Let lastavica

04.07.2018., srijeda

Aura

Igranka je bila u punom zamahu. Plesao sam s mnogim djevojkama. Nisam je primjećivao, sjedila je na drugoj strani sale i nitko je nije birao za ples. Na znak „dame biraju“ prišla mi je ta blijeda vitka dama u bordo brokatnoj haljini, na visokim potpeticama. Doživio sam tada savršeno plesno slaganje. Svaki moj pokret pratila je bez greške, sve što sam samo zamislio - ona je ostvarivala, lako kao da oduvijek plešemo zajedno. Kad bi me osmehnuto pogledala, nebesa su se otvarala, a oko njene glave sam vidio zlatnu auru. Sve je u sali stalo, gledali su nas začarano i širili krug oko nas. Muzičari su odsvirali još jedan valcer „Che sara, sara“ za najbolji plesni par. Tada sam je stegao i zatražio da izađe sa mnom. „Ne, pobjegla sam iz dispanzera“, rekla je tužno i otrčala, kao Pepeljuga u ponoć. Požurio sam za njom, ali je nestala bez traga, ni cipelicu nije ostavila... Nikad je više nisam vidio. I dan danas se pitam tko je ona bila i da li bi se nešto desilo s nama da je ostala... (sličica s neta) (Ovo mi je pričao moj prijatelj, koji nastoji da napiše svoju priču, ali dugo ne uspijeva. Eto, napisala sam kostur priče...)

- 07:07 - Dobro došli pristojnim komentarom na moj blog (36) - Isprintaj - #