili je stavljaju pod lupu
omalovažavanja nalazeći u njoj samo slabost i podatnost.«
Lijep ti vikend želim i puno te pozdravljam! (baca iva 05.10.2007. 15:48)
Međutim rodio sam se u jednom drugom vremenu, vremenu u kojem je bilo važno da se nitko ne skiće, da nitko ne prosi,da NE PROSI ZA HRANU...vremenu u kojem su nas učili kako smo svi isti, kako smo svi brača. Ne kažem da se i kod nas nisu jeli svinjski repovi...jesu, ja ih volim još i danas,ali bilo je više one narodne solidarnosti,one brige za drugoga, ćega danas nema...kapitalizam,i neke druge vrijednosti oduzele su nam čovjeka...nadam se ne zadugo...Lijep pozdrav... (Rib@rnica 27.09.2007. 16:52)
nek suze nosi vjetar
ima i boljih dana
tu su kraj nas već
samo ih moramo prepoznati
ispod svilenog ogrtača
grlim hug :* (L.I.T.O. 27.09.2007. 22:46)
i jedna od mojih omiljenih ,njegovih:
IN MEMORIAM
1.
Postoji jedan neverovatan gad
koji se zove Miroslav Antic.
Zdere moj hleb.
Pravi moju decu.
Nosi moja odela.
Sa mojom zenom redovno leze
u krevet svake noci,
jer zna da sam tog trenutka
daleko negde, u Lenjingradu.
I taj Antic,
koji me upropastio i kao pisca
i kao coveka,
dakle, taj Antic,
koji ce jednog dana vrlo spokojno
leci i u moju sopstvenu grobnicu,
pita me jednog jutra:
sta vam je,
bogamu,
covece,
izgledate mi nekako bolesni?
A sta se,
izvinite za izraz,
bas njega tice kako je meni
i dokle ja to mogu.
O meni se najdivnije brinu
oni koji me ostavljaju na miru.
A on,
Pere ruke mojom rakijom,
ima kljuc od mog ateljea,
petlja sa mojim plavusama.
Ljudi,
taj me tera da citam knjige,
ogovara me u rodjenoj kuci.
Svasta laze.
Mojoj deci,
zamislite svinjariju:
mojoj deci kupuje sladoled
i podmicuje ih.
2.
Bio sam mornar,
bezao sam.
Ili odem,
na primer,
u Pariz.
Pokrijem se cebetom preko glave.
Pustim brkove.
A on me i tu pronadje,
u nekoj bednoj ulici Zolive,
u nekom bednom hotelu,
i vrati kuci,
i rasplace me.
Mati moja Melanija,
koja i ne zna da je rodila mene,
a ne njega,
vise ga voli,
vise mu veruje,
i on to jos kako koristi.
A on je ta upeglana stoka
kojoj ja pisem biografiju.
On je ta uvazena zivotinja
uveravam vas,
on je ta uvazena zivotinja
kojoj ja dizem spomenik,
ovako popljuvan i sam
i do krajnosti zgadjen
sto moram dam u javno pozajmim oci i dusu
i ono malo para koje sam jedva pozajmio.
3.
Kad sam ja,
na primer,
skakao sa Petrovaradinske tvrdjave,
on je uskakao u djacke citanke.
Kad me je doktor Savic lecio
od alkohola,
on se pravio kao da ima neke veze
s filmom.
Gde god se pojavim,
gurao me je da ga ne obrukam.
Mesao se u moje snove.
Primao je moje nagrade.
Cerekao se na prijemima.
Jedan licemer.
Jedan stvarni licemer.
Jedan provincijalac.
