Stiglo emajliranom poštom, gradnja puta ili koji je spretniji izraz - po stijenama Kine. Kak se užasavam visine (svako od nečeg pati, neko ne voli tratinčice, prosim lepo!) odma mi je mozak alarmiral pjesmicu koju sam naučila s tri godine, a za koju je moj tada Big Brother od 11 godina - mislil da ju nebum nikad naučila. Pa je tak dugo izazival dok nisam zapamtila.
Alzo, ovak je išla pjesmica, sasvim bezvezno s današnjeg stajališta. Kad bolje promislim - ko vježba za Akademiju dramskih umjetnosti: Alzo nisam sigurna da bi jedan pravi Kinez bio zadovoljan latiničnim pismom, al ja to čujem ovak:

Bila jednom tri Kitajca:
Jak Ci, Jak Ci Drak Ci, Jak Ci Drak Ci Jak Ci Droni.

Bile jednom tri Kitajke:
Cip Ka, Cip Ka Lip Ka, Cip Ka Lip Ka Lim Pom Poni.

I oni su se ženili:
Jak Ci - Cip Ku.
Jak Ci Drak Ci - Cip Ku Lip Ku.
Jak Ci Drak Ci Jak Ci Droni - Cip Ku Lip Ku Lim Pom Poni.

I imali su djecu:
Jak Ci i Cipka: Fu.
Jak Ci Drak Ci i Cip Ka Lip Ka: Fuči Fu.
Jak Ci Drakci Jak Ci Droni i Cip Ka Lip Ka Lim Pom Poni: Fu Či Fu Fu Či
Foni.

Viš, već onda se imalo samo po jedno dete.

A ovo su njihovi potomci u 15 prizora, iz te predivne mnogoljudne zemlje u koju nebum nikad otišla, vjerujem ja u te visine i odavde, gledano s Balkana:




(Visoko podignite krovnu gredu, tesari /Salinger/)










Nemrem verovat da neko može raditi na ovoj visini i pogledat nizbrdo (kak se to može zvati - kak to - nizbrdo!?!?!! - odispodsvemira, a da mu ne pozli).













Ko veli da nema posla, pogleč kaj ljudi delaju.




Ak ste primijetili, niko ne ljulja Žuju, valjda nema ko donesti.
Naši bi momci i zapjevali: Jezuš Kristuš kak smo žejni, žejni, Jezuš Kristuš kak smo žejni.... Jednu lojtru bum donesel (TO bi bila lojtra!)




Sve se nema, a kaciga se nosi. Pri padu bi ga sigurno spasila.
Sve se nema, a balansira se železnom šipkom, pa odma pet!
Šipke sigurno nisu Made in Croatia. Da ih furaju do tam (pet šipkih) četri bi putem netragom nestale.




Kak ovo ljudi doživljavaju ne znam, ali sigurno neću ispravljati blog posle objavljivanja, ja ovo nemrem gledati ni s daktilostolca od doma, iz prizemlja, bljuauguhšćuhm (ovo zadnje je jedna stara kineska poslovica u slengu).










Kaj se ja čudim baš bez veze. Ak su napravili ONOLIKI Kineski zid, od nekih 8.852 km, kaj im je dodati par greda i scementirati tih parsto kilometri za drage turiste, pokojeg domaćeg i možda kakvu zverčicu?





Kao, tamo u Kini svašta ljudi jedu, jakopunoljudna zemlja pa nema - neću žgance z mlekom, oću pohance i pomfrit. I pajceke jedu, lajt čvarke i špek valjda isto lajt, a sve suh i žilav narod. Potroše kalorije dok si vloviju hranu. Pajceke uzgajaju u crno-beloj tehnici, tak mi je neko pričal.
A Pekinška patka, to je valjda patka kineska, jel tak, e, to je bilo ovak, al ne u Kini.

U Brming'mu. Furaju me na egzotičnu večeru: Prvo su mi uvalili puževe. Polumrak u restoranu, valjda da ne vidiš kaj jedeš.
Misla sam da najbolje da pitam kak se ti puževi jedu - na engleskom. Dobiš klješta kužiš (da kliješta?????) čudna neka, nisu cvikcange ni kombinirke, .. i izvadiš puža iz kućice i s nekom napravom ko iglom za kačkanje (hrvacki: heklanje) metneš u usta i žvačeš, sve isto ko ostalu hranu, pa progutaš, pa provariš....

Doduše bila sam pijana ko majka a gladna ko dve majke pa sam pojela skoro i kućicu od puža. Celi dan mi nisu dali niš jesti, onda su u mene nalijali dva viskija (moj želudac ne podnosi viski i bademe. Ni odvojeno nit skup. Ma ni pogledat!)

