Marketing
Aura
Igranka je bila u punom zamahu. Plesao sam s mnogim djevojkama.
Nisam je primjećivao, sjedila je na drugoj strani sale i nitko je nije
birao za ples. Na znak „dame biraju“ prišla mi je ta blijeda vitka dama
u bordo brokatnoj haljini, na visokim potpeticama. Doživio sam tada
savršeno plesno slaganje. Svaki moj pokret pratila je bez greške,
sve što sam samo zamislio - ona je ostvarivala, lako kao da oduvijek
plešemo zajedno. Kad bi me osmehnuto pogledala, nebesa su se
otvarala, a oko njene glave sam vidio zlatnu auru. Sve je u sali stalo,
gledali su nas začarano i širili krug oko nas. Muzičari su odsvirali još
jedan valcer „Che sara, sara“ za najbolji plesni par. Tada sam je stegao
i zatražio da izađe sa mnom.
„Ne, pobjegla sam iz dispanzera“, rekla je tužno i otrčala, kao Pepeljuga
u ponoć. Požurio sam za njom, ali je nestala bez traga, ni cipelicu nije
ostavila...
Nikad je više nisam vidio. I dan danas se pitam tko je ona bila i da li
bi se nešto desilo s nama da je ostala...
(sličica s neta)
(Ovo mi je pričao moj prijatelj, koji nastoji da napiše svoju priču,
ali dugo ne uspijeva. Eto, napisala sam kostur priče...)
Post je objavljen 04.07.2018. u 07:07 sati.