Na neki način, nije bitno, dođe juniorka do podatkih i učlani se (na moj račun) u formu Oriflam. Ko vanjski suradnik. Ne kužim to vanjski. Oni su svi vanjski kad su vani. A nutarnji kad su u firmi. Aj dobro. Odma sam to prekrstila Orimlat, znam ja te finte. Nebu mene niko jebal v mojoj kuruzi. A kak godine idu ne bu ni u svojoj.

I tu i tam nekaj naruči, naravno kad zna da bu ona na faksu a ja doma tak da ja platim.

Onda iz silne zahvalnosti da ne velim pukom zabunom, učlaniju i mene. Odlično. (Naravno da su skužili pa sam učlanjenje platila posle, kaj buš, veli mala, kaj, sad kad si član, pogleč kak je lepa kartica!) Onda ja naručujem dok je ona doma da ona plati, ali ona naglo mijenja raspored na faksu i lik me iz dostave taman vlovi na izlazu, ma ne stana, na izlazu iz zgrade, po instinktu me zaustavi, ma kakvi, joooj, veli, vi ste ziher Sekasmith evo to košta tolko, i plazi s menom do bankomata, ko normalan nosi sa sobom 4 glave, ono, gotovine i tak.

I onda mi dolazi hrpa promotivnog provotivnog provociranog provokativnog i inog materijala, i ja metnem očale ali em ne vidim čitati, em su cijene smanjene za ono 1.000%, svaka budala kuži da nekaj ne štima. I pišem ja gospođi koja me je učlanila, pa otprilike:
Draga jelte, ta i ta, glečte, ja sad kao nekaj naručim od vas. Onda lik doneses pony-expessom kad mene nema doma, inače sam uvijek doma ali kad baš nekaj JAAAAKO ŽELIM IMATI I DEBELO PLATITI, ONDA FULA TERMINOLOGIJU i dođe kad sam na poslu! I obavesti me s komadom papira u postfahu da trebam ja doć po to, njemu je dost jednom to obavljati. Pa i meni, ak baš neko oće znati. I to svega mi je dosta. Nekad niti nijednom. E, al ja ne znam di po to treba ići, trebate spustiti u sanduček i plan grada Zagreba a i okolice, jer mi se čini da ste na nekoj debeloj periferiji, a mjesto za podizanje paketa iza Sesveta, 9. zona, ono, blizu tam kad Sava krene prema Brodu. Ili blizu granice s Turskom recimo. I onda kaj kad nema plana grada ja nemrem naći ni doći. Nit ja dobim kaj hoću nit vi nekaj tam napravite i zaradite i kaj sad. Osim toga pozdravite direktora i recite mu da bi fakat mogel dati štampati sitnijim slovima opis proizvoda jer osim najjačih očala, a u mojim godinama imate jedno 5 pari, zlu ne trebalo, trebam i Lupi Dobrića da da ne velim lupu i to dobru, malo jaču, da BiH pročitala opis proizvoda. Ono nekaj Little Artist boja za oslikavanje tijela - crvena 30 ml od 24,00 kn koje su prekrižene zgleda kaj dečja pasta za zube, je to morti za male Drakule??? Bebe Drakule??? I kaj sad, tak bi mogli prodavati i glistu u tubi osim toga ko oslikava tijelo s rozom bojom, tekući puder za svjež izgled lica, nema tog pudera koji bi meni lice osvježil dok primam ovu plaću koju primam; jedino kad vidim ove pedere na TV, odma živnem i dobrovoljno izgledam svježije, sve bez Orimlata. E, ak sam dobro pročitala taj puder za svjež izgled lica zgleda kaj sušeni prepolovljeni badem a (h)amper ogrlica zgleda kaj potrgani remen iz 60-ih prošlog stoljeća i ima dve cijene i sad si ti braco misli.

Kaj vam, gospođo ta i ta, nede prodaja onoga kaj pretpostavljam da je maskara? Normalno da nede kad sam to već dvaput naručila a vi se zajebavate i ne šaljete. Ni gratis, ni negratis ni za rodjendan moj ni svoj i opće ne znam kak firma funkcionira. Kaj je ono gratakač (za vanjske čitatelje: ribež iliti ribalica, jebiga, ona stvar na koju ribaš jabuku i usput pokoji nokat, osobito ak je prije (nokat, jebiga!) uređen Orimlatovim svjetlucavim lakom za nokte Gliste blue, Gliser blue ili Girtel blue, lepo velim, ne vidim čitati!!!); Alzo jel to gratakač za mrkvu za 4,90 kn, broj 8667. Fenomenalna firma. Jel to još iz Švecke? Orimlat? Di god se sednem u birtiju da vlovim kakvog jeb, pardon, hofiranta, nula bodova, svi muškarci pričaju samo o Orimlatu, ništa ni nogomet, a više niko ni ne gleda ovak zanosne komade ko ja i od jada sam se počela debljati. Iskala bum satisfakciju na sudu (ak niš drugo morti neki dobrostojeći sudac voli malo punije komade, a još kad se namirišim s Orimlatovim parfemom, ma nebu mi odolil!!).

Alzo, gospođo ta i ta, lepo prosim: recite seksi direktoru da ili šalje ljude na teren (na primjer nekog oko 5 banki, da ne bazdi za Badelov konjak u kombinaciji s lukom, po mogućnosti da se opral zadnjih tjedan dana) ili nek dâ štampati veća slova. Ovo drugo bi po zdravlje osoblja bilo bolje. Ili ne bi bilo bolje. Kad mi se kćer vrati iz Azije, ak se opće vrati, lepo bumo zele ta puta i – nek taksista misli di je koja ulica! i dosle da vidimo di je taj Orimlat i da upoznamo, recimo direktora. Na jednoj sliki je mlad i zgodan. Jedna od nas, vanjskih suradnica, bu mu se valjda dopala, makar smo odvratno slične jedino je neznatna razlika u godinama, tak 3 desetljeća i sića. Sitnica. Ali diša je ko bog kukavica ko i svi muskarci, nema braco iznimke, bu zgibal. A viš, u mom životu bil je jedan lik kaj nije bil kukavica, al je bil tak ružan da sam ga mogla gledati samo pijana do pred nesvesticu. No dobro, aaah, sjećanja. E došli bumo s modelima slova, ono, novine simtetamte malo veća od najmanjih. Jedino viš, viš, možda vi gospođo ta i ta, jelte, proizvodite mala slova, pa je. A ne kozmičke proizvode. Ili proizvodite najmanja slova za komične proizvode.

Jebotećuk, sad oću zbrisati vidim napisala sam dve točke na kraju rečenice i mučim se ko cucak, idem gore do brojkih, tam pak nađeš znakova ko dreka; pa gledam di sam kaj krivo lupila, a ono flek na ekranu, mamu mu jebem, pak je neka muha harala po mojoj sobi i kenjala po televizoru od kompa, dok sam bila na poslu.

Idem pogledati, možda Orimlat ima spraj (tak veli jedna Sonja) za čišćenje televizora od kompa, i tak se ne vidi čitati prospekt jer su im slova premala, to celo vreme objašnjavam! Tak, na kraju bum zela taj nečitljivi prospekt i lepo obrisala ekran od muhinog drekeca! Jednostavno. Za muškarca, a kamoli za ženu.