31.5.2019. u 6.50 izlazim na posel, iz busa prelazim na tramvaj, skrene 6-ica i negdi oko Folke, hop, stane, negdi pol 8 satova. Stojimo 15 minuta. Sva raja (kaj volim Hrvate, obožavam ih naprosto, ovce im ravne nisu. Tramvaj stane, jedna jedinka ide van, svi za njo/i/me.), alzo, samo par kretena, poput mene, ostane sjedit: Ak ne vozi 6, nebum na Trgu ni s kojom drugom grackom prevozilicom ni iz kog smjera. Jednom mora doći do remize, a onda bumo vidli.
Računam kolko bum kasnila i javljam sms-om na posel. Ispred nas zblokirale kočnice tzv. novom tramvaju, 7-ici, smrdi pol grada ko kuga. Sad svi oni koji su se (za nekom jedinkom) vratili u naš 6-ični tramvaj, pa još njih 20 ober tog broja, izlaze i cipelardaju, kaj će.
U 9 smo bili na Trgu. Kad već kasnim odoh kupit 2 litre mleka, duplo jeftinije neg bilo gdi, a zna se kak se živi od minimalca.
Odradim radni dan, program se triput obrušavao, više niko ne trza nit zove informatičare kojih i tak nema, recikliramo aparate, malo psujemo, klasičan dan. Na radiju (mejdinčajna) javljaju da je neki kamijon potegnul žlice od trambaja u Savskoj i da je kraći zastoj - mjeren prosječnim radnim vremenom u Hrvata, niko ne spominje pizdariju kod Folke. Dobro.
Uglavnom, zove dete, posle posla (za minimalac) ide delat u fušu, moli nek odem mesto njega po to nekaj. Sednem u 6-icu, mamu joj poljubim, kad nas kod Busnog kolodvora izbaci vozač veli idemo na Žitnjak. Pitam jel ima organizirani bus za Novi Zagreb, nema on pojma, nije on odavde. Mislim da nisi sa Suska il Jabuke, pa jebote gdi si učil tramvaj vozit!!!??? Ja sve mislim jel ovo dežavu ili dežavi. I vozim se s tom šesticom 2 stanice prema žitnjaku, s ovim smrvljenikm koljenom nemrem hodat. I ulazim u neki tramvaj, da me vrati do Držićeve. Skužim da raskrižje (a, kaj veliš!?) prelazi 7-ica znači tak, lagal zač-vo, prasac, možda zbiljam ni odavde, znači tramvaji voziju za Novi Zagreb. I dočekam 7-icu, vozimo se dve stanice, razglas: Do daljnjega stojimo, bla brblj. Jebem ti oca, mleko furam prek pol Zagreba, skiselila bi mi se i cela krava da ju vlečem sa sobom!!! Kud baš danas Vakula pogodil prognozu.
Pročitam pol knjige ("Pravi se da si normalna" - Ana Dumančić, preporučam knjigu), krenemo. Al samo do Zapruđa, tam okreće. Razmišljam da popijem litru mleka, da mi bu lakše za nositi. I čekam nekaj da me otfura jednu stranicu u jedinom mogućem smjeru. Dođe to nešto, ja obavim transakciju i čekam 25 minuta novi tramvaj u smjeru rotora koji buju gradili do 3000. godine a onda buju ga konačno prozvali statorom i ukinuli. Evo tramvaja, jedna cura na stanici i ja se razveselile, samo kaj se nismo izljubile, i onda opet u Sopotu čekaj bus. Ne dugo, 10 minuta. Ljudi iscrpljeni, smrdljivi, znojavi, nemaju energije ni za svađu, sve nešto pristojno oprostite izvolite, ja jedva izašla jer se s vrata ne mičeju ali ovi kaj ulaziju ulaziju na silu, nema boga. Konačno ja velim - čujte ja bih izašla, da odlično, i ugodan mi dan zaželiju (i ja bih njima da je obrnuto, nakon mene ostaje 3 slobodna mjesta)
Dođem doma, uskoro stiže i persona kaj radi na crno (razmišljam da ju prijavim) i ispriča skoro identičnu priču, samo s drugim brojevima tramvaja.
Bandiću, jebem i tebe i onog ko ti dopušta da gradiš fontane a ne popraviš bar fasadu tvornice Nada Dimić i onu božanstvenu birtiju s vrtnom baštom, Kod Zagorca, centar grada, ko da Bandić zna kaj je grad, jebem tebe i gracki prevoz! Na stanici priča jedna - majku mu jebem, živila sam u gradu od 20 miljona ljudi, mravinjak, čim je nekaj krepalo za 2 minute je ko čarolijom došla zamjena, dezinficirani mirišljavi bus, tramvaj, podzemna, u ovom gradu petak popodne, raja ide u Zagoru prek vikenda, sve pokrepalo, krepal u Draškovićevoj (kaj sad pak tam!??) onaj kamion za vuču tramvaja.
Jel ima neki deda da me ženi, na selu, volim koze, znam s kokošima, kopala bum, ma i peglala bum ak treba, ovak više nede.
Oznake: ZET
