Ima povijesnih zabluda kao
- ak nemaju kruha nek jedu kolače - navodno nije rekla M. Antoaneta nego neka smuca na dvoru
- arapski brojevi su originalno indijski, al su Arapi tam jahali i mlatarali i uzeli brojeve
- većina zna da ruski čaj nije ruski nego kineski
- boja, inat, sapun, jastuk, kat, tavan, bubreg... itd., su kao hrvacke riječi, e viš, tak su turske da turskičkije nemreju biti, a mi ih uzeli pod svoje.
Al ono kaj je mene mučilo nanajjače: Tek kad je starije dijete završilo faks i u konačnici, mašallah, ostalo bez posla, shvatila sam Prusi nije stari naziv za Ruse, mrzila sam povijest (sad je i mrzim i prezirem). Za Istanbul sam znala da je na nekom morskom prolazu, e sad Dardanele ili Otrantska vrata, bogu i meni svejedno. Mada sam, jelte, na svim veselicama pjevala i onu - U Stambolu na Bosporu bolan paša leži (pričam o pluskvamperfektu kad se na svakom derneku pjevalo sve)
Zbog Aleksandra Velikog sam u gimnaziji kod prof. Martinčić koju sam čak i ja volila - za istu lekciju dobila takve dve kulje da mi buju zadnja misao na samrti. Kad sam navršila 36 godina rekla mi je jedna gospođa iz Zagreba (tad nisam živila u Zagrebu) da Aleksandar Veliki i Karlo Veliki nisu ili nije ista povijesna ličnost, a da se Aleksandar Veliki zval u miletu i Aleksandar Makedonski.
Bemise za njih sve, ja znam kad dođe Makedonac s rog paprikama na Dolac da ga (no ne njega nego papriku) po mirisu nađem. On me SVAKI PUT prevari za jednu papriku, i rekla sam mu to, on se smije - veli nisam, reko jeste, i svaki put me tak prevarite, al ja ću doći opet jer to tako šarmantno i drsko izvedete.
..
Oznake: povijest
