Junior ne zna di su mu japanke.
Ne zna ni mama, ali, il su mu kod starog, il ih je zgubil.
Mama, kupi nove.

Isti momak pokazuje rupu na tenisici.
Mama kupi i nove tenisice. Jedne je već dobil al su mu ukrali kod tateka kad je onomad bila provala.
Mama, kupi mi i tenisice!

Junior dobil od Ti-mobajla dve obavijesti. Kao - neku zahvalnicu i objašnjenje kak smo ful pametni, oboje, jer mob do punoljetnosti mu - glasi na mene. O nekim fensi novootvorenim opcijama za nekaj na mobaču a doma niko nema pojma kaj to je, a najmanje on. Al ih je aktiviral. Dok je mama konačno na telefon dobila službu za korisnike (u roku u kojem se te nove opcije mogu deaktivirati) ustanovil je operater Željko da je to ipak nemoguće ovaj mjesec i sad bu da stigel račun od 200 kn za nekaj kaj junioru zbiljam ne treba. A jasno, on nema nofcih.
Mama, plati.

Isti junior je konstatiral da ima previše gaća.
Mama je kupila 10 gaćih sineku, da ne jamra fort, al prijateljica je čeprkala po svojim ormarima i našla još 10 pari neotpakiranih, novih, od svog juniora koji ih je prerasel, a ovom junioru su taman. Ljuti se dakle jer ima previše.
Mama koji si ti davež.

Istog dečka žulja aparatić za zube. Pa gornji nosi samo za vreme dnevnika, a s donjim, a jer ga ne žulja jako, spava do pol 2. U noći. Onda ga skine. I onda pere zube. Kupaona je, jasno, do mamine sobe. Osobito u pol dva u noći.
Mama zovi ortodonticu i moli ju za neki pametan savjet (nema, aparatić za zube služi samo zubima). Čekaj jutro pa zaboravi.
Mama slušaj opet kak ga zubalo žulja.

Junior hoće na more.
Mama plati. Plati i sebi jer on nemre sam na more, objektivno.
Plati, mamaaaaa!

Detešce od skoro 18 godina konstatira da je ružan, da nije jaki, i sve to kaj već ide u izgled, i pati.
Mama sluša, ajde, mama, tješi.
Još me tješi, mama!

Potomku mama kupila novi remen za čehle, al je trebalo zbušiti dodatnu rupu, dete je tanko. Zato mu sve čehle i spadaju. Zbušil je rupe na remenu na bušilici na praksi, ali na hendek i sad neće nositi remen, upomoć.
(kad bolje razmislim ona rečenica je mogla glasiti 4 x na = remenu, bušilici, praksi, hendek...)
E, mamaaaa, kakav si to remen kupila, viš da ima na/hendek/zbušene/rupe.

Mama je trebala navečer na hitnu, pa nije otišla, bu preživela, mama je žilava (tako kažu, ja mislim da sam špekasta).
Bude mama, već.

Mama nori jer iz Socijalne skrbi nije dobila rješenje (koje čeka 4 mjeseca) za neki pravnički zahvat, a koje joj treba danaaas!!! na sudu. Ne prespava noć kak treba i ujutro se seti prljave igre: Napisat potvrdu na Olympiju (nema mama printer jer toner košta 350 kn) i ovjeriti u Općini, Socijalnoj službi. Što joj neće htjeti učiniti. Dakle opet će se zakazati novo ročište.
Mama, strpljenja.

Prijatelj svojim klincima rešil nove pokaze, mama lovi papire i gnoji po internetu, ne daju u ZET-u to riješiti, pokazi traju do 1. 7.
Mama bu to posebno obradila u posebnom postu.

Ugovori sa starijim detetom kak zbog ročišta u Općinskom sudu organizirati izostanak s faksa, lovi krivine, nagovaraj, tješi dijete koje viče; jebe život kao takav i oca kao nikakvog, a zbog kog se ide na sud, i tako već 6 godina. Mama otkriva tužnu priču jedne poznanice kojoj se vodi predmet na sudu već 34 godine. Počel ga je njen deda, pa kak je ostavil nasljednike, vodit će se iduće 34 godine, a kada će sudovi propasti.
Mama, budi tu i sve razmi kaj ti pričam zbrda-zdola, e, da, i nađi pravu riječ u pravo vrijeme!

Junior ne zna di su mu sunčane cvikse, ali nekaj je puklo pod guzicom kad je sel na vlastiti krevet.
Mami strši kosa prema plafonu.

Pa se dječica svađaju jer je junior ustanovil da mu jako dobro pristaju sestrine džozle.
Mama miri dječicu.

Susjedi počinju svakodnevni kraval, dječica odgovaraju istom mjerom, na hodniku psovanje i urlanje, mama se pokriva jastukom po glavi. Plakala bi, al nede joj nikak. Niti to!!!
Mami od muke otpada kosa.

(Mama ima befel od doktorice – hiiiitnooo!!!! skidat kile, hitno! Ne jesti, odnosno dapače, jesti 5 x dnevno nekaj bez soli i s malo kalorija, sve kaj ne voliš, normalno, pa puno hodat, 3 x tjedno na 'erobik, prestat pušit, izbacit namirnice bogate kalijem, pazi dalje, nije ovo bezveze:)

Sinoć oko pol 8 navečer se nemre telefonirati a krepal je i lap, na kraju parade se ipak nazove Beeeeenet i dobiva obavijest da OPET imaju tehničke smetnje na releju Čot ili wte.
Mama traži utjehu u čokoladi.

Mama tješi veliko dijete koje piše seminar, a da kak bu sad, pa ne radi internet.
Mama pije litru mleka i njupa obadva škrajca od kruha. Oba škrajca su svaki točno do polovice kruha, jeltak.

Veliju deca, da veliju, mrmljaju a što je gore od glasnog prigovora: Frižider prazan! (Ima još mleka. Ima sira namaznog, mediteranskog, sir-dekice /sir narezan na stroju/ i jedan domaći kozji, al treba ga rezati /haaalooooo!!???/ i onaj bezveznjak friški sir.) Naravno, nema majoneze, kečapa. Nije to, nema kaj za ručak za skuhat.
Mama zmišljavaj ručak.

Veliko dete putuje u inozemstvo na dva mjeseca. Opremi ju (kupi aviokartu) i daj još bar 400 €, a kaj ti je plaća 500, eurova, to opće ovdje nije bitno.
Pa ne pizdi stara, plati, kaj noriš!

U Općinskom sudu, danas, na glavnom pripremnom ročištu za najglavniju raspravu ikad, mamu oprala sutkinja da kak joj nije dosta za život 3 + 1/2 milje i uvećani dječji za juniora, a dete kaj studira i nema dječji, pa nek dela, je kaj mama oće alimentaciju za decu od jaaadnog bivšeg, zla žena ta mama, da kaj je mami!? - al nije prigovorila kaj deca dobivaju džeparac od 150 kn. Mjesečno. I opet slovima: 30. I brojkom: dana. Točno tak. 150.
Mama, veli velko dete: Si ti čula ono – Mama je jedini prijatelj bez interesa.
Hvala kćeri, sunce me obasjalo.
Mama, aj sad buš kavu platila, viš kak sam ti bila fina.

Ne znam zakaj mi zadnjih 24 godine ide po glavi ona priča - ne sjećam se u detalje, ali je unuk tolko gnjavil dedu da mu je ovaj na kraju obećal kupiti svemirsku raketu, a kako je deda uvijek održaval riječ, našel se sad u nebranom grožđu. Pital baku za savjet, baka se kesi i veli: Snađi se djede!

Tak je to. Snađi se mama.