Kemal na turskom/arapskom znači savršen. Kao Kemal-paša Atatürk. Kojeg cijenim čak iz povijesti koja mi je očajno slaba strana. Al ovaj o kom pišem je takav da ne da je savršen nego je stani gledaj i ne zaboravi disati, ama' nek te neko podsjeti, tek da ne gekneš od ljepote, ajme osmiiiijeha, a zubi, ah. A smije se stalno, a brzo kopča, a ja sam mu slatka /ne osporavam osobnu sebičnost i kompliment koji nisam čula već 30 godina/ (to mu je mana, ima očale za čitanje, očito treba jaču dioptriju, ja slatka, ideš!) ali ja sam majka, pa sama, anne Seka, a dvoje djece, da ima love sad bi mi iz Turske ruže poslao, (di ćeš, student je sirotinja svuda) majka, ja sam MAJKA! Jebote! Majka! Deca vlastita mi veliju - stara ne davi, a on veli: Majko, ljubim ruke! E ja velim i tvoja majka je prava, sama a ima tebe, je i ona je slatka, i sve su majke slatke (normalno da njegova je, kad se digne od stola da mu vilicu doda ako je zaboravila staviti na stol. Ja svojima velim – digni dupe i zemi si vilicu, nisam ja neplaćena kućna pomoćnica!) Jebiga, kulturološka razlika. Ne mislim da bu dobro završilo (pa kaj je brak dobra stvar?!) al nek bar dobiju neke spoznaje da nije sve kak u njihovoj zemlji (nemrem to nazvati više ni domovinom ni ničim).

A on, da podsjetim, potomak onih turaka kaj su drvili po Balkanu i čudesa neviđena radili, sad me gleda prek one kamerice s očima boje meda, punih čuđenja, kao njegova draga, moja kćer, ima TAKVU! (kakvu to posebnu?) mamu.

Putuje aždaja Kemalu, nemre taj dočekati. (Ona kao može, kaj, ne?)

Odemo na 'erodrom, karta 3.500 kuna, reko ništa, idi autostopom.

Popustim i na prijateljicinu karticu kupimo kartu za 1.840 kn. Prek neta, dobila povratnu informaciju da je sve ok i da može putovati. Ja pred put nervozna, reko sve bu dobro kaj se tiče, avijon se nebu zrušil, uostalom ti znaš plivati ak se zruši nad morem, a i hodati, ak se zruši na kopnu (verzija moje bogu hvala Bivše Svekrve), a ak te morski cucak napadne, karate crni pojas sedmi dan, i to, al osećam nekaj bu zapelo na putu. Da nek ne copram, veli ćerce. Reko gle, kraj bu dobar, ali neki zajeb te čeka. Da jesam grah bacala ili tarot i di mi je kugla i tak, ljudi, sere, al pazi sad:

U Kölnu se presjeda (koji izraz za menjanje avijona, srećom nije morala stajati, bilo sjedećih mjesta u avijonu) s tim da čeka neko tursko letilo/icu od 4 popodne do 2 u noći. I dođe blizu 2, ide čekirati kartu, ništa veli žena, bdlgsdjfpdfdso3234wvasdovn, otprilike: Niste na popisu putnika. Ova popizdi, veli kojim jezikom da vam objasnim, evo vam jebena (možda TO nije bilo, hm,...) e, kopija, sve plaćeno. Ništa. Pazi, na međunarodnom aerodromu u Kölnu, Deutschland, BRD bivši, ono, Ordnung und Disziplin!, pokušava aždaja engleski, njemački, talijanski, flamanski, finski, japanski, hindu, sanskrt, turski, ništa.

Veli jel tu neko govori jebeni hrvacki, majkumu, (već na rubu plača od očaja, urla dete). E kad ti evo nekog visokog brke, tamna kosa i to, veli ja govorim hrvatski. Veli ona njemu vi kurac govorite hrvacki, vi govorite srpski (profesionalna deformacija, jebešga), ali dajte da se ovo riješi, kaj su tu svi ludi. Kojim jezikom tu iko govori???

