Svaki se dan ponovo zaljubim
u kap mora, plavo neba, oblik
oblaka ono što čisti i treba.
Neka tišina koja tu vlada od
pokreta do vode eto balada.

Čujem dok zamahnem krenem
u pokret i odem nošena toj
plaho jakoj ljubavi u plivanje,
svojim stilom. Izronim udahnem
tišinom samo šum i ja spojeni tom idilom.

..dok zaronim baloni svoje govore,
a ja s tobom priču pričam osvajajući
more. igra je to, doživi ga i srcem upijaj
ono što nije od njega odbijaj.

Vodena u duši od mora sve
pjevuši val se valom obruši i
na stijeni suši. Zovu me zvuci,
oni moji nutarnji krici, more mi
kola i ljubi, pogled u daljinu se gubi..
val dubinom bola do tebe stići mora.
Jutrom blista ka dijamant čista,
lipota se zasja zvuk obasja pogledom
se izgubim a vodena se svaki dan morem
sretna budim.

ili ga voliš ili ne.. osvojena
morem i tu stane sve.
Tu su sve moje muke,
radosti, boli nježnosti
ali i tajne priznanja
dubinom uronjen strah
ali moru pođem s puno
poštovanja. Ono daje
ono vraća kao da me
nekad shvaća. Predam
mu se i on vodi, dodir je u
slobodi.. Njegov
svijet je divan kad ga lipo
otkrivan.

Volim kad zagnjurim u jednostavnost tu osjećam pripadnost tad prekrivena snagom morskom pjesmom dragom.

Oznake: #pročiščena, more, ljubav, dodir, plivanje, stil, #izroniti #trenutak #sreća #poezija