Nikad nisam znala lagati, srećom znam glumit ako se dobro pripremim; kad se netko u mom prisustvu mora za nekaj ispričati, veli mi - Seka, ti gledaj kroz prozor, tebi buju na faci vidli da lažem, tebi sve na faci piše, imaš sto godina, još ne znaš lagat!

U gimnaziji smo imali u susjednom razredu kolegicu koja je vragu iz torbe ispala. Povremeno smo mislili i obrnuto... To je bilo malo teže zamisliti jer je uvijek dolazila s jednom tekicom i ev. jednom knjigicom. Bez torbe.

Stanovala je negdi na Trešnjevki, u prizemnici. Redovno je kasnila, a isprike su bile urnebesne. Pokvaril se lift u zgradi i ona zapela u liftu. Morala je čuvati susjedi dijete, dok je ova otišla neznamkam.
Brat joj pred kućom pregazil zmiju koja je pobegla iz ZOO-a pa je urgirala policija, a ona morala svjedočiti. Danas mislim čiji je bila svjedok tom prilikom. Optužbe, obrane, možda Jehovin svjedok?

Najezda štakora na Trešnjevki. U pol 8. Do 8. Čim su se razišli, evo nje u školi.

Meni je baba umirala jedno dve godine, ne znam kak su to profe pušile, valjda sam imala 70 baba i sve pokopala u 3. i 4. gimnazije. Kad su me konačno prokužili, onda je bil na redu deda. Nijednog svog dedu nisam nikad upoznala, jedan zbrisal, drugi nestal il tak nekak.

Kak se studira po Bologni, predavanja su obavezna i smiješ bez ispričnice izostat 3 puta, čini mi se. Pa se kasni ili ne dolazi: Jer cucak ima buhe.

Jer je padala kiša a nema i nema kišobrana, samo suncobran od tete Mice.

Jedna od boljih isprika je bila da je kolegica zakasnila jer je u 8 sati, morala popiti antibiotik. To sam osobno čula, misla sam da se ta inače nezanimljiva kolegica naglo produhovila, a ona to - ozbiljno!

Iskreno je bilo ono – kolega zakasnil na predavanje u 12, a bil je u koliziji. Kad je profa navalila da sa čim je bil u koliziji, misla je na kolegij, a dalmoš je rekel – A bi' san u koliziji, a sa spavanjen. (Bar iskreno)

Ono s grackim prometom i u vezi toga kašnjenjem je tak pohabano da ti ne vjeruju ni kad je istina.

Sanja se stalno fura na ispriku da je zaspala. Više ju niko ni ne pita. Zna se da je tak. Sanja nikad ne kasni s poslom, još uskače svima kad treba i ne treba - pa bi mogli za uzvrat zmislit neku finu ispriku.

Osobno sam jednom zakasnila na posel jer nisam mogla naći cipelu. Radili smo od 6, a bila je redukcija struje, a očito i cipelâ. Pa kad je svanulo, svanula i cipela. A ja osvanula malo kasnije na poslu.

Pa je bil red u dućanu, pa kasniš.

Pa si se posvađal s jednim od roditelja i nemreš uzrujan u školu.

Zaglavila se vrata i moral si s prvog kata izlazit kroz prozor.

Imal si tolku temperaturu da je bila nemjerljiva. Nismo još znali za koagulaciju krvi, pa smo lupetali da smo imali 43 sa 5. Celzija.

Nisam mogel naći torbu za školu.

Zagorila mi voda za čaj.

Hrčak Herkul uništil teku iz hrvackog i celo jutro sam prepisival (teku, ne hrčka).

Proljev od 7-8 ujutro.

U Novom Zagrebu je bil takav potres da se smrzneš, a škola je bila na Ruzveltovom. Nisu objavili na radiju? Ne želiju širiti paniku!

Poplava na petom katu, dakle i po stubištu se nije moglo hodati, voda visoka metar do metar i pol, zmeril sam, i tak su svi ostali katovi zblokirani, ovi iznad petog kata su imali vodu dva metra visoku. (Tolko sam čula iz zadnje klupe, od općeg urlikanja razreda nisam sigurna da voda nije bila i tri metra.)

Pukel mi nokat i nisam mogla naći rašpicu.

Leća iz oka mi opala u cušpajz od leće. (To bi bilo kad je škola bila popodne, ko jede leću-cušpajs ujutro.)

Krepala veš-mašina. Krepal toster, ma i frižider, sve pokrepalo...

Provala u kuću. (Ko je bil doma? Pa provalnik i ja, onda se splašil pa je pobegel, ne, nisam zval muriju, kaj dramite, pa sam došel na drugi sat, kaj sad!)

Zapalila se peć u drugoj sobi. Peć na ugljen. Aha, veli profa, vi se grijete na ugljen i drva? Ne, veli kolegica, na struju, a zakaj pitate?

Tražil sam po Klaićevom rječniku kaj znači sinusoida, sintagma, sintaksa, simptomatičan...

Tražil sam sreću na putu do škole.

Zaboravil sam put do škole!

Bil sam tak pospan da sam fulal ulicu na putu do škole. Ma kaj ima veze kaj već 4 godine idem istim putem, velim vam, bil sam pospan!

Išel sam platiti račun u poštu još u 8, al otvaraju u 9. Ne? Od 8 otvaraju, vite al baš kod nas u Trnju delaju od 9. Časna reč.

Pukla mi je guma od bicikla (koji nemam, naravno).

Bolil me je zub, sve do prije 15 minuta, ne, nisam zel tabletu, mene zubi boliju samo po 15 minuta.

Dobrojutrohrvacka je bila tak zanimljiva da sam zaboravila krenuti.

Srela sam prijateljicu iz vrtića, nenadano, nisam se mogla sam tak rastati.

Mislil sam da je nedelja i kaj bum u nedjelju izlazil van.

Prikazala mi se Marija Magdalena.

Vlovil me Štoklholmski sindrom.

Vlovila me sindroma toksikum.

Nisam mogel naći kravatu. - Ali ti ne nosiš kravatu!? - Danas sam htel početi nositi kravatu!

Čekala sam test trudnoće da pokaže rezultat.

Kad zbrojim osobna kašnjenja, ne kasnim, doista. Međutim, kak sam sa svime u životu zakasnila (po nekim autorima), kasno se udala, kasno rodila, kasno rastala, kasno kopčam, to neki kojima je stalo do mene, veliju: Ti sve radiš malo kasno. Tak buš zakasnila i umreti.

Javila bum na vreme. Ak ne zaboravim. Ak zaboravim, našla bum neku ispriku.