Pošalje ju lik te neke jelte nacionalnosti, na jedan šalter (dal mu Bog zdravlja i majka Božja penez!) di je jedan turčin govorio materinji jezik. Nemreš verovat!!! I sad njih dva zaključiju da mlada dama nije na popisu putnika i da ako oće za Istanbul da izvoli molim fino doplatiti 100 € koje ona nije trebala imati sa sobom, nego joj ja uvalila, kao zlu ne trebalo, a zlu zatrebalo. Jasno da niš nije pomoglo, ni dokazi da je platila ni niš, još su ih sve skidali do gaća jer su putovali u - Tursku. Veli aždaja, kak ju je bilo sram, koma. A kaj. Gola si se i rodila. Bez duda, doduše, jelte, a dlakice si imala po leđima, i nisi tražila lovu nego mamu, da ne velim cicu.

Mene je tak isprepipala kad sam išla u Tunis jedna predivna carkinja na carini u Tunisu, bila sam tak stara ko moja zver sada, e ja sam gaće pišala od smeha, najduže sam bila u kabini, valjda joj je bilo čudno kaj se ja smijem. Kaj ti nebu smešno kad te jedna od najljepših žena koje sam ikad vidla, a vidla sam ih tih silnih godina kak živim (ova bez šminke, maslinasto-zelena uniforma, kožni remen u struku, a struk tanak ko u ose, guza za 5, cice 5, svaka, uštogljena, duga kosa složena u “sarmu”, oči čarobne) pretražuje jel imaš kakvo oružje i onda ti se unese u oči i primi te za cicu. Mislim bila sam obučena. Skoro sam i ja nju, al vidim ima pištolj, jebo ti to, arapkinja, još bu me upucala onak mladu kak sam bila.

Da završim o toj doplati. Savršeni odma po dolasku doma angažiral svog prijatelja advokata (koji a propos govori engleski i njemački, nemreš bilivit, turci inače znaju turski i to je dost. Slično talijanima, perche je to jedna lingua za celi mondo) zaprijetio tužbom i postupak je pokrenut. Dobila bu šipak, al nema veze.

I tak aždaja ostavi turčinu na šalteru, jelte, na erodromu 100 €, ode i isplače bijes u zahodu, možebitno je i piškila, ne znam detalje, uglavnom stiže ona u Izmir, nije zabuna, posle Istanbula gdi nije morala doplaćivati. U Turskoj vlada red mada mi to niko ne vjeruje. E. Kad tamo čeka ekipa s autom iz 1802., e veli sve u Turskoj za pet, samo kad je vidla da nede javnim prevozom, koma, a kaj, nije dala sto eura bez veze, vrijedi sad i riskirati. Ma, veli nije ni vožnja bila kaj nisam očekivala, jasno da smo letili u svim smjerovima po kabini, tak turci voziju, tu jedino nema reda braco; a taj kaj je vozil je tolko psoval, ma niš naročito, psovati pred damom smije samo turak koji vozi, a ni manje ni više nego svi šoferi u Turkistanu. E nego je jedan od putnika kaj je došel sa Savršenim, bil neki hodža, da kak ona nema vjere, da to nije moguće. Mora biti neke vjere! Veli ona ja dolazim iz bivše Juge, ko je tam njegoval vjeru, nemoj jebat rista, umorna sam ko konj. Ma ne jebe ovaj, veli kako, curice od 12 godina se pripremaju za islam (udali već oni moju zver za predivnog turčina, veli ona: A moj Kemal ko budala samo gleda u mene i gleda i drži mi rukicu i povremeno mi pošmajhla rukicu), veli ona ovak na kraju: Allah sab'r versin! (dao Allah strpljenja). Ak me je Allah čekal 10 godina, nek pričeka još dok diplomiram (a u sebi misli, odo ja onda u Japan, pa bu me tam neko učil šintoizmu, kaj ste me napali, daj kebap i kahve, jesi brate naporan!)

Naravno sve to majkica dobila u pisanom obliku s puno koloritnih, arhaičnih, domaćih, narodnih, balkanskih, dramatičnih, slavenskih izraza koje nebuš našel u Ženevskoj konvenciji i ni u jednom bontonu, al dobro, radi slikovitosti opisa jelte, poslužilo.

Šta će majka nego dalje u minus. Veli aždaja stara šalji 50 eura, moram kupiti bijeli Marlboro, tu je 14 kuna, jesi luda, tam u Hrvatistanu je 22 kune kutija. To sam posle provjerila jer su neki starci od 16 godina hteli kupiti cigarete pa im blagajnica nije dala. Reko dajte dečki 22 kune, bu vam teta kupila. Naravno da to nikom nesmem pričati. Eh, bolje da kupe i puše nego da provaljuju posle i završe u buksi. Ne bih ja, nego Remetinec pretrpan pa to. Pa je!