E i tak oni mene poseli za stol: Jedi! A konobar stoji iza mene i čeka da mi zatreba. Da mi nekaj opadne, da prolijem vino. WTE. Došlo mi je da mu velim - stari daj dofuraj krpice sa zeljem i daj mi šeflju da se najedem ko čovek, ubiše me finoćom danas. Ali, kaj seljačina engleska zna kaj su krpice sa zeljem. Dok bi mu rastumačila...
Posle nekih 6 puževa iz rostfrajer /ne želim reći ko to tak naziva - rostfrajer!/ zdelice, puževa čijeg se okusa ni ne sjećam, samo znam da je bilo fino, kao evo, pekinška patkaaaaa.

E tu je nastala drama: Prvo velim Peteru: Peter, I can not eat, no more. Mislim bu me uzel u zaštitu od svoje žene. Je, kak ne. Seka, veli on, dec so najs, trajit!
Alzo ta patka: Gledam jel ima kose oči, al patka obezglavljena. Reko, Peter, how can I distingiš that this is really Pekinška duck? Peter je nekaj kužil hrvacki jer mu je žena Zagrepčanka. Alzo onda je Ljerka rekla da je to jako skupo i nek jedem.
- Reko kak da jedem, puna sam kaj bubanj.
- Jesi normalna, jedi, znaš kak je ovo fensi restoran, skupi ko vrag!
- Reko može biti fensiji od fensijeg kad ja nemrem, celi dan si me držala na pol čaše jogurta i dva krekera (doslovce, e možda bi bilo bolje da mi ni to nije dala) ja sam Balkanka, stisnul mi se želudac, ovo si furaj mački doma.
- Kaaaaj, are you crazy!? Micukan (njen mačak, tak glupog mačka još svet ni videl! Angorski, ne kineski) will not eat that bloody expesive dish.
- Reko kak - diš, kaj to nije meal? (I was 23 at the time)
- Seka, take it easy, and please speak English for Peter doesn't understand.
Peter si je već nalijal drugu butelju vina i jako ga je brinulo na kom jeziku se mi svadimo.
- Gle Ljerka, velim, jako ti je fensi this duck, would you translate mi on the second page of the street (Peter zuji i blagonaklono se smješka, koji je to engleski misli si), jebote kaj me terate viski pit, mogla sam popiti Badelovu šljivu, za njom se bar znam ponašati, od ovog viskija me žgara jede. Pa puževi pa patka, pa pekinška, a od kud su puževi? Iz Pnomepena? Portugala? Paragvaja?.... Peter, please, pall...?
- Seka, in fact, would you mind to speak English, veli Peter.
- Oh, sorry darling, ofcourse, čuj Ljerka pa šteta, aj min – what a pitty to leave this bloody Pekinška patka, and još k tomu there is no pruf da je pekinška! Ma if it were twice pekinška - I can not eat, mora da su i puževi bili iz Kine, ha? Ljerka 4 godseik! And why do you – yourself! do not eat?
- Because I keep the diet houl d life, and only dve porcije I ordered, a Peter ga već ima and drive home, zakaj da se troši prek mere razmeš i još se bu taksi plaćal.
- E jebote! Pa smo mogli tih 6 pužih podelit svakom dva....
Ništa, nula bodova.
Nek me niko ne uvjerava da te djetinjstvo ne obilježi. Ljerka je sad, bogato udana, mogla pitati pošto je Brming'm, al je rasla u Selskoj, ne tak skromno ko mi, ali u Selskoj, i to u vreme kad se nije razbacivalo baš ni sa čime. I to ti ostane. Dakle tak, fino, ti si ručala, a ja sad nemrem ni večerat jer sam pregladnila! Šit!

- Ljerka, sori, oš da ti vratim puževe na stol, podgrijane!
- Đizis Krajst, Seka, ju bihejv ko pravi Jugović (1978.!) thanks god I married the Englishman!

Vejtr je vrlo diskretli pital nešto Ljerku, but very very tiho i patka je s nama otišla doma zamotana u staniol.

Aj dont give a šit jel patka from Peking or Malinska on Krk pa s rive; još me terate da spik ingliš, it zahtjeva some concentration, are you svoja?! Ljerka told me I spoiled everything. I'm sorry love, but I prefere normal behaviour before getting out to dinner. Ideš me hranit u 10 navečer, are you pri sebi? Whole the bloody day I had only a half of glass of jogurt i 2 krekera. Engleski? Ok: yoghurt and 2 crackers.

I sad iz cele te zezancije gledam ove Kineze i mislim bože moj, oni ko da su doma. Tko će hodat po tim visinama i uživat, jel bu se ko setil sam sebe pitati - kak su to i tko - gradili.
Život je baš - svakakav. Kinezi, svaka vam čast!