Nem valjda zacoprala, a?

Imamo sauger doma, traje već malo više od 10 godina, nije baš njegovan. Je, potrgala su deca onaj dio s kojim se sauga, nabavili su neki polovni za tepihe, i od drugog tipa saugera, ali paše, al opet, stroj dela. Onda je princ ustanovil da trebamo novi sauger, reko sinek kupi ti, nema problema. Da neće. Nemoj.

Još u Selskoj (što znači prapovijest) je mama kupila vešmašinu. Babe su bile jalne da su pucale. Danas mi je jasno nakon kaj sam i ja pelene jedno ljeto morala prati na ruke, mislim rifljača i onaj sapun i tak, ratno vreme, i to.
Kad je prvi stroj daklem došel ja sam onda mogla imati 5 godina. Teta Ruža, mama mog prijatelja Ferde, mi je rekla jedan dan u bijesu: Znaš Seka, tvoja mama bu ipak morala i dalje prati na ruke. Baš je mene bolil batak kaj ona s tim hoće. Tata nije htel mašinu kupiti - "Ja vidim da se veš i do sada prao, a bez mašine!" - stara je ponorela zbog nerazumijevanja al kad je rekla da ima spremljenu lovu, e onda je moglo. I ja sam misla kaj će nam stroj, a još manje sam razmela mamino oduševljenje. To je bila neka smešna stvar s oblim uglovima, u njoj se veš zapravo kuhal ili kaj ja znam, nekaj se je vrtilo, znam da je mama kuhala jaja po tempiranih par minuta - a zvuk je bil dobar - kojim je makina jelda, javljala da se program ili kaj treba prebaciti, zvadit veš ili ga još jednom okrenut, ne znam. I održavala ju je jako, mada se puno kasnije, nekih 25 godina, kad se stroj još koristil u kući na moru, nikad nije bilo znakova hrđe, ni u tragu. Sa zadnje strane su bila montirana, izvan same mašine, mesto centrifuge dva valjka kroz koje je puštala veš a sastrane ručka kaj je okretala ručno i to je onda bil kao oceđeni veš.

A ta stara makina je sirota bila vredna celi svoj vijek, a veš je bil beli a mama nije prala više na ruke, veš je mirišal jer se sušil na štriku razapetom prek dovrišča, podboltan z kolcom, deterdžent je bil (tada vjerojatno hit) Plavi radion, naravno, i niš nije falilo i niko nije bil alergičan na razređivače /il tak nekei/ za veš i te smrdljive šeme, ja sam i danas protiv toga.

Još je to sve delako do onda kad se rodilo prvo dete, blizu 30 godina kasnije: onda smo kupili Obodinsku mašinu čisto radi komfora. I taj crnogorski stroj je jednom riknul a popravak je koštal 100 kuna, ma i to nas je frajer s cijenom drapnul, no nema veze. taj stroj još radi, poklonjen je, ne mojom voljom, al da ne kvarim.

Sad već 15 godina imam Celjsku vešmašinu, jednom je bil majstor do sada, s vrata je viknul - joooooooooj, stari stroj. Mene po običaju odma primila panika, reko mladi gospon, kaj ne valja - on me smiril veli - ma već znam di je kvar gospođo, ni to niš. I sel se na pod, ja trčim brižna s jastučekom za pod rit, neće, dakle: prehitil je stroj i objasnil mi: 1. preveč deterdženta stavljate, 2. kalgon vam nije potreban jer je to glupo, i prije je voda bila tvrda, 3. omekšivače ne znam zakaj prodaju, moja mama to ne koristi, vi kak hoćete. Račun - dolazak, preporuka, bil sam blizu, čekali ste dva dana, posel 10 minuta, tolko. Ponudila sam ga sa svim kaj je bilo u frižideru koji slijedi, al smo ipak samo uz kavu i sokec sedili valjda ćuku vremena i pričali, ima dečko doživljaja sa terena da se nasmiješ do suza. Moja kćer se samo bojala da mu nebum ostavila tringelta. Normalno da sam ostavila još me bilo sram kaj nisam i više.

Frižider Gorenje je proživel svega i svačega, naputoval se da se smrzneš u istom. Tam di je neko napravil rupu u dubokom, tam je kauguma, frajer dela samo tak. Veliju deca da je to zato kaj ga ne perem prečesto, reko nakon vas bi ga mogla svaki dan ribati, točno vidiš kaj je prethodni dan bilo za ručak. Dragi fridge ima 20 godina, vršnjak nekog kuhala na pllin i struju na drugom kraju naše male kuhinje.

Moja Nokia 3310 je jednom bila na popravku - popravljal ju je lik otprilike 7 minuta i kupila sam novu bateriju. Na poslu sve mlade cure vičeju: Aaaajme moram kupiti novi mobitel ovom je već godina dana.

Mobitelu se više u tramvaju deca ne rugaju - Gle staru kakav mobač ima, heheh (mene bilo sram). Sad veliju - OOOOOO, gle staru kakav mobač se imaaa!! (čujem ja, tolko još nisam matora)

Fort čekam da nekaj kihne i da dignem kredit za novu napravu. Bojiš se kad nemaš za poštene šuze, tak se kod nas živi.
E das ist sve napisano jer se danas proizvodi tak da traje kolko traje garancija pa plus jedan dan. Ne jedna je žena plakala na poslu i psovala da kak baš jučer prošla garancija - ukoliko nije i prije dva dana jelte, ali kupuje se novo uglavnom, ne popravlja se, ne isplati se.

O Tiko bojleru koji je već legenda za one koji su za njega čuli, sve najljepše, nešto manje od 50 godina je trajal, svaka mu čast. Posle njega u tri godine eno na zidu već treći.

Onda su sve krivi Kinezi. A jedan kalorifer mi je delal tri zime sam tak, koštal je nekih 45 kuna, smešno malo.

Možda strojevi jedini razmeju da i ja starim pa starimo zajedno, jelda, ne mora vrediti ono - proizvodi se masovno, proizvodi se u cilju veće zarade pa sve traje dok i garancija. Eto ja nemam garanciju al se nadam da buju ove moje drage makine još potrajale jedno vreme.

Oznake: kućanski strojevi