Jedan koji je trpeo
sve ono sto ja nisam mogao da istrpim.
i koji sada tako divno zuri
da crkne sto pre umesto mene,
da bi umesto mene,
djubre jedno,
da bi umesto mene
sto pre jedini ziveo.
bio je covek pun strasti....moj dubok naklon Njemu,i svima koji su mu slicni,kod od suza umeju da prave "klikere lepe,prozracne...",........... (stillhoping 29.09.2007. 18:53)
Autor ovoga dostojan je Kafke... (Milica Šamšalović 30.09.2007. 22:51)
ali do danas nisu uspjeli shvatiti tajne njenoga srca i duše,
jer je promatraju kroz veo strasti, ne videći ništa
osim obrisa njenoga tijela, ili je stavljaju pod lupu
omalovažavanja nalazeći u njoj samo slabost i podatnost.«
Lijep ti vikend želim i puno te pozdravljam! (baca iva 05.10.2007. 15:48)
23.09.2007., nedjelja
KAD OSTARIM
 fin nacin da se ostari..... ....ali,ukoliko se ne desi nesto i ne odselim se na Kubu,ukoliko propustim staracko ludovanje i predavanje porocima pod stare dane,staricu ovde....sto mogu bolje,... jer.... kad ostarim... ...nosicu ruzicaste haljine i niske bisera....imacu stap sa srebrnom drskom,skup i lep.....karmin na usnama,srebrnu pundju. kad ostarim...za mojim trpezarijskim stolom subotom ce se igrati remi s preostalim zivim prijateljima,pusicu cigare ,picu martini...psovacu,ali to ide uz karte....i niko nece zameriti.... s prijateljicama cu ponekad da odem na kolace,u najskuplji restoran u gradu....vadicemo iz koznih torbica slike svoje dece i dece nase dece i veselim glasom govoriti o njima,nezno ih olajavati izmedju dva zalogaja krempite..... imacu vremena za pozorisne premijere,za knjige koje nisam stigla da procitam...mozda cu poceti da se bavim fotografijom amozda i pecanjem,videcemo jos....jer,bogzna sta cu sve voleti kad ostarim! kad ostarim...moj sin ce ziveti negde drugde,mozda daleko,bas daleko....i zvace me subotom a ja necu dosadjivati ni postavljati neumesna pitanja....sve sto je trebalo da mu kazem vec je cuo u detinjstvu...zvace onako,da me cuje,ne iz duznosti,ne sa strepnjom il` dosadom... na stocicu kraj kreveta stajace slika moje ljubavi jedine u srebrnom ramu,a ja cu voleti istim zarom,ni za dlaku manje,te mirne,mrtve oci.... a kad izlazim napolje,s karminom na usnama i srebrnim stapom u ruci ,ja cu zvizdukati neku pesmu gegajuci se niz stepenice...i pusticu da se stap nehajno vuce za mnom....stacu zatim:pogledacu nebo i boje i ljude,i necu misliti kako je nepravedno to sto sam stara,sto kuk ne sluzi najbolje... kad ostarim....kad ostarim volecu i dalje Peru Zupca ,Miku Antica i mnoge druge....i..."sve smrti me ubiti nece".... kad ostarim...necu biti nadzak-baba kakva sad umem da budem kad ostarim... ....staricu lepo,bezbrizno...bez straha..... u medjuvremenu Aorist Ti svakako razumes: sve je, sve je, sve je gotovo. Uplaseno sam pijan. I prazan. I sam. Ponekad netko naidje da me zabrinuto voli i pazi, neko kome prepričavam sve tvoje putokaze do mog usijanog temena. Nikome nemoj reci, ali ja, ja koji najmanje znam o sreci, hteo bih malo nespretne srece tom nekom drugom da dam. I dok umire drvece i vetar po liscu gazi, hteo bih da mu bude dobro, sasvim dobro, u ime aorista moje ljubavi i davnoproslog vremena. Mika Antić  |
- 20:29 -
Komentari (13) -
Isprintaj -
#
Ja kad ostarim... Kao oblak u njegovoj kafi... Odmah sam se sjetila pjesme od Bijelog dugmeta... (Milica Šamšalović 23.09.2007. 22:25)
Hvala ti, draga Stillhoping, od srca za prekrasne stihove! Kao da si ih pisala za mene. Ganut sam, pa zato sada neću ništa komentirati da se ne raznježim. Neka ti je lijepa i mirna noć, a mlado sunce neka ti donese prekrasna dan. Još jednom velika hvala i puno pozdrava! (baca iva 23.09.2007. 23:20)
i jesam ih nasla za Vas.....besmrtni Mika Antic,pijanac,poeta i ljudina........osmeh za vasu srecu u porodici takodjer.... (stillhoping 23.09.2007. 23:37)
i drhtice mi ladni biseri na grudima...i bicu smezurana ali sexy! (slaven178 24.09.2007. 05:54)
:))
..odsad ću te tražiti. (Strider 24.09.2007. 12:46)
... u najskuplji restoran u gradu.. .
Lipo si ti sve skontala, lipo, stihovi krasni a kako i ne bi ...
Draga, kad ostariš bit ćeš u mirovini a mirovine male.
penzići ode jedva preživljavaju ... nema novaca ni za tablete, koji skupi restorani.
Ova baba gušta, može bit da ću i ja tako, ako poživin, hihihihi.
Tebi lijep pozdrav. (promatram, razmišljam 24.09.2007. 21:56)
mada...ne fali nista ni onoj bakuti sa slike...gusta,meraci prolaznike,uziva u sitnim porocima...i zivo joj se jebe sta ce svet da kaze....tako da,ako ne bude imalo para za otmene restorane,za pokoji tompus i bizuteriju ce se naci.....masta moze svasta! (stillhoping 24.09.2007. 22:20)
Izgleda, draga Stillhoping, da te je moj Lovra inspirirao. Kao da ti on donosi muzu. Lijepo si to rekla.
"Da me mrze sve komšije.
- Da ja imam samo tebe.
- Da ti imaš samo mene."....
Upravo bi se ovo moglo dogoditi Mariji.
Neka ti je laka i mirna noć. Puno te i lijepo pozdravljam! (baca iva 25.09.2007. 00:15)
vratila sam se i s nestrpljenjem otvorila tvoj blog
tako se osjećam divno ovdje
voljela bih znati kao ti pogoditi tako precizno vlastite osjećaje
zbog toga si mi jedna od najposebnijih osoba koje sam ovdje pronašla (Uranova Pikula 25.09.2007. 13:46)
A možda s eništa neće promijeniti
kada ostariš
jer tvoja duša ostat će čista
kao tirkizno more prepuno sunčeve svjetlosti. (L.I.T.O. 25.09.2007. 14:38)
Uzvratni posjet.
Volio bih na lijep način zahvaliti
na dobrim mislima, a sve je nekako usporeno
i pritajeno, ovdje na okretištu Mjeseca.
Neka Vam lijepa i blaga bude ova noć rujanska. (Vladimir Ordanić 25.09.2007. 21:18)
divna starost :o)
jedino ne bih da je on samo na fotografiji... ja bih da je kraj mene... :o) (Gracia 26.09.2007. 19:55)
ja,ipak,nekako slutim i znam da cu u starosti biti sama....nije to strasno kao sto zvuci,samo treba samocu prihvatiti kao prijateljicu.....
osmeh svima koji svrate na ove stranice,makar i slucajno....... (stillhoping 27.09.2007. 00:25)
..odsad ću te tražiti. (Strider 24.09.2007. 12:46)
Lipo si ti sve skontala, lipo, stihovi krasni a kako i ne bi ...
Draga, kad ostariš bit ćeš u mirovini a mirovine male.
penzići ode jedva preživljavaju ... nema novaca ni za tablete, koji skupi restorani.
Ova baba gušta, može bit da ću i ja tako, ako poživin, hihihihi.
Tebi lijep pozdrav. (promatram, razmišljam 24.09.2007. 21:56)
"Da me mrze sve komšije.
- Da ja imam samo tebe.
- Da ti imaš samo mene."....
Upravo bi se ovo moglo dogoditi Mariji.
Neka ti je laka i mirna noć. Puno te i lijepo pozdravljam! (baca iva 25.09.2007. 00:15)
tako se osjećam divno ovdje
voljela bih znati kao ti pogoditi tako precizno vlastite osjećaje
zbog toga si mi jedna od najposebnijih osoba koje sam ovdje pronašla (Uranova Pikula 25.09.2007. 13:46)
kada ostariš
jer tvoja duša ostat će čista
kao tirkizno more prepuno sunčeve svjetlosti. (L.I.T.O. 25.09.2007. 14:38)
Volio bih na lijep način zahvaliti
na dobrim mislima, a sve je nekako usporeno
i pritajeno, ovdje na okretištu Mjeseca.
Neka Vam lijepa i blaga bude ova noć rujanska. (Vladimir Ordanić 25.09.2007. 21:18)
jedino ne bih da je on samo na fotografiji... ja bih da je kraj mene... :o) (Gracia 26.09.2007. 19:55)
osmeh svima koji svrate na ove stranice,makar i slucajno....... (stillhoping 27.09.2007. 00:25)
07.09.2007., petak
Sinoc,jutros.....
sinoc sam.... ...malko hodala gradom.....glavobolja me ubi....svi kazu to je od kompa,pa se ja nerviram...sta oni znaju?! ...kad ono...nije da nije....ko kreten cucim na stolici po vascelu noc....kicma vristi na sav glas...a od kicme ide i taj nesnosni bol... ...bilo kako bilo....setnja me preporodila..... a onda...glupo je da vece prodje bez ikakvog nerviranja....te mi potomak saopsti radosnu vest da je izgubio protezu......cudo je on....samo njemu moze proteza neprimetno da sklizne iz usta i zagubi se....ni da zvekne kad je pala....te tako nije ni primetio.... Doktorka Zoka ima da se upisa od srece kad joj saopstimo tu radosnu vest...... ...dalje.... ...malko sam peglala,pa odustala....pa sam pricala s nekim na mesendzeru....al` taj neko je bio mrzovoljan i namcorast,bas kao ja onomad,pa sam ja bila malko ljuta zbog toga...te rekoh,odoh sa Nik Hornbijem u krevet.... pa smo Nik i ja otisli u krevet....malo smo se gledali,Nik i ja...bio je to "Dug put do dna"..... i tako..... a jutros je ponovo jesen....smrzli mi se nozni prsti,a bogami i usi.... jutros se slusa muzika iz filma "Betty blue".... potomak je na treningu,svaki cas ocekujem da baci torbu s blatnjavim kopackama nasred sobe pa da pocnem da zvocam.... protezu sam ocutala....ne vredi plakati za prosutim mleko....sredice Zoka stvar... eh,da...dobila sam jutros i divnu razglednicu iz Primostena....Kaze,prekrasno....i defini dolaze cesto.... moje je more izmaklo ove godine....al` sneg na Kopaoniku nece..... Mastif je u soku zbog ovog neocekivanog pada temperature... Pocetkom leta je konacno izleteo iz kuce.Basta! vec je porastao,ko konj! Saplicemo se o njega.Razmazen je,preko sve mere.Ponekad mislim da on uopste i ne zna da je Pas.Vise govorimo s njim nego izmedju sebe...Anyway,izleteo je.Nekako je i preziveo leto....tumarao je dvoristem,jurio za loptom,plasio svrake,obletao oko Lule,sarplaninke,ko lud.Ona se nije dala. Sad vidim da je skoro ocajan.Razmazeno pseto nece da sedne na hladan beton,ni na mokru travu.Tumara,s izrazom dosade u sivim oborenim ocima.Povremeno dodje na vrata,pa lupa glavom,ko nezdrav.Lupa sve dok ga ne zaboli glavudza,ona njegova,teleca.Pa promeni.Pocne da lupa sapom,Mi se pravimo ludi. Meni je ipak,pomalo zao.Mlad je jos. Valjda ce ocvrsnuti....  p.s.Ovo je slika sa neta,a svaka slicnost s mojim mastifom je poprilicna....mi samo nemamo te fine,crno-bele,umetnicke..... |
- 11:19 -
Komentari (2) -
Isprintaj -
#
ovo je pravi dnevnički zapis, onako, kroničarski....nama je danas sinulo sunce i nebo je prestalo curiti....ja ne bih mogla ne otvoriti vrata ovim tužnim očima... (Irida 08.09.2007. 18:04)
valjda ce i nama stici sunce za koji dan.....a tuzne oci....pa....tu i tamo,popustim....tek da se malko izmazimo...... (stillhoping 08.09.2007. 20:14)
05.09.2007., srijeda
Kisa
Kisa.... ja volim veceri pod kisom.... plavo mekano cebe preko kolena,ususkani psti na nogama.... kisa.... Fun Lovin Criminals.... umesto neke placne patetike..... kisa.... i kafa.....koja po redu? vrag bi ga znao.... moja soba s narandzastim svetlom u uglu s Amelijom Pulen na zidu s gomilom knjiga i filmova bozicni ukras obesen na kvaku od prozora kisa... duvan koji se razvlaci po coskovima i mesa se s Zivansijevim mirisom.... moja lenjost moja lenjost culnost koju cuvam za nekog razvratnost bestidnost sve to , za nekog dalje.... malena srebrna zvezda okacena o granu bendzamina obrisana stakla na prozoru mrak svetla s tudjih prozora... sedi li neko jos s glavom medju rukama slusajuci nesto,zaziruci od tisine.... kisa.... meksa me....vise nego sto bih htela.... |
- 20:19 -
Komentari (2) -
Isprintaj -
#
Kiša... Inspiracija za svaku imalo romantičnu dušu... (Milica Šamšalović 06.09.2007. 22:11)
“Svaki put kada ljubim sebe, ostaje manje ljubavi za Boga i druge.”
Michel Quoist
Lijep ti vikend želim i puno te pozdravljam! (baca iva 07.09.2007. 10:16)
Michel Quoist
Lijep ti vikend želim i puno te pozdravljam! (baca iva 07.09.2007. 10:16)
04.09.2007., utorak
gledaj me
gledaj me... luda sam neocesljana raskopcana gledaj me... grizem grebem psujem gledaj me... vruca sam pospana zedna gledaj me... gledaj me ... gledaj me ...  |
- 22:33 -
Komentari (1) -
Isprintaj -
#
Hvala ti na lijepim riječima! I ja tebi želim mirnu i ugodnu noć, novi dan ljepši od staroga i puno te puno pozdravljam! (baca iva 05.09.2007. 01:20)
03.09.2007., ponedjeljak
Ujutru...
Ujutru sam nadzak. Pametno od tebe sto spavas na drugom mestu. Pijem kafu sama,i cutim.Onda pijem drugu,pa trecu.Prevrcem novine,palim jednu za drugom.Gledam jutarnji program,mrstim se,drzim noge na stocicu. Pametno od tebe sto spavas na drugom mestu. Ne razmisljam ni o cemu posebno.O trivijalnim stvarima,o racunima.Svako jutro se budim s nagnjecenim licem.To je zato sto spavam ko ludjakinja,zagrljena s jastukom,razbacana po krevetu.Naguzvan obraz sporo se ispravlja. Pametno od tebe sto spavas na drugom mestu. Nisam pitoma,nisam nezna.Nekad sam silovita,nekad bi grebla.Nekad bi sunce menjala za kisni dan,nekad bi sneg u avgustu htela. Pametno od tebe sto spavas na drugom mestu. Al` opet...da mi je da te gledam dok bos hodas hodnikom,otvaras frizider,pijes iz boce,naslanjas se na prozor i gledas na ulicu,u tudje prozore,u komsijske sobe... |
- 13:40 -
Komentari (1) -
Isprintaj -
#
ceznja uvijek nekako nadvlada sve ostalo. (Gracia 03.09.2007. 18:55)
01.09.2007., subota
pobuna na brodu.....
......dodje mi,dodje mi da sav kamen i mermer i granit na svetu ubacim u drobilicu...pa da vidim posle cime ces uposliti ruke,Umetniche..... |
