Doplazila sam do doma, gledam program, veli sad će biti film oko 14 sati, Od sjevera na Aljasku ili tak nekaj, pa bumo si zeli ak ima koji čisti ručnik, jer su svi u košari za veš i čekaju pranje. Kak je jeftina struja tek u 10, ja tad već crkam i zaboravim upaliti stroj. Eventualni ručnik porinuli u hladnu vodu bumo, ja, pa na toplu tjelesinu metli (ne metli ni miščafl nego metli!) hlaaadni ručnik da se malo ohladimo. Ti kak je ovo dobra rečenica! Čista petica! Uz to bumo guckali hladni jogurt razređen kockicama leda. I gledali bumo (ja bumo gledali) film s mrzlim naslovom, da se malo rashladimo. Morti mi se malo pameti vrati ak je kaj ostalo. Po do sad napisanom tekstu – teško, ali Nada umire zadnja (mama joj je umrla pred dve godine).

Dođem doma, opahne me toplina, vičem zakaj niko ni zatvoril prozore, majmuni nijedni, a ono nijednog majmunčeka doma. Šutim u nadi da me nijedan sused nije čul i zatvaram prozore. Skidam cipele i odjeću i predsobljem se širi ono kaj sam misla da neko drugi smrdi u tramBaju. Tuširanje bez brisanja, tak veliju da treba, a i ručnika ako i ima, u sobi je/su. Zato medicinske sestre tunkaju s tupferima doktore u 'peracijonoj sali, koji nekom čačkaju po ljudskim iznutricama, uvjereni da je pacijent još živ. Sve to proštepalo. Vrućina.

A propos vikanja na decu, obnovil nam se haustor, neeee, nismo dobili lift, a žohare već imamo, kineski mravi su se povukli, ničim izazvani. Ovo je još uvijek petookapnica bez lifta jer su je prozvali četverokatnicom tak da je prizemlje nakon 19 štengi. Nije lift, nego: Dece se narodilo. I svi starci, normalno, vičeju na decu. Kak su moji klinci najstariji od navedene škvadre, to ja najduže vičem. Ali sad dece nema već tjedan dana. I sretnem gospođu je li, koja uopće nikad ne viče na svoju decu ak bumo lagali, veli ona čuje te se, bogtejebo (na vratu tri lančeka visiju, na svakom križ ko kuća, reko buš si vrat iskrivila!) da kaj pičkaram toj djeci, pa kak te se čuje, do Dubrave, kaj im vičeš nek ne diraju stvari, pa oni su već veliki. Ja glupa i ne kužim da moja deca više i ne bi slušala da im velim ne dirajte moje stvari jer se posluže kad mene nema, od nakita kaj je ostal iza onog, ne?, do moje garderobe koja im je “sad taman jer tebi je usko a nama fino široko pa nas hladi”. Gledam ju, konačno rekoh – čuj, o čem se radi, pa nema mi dece doma. Aaaa, veli ona, to je onda bilo prošli tjedan, šta se dereš (ne bi rekla – zabunila se!?). Reko a ti se ne dereš? Da, veli, derem se i pita da kak znam. Reko nekidan si se tak derala da sam ti išla do vrata da te smirim, misla sam da buš infRakt srdca dobila. Pa pocrvenila ona. A ja ni ne čujem kad se neko dere i jebe se meni kaj se neko dere. Kad pretjeraju, zaprem prozor. Pa smo živi ljudi. Neko manje neko ni tolko.

Jebem ti oca, sve ja kriva. Šefica me danas isto oprala, na sabajle, i još natašte, oko 7, pa prije kave (koju ja ne pijem ali tak se veli), ono, još se dalo dihati, jebate, pa se posle ispričava. Po najgoroj vrućini se ispričava, u 12, kad idem doma. Kaj mi se ispričavaš kad si me već ponizila, goni Lenka Riđu i Zelenka, viš da jedva dišem. Viš, mogla bi otvoriti novi e-mail, Seka.Jedvadihalica,manki, tekum, Vade mecum. Dobaaaar, dobar ovaj jogurt. Sad čitam tekst odozgora, mislim si sve jesu nekaj metnuli u jogurt, alkohol nije, možda je nekaj jačega, tekst mi baš ni suvisli ne znam kak. A inače, već 10 dana jedva da jedem, vidi se na vagi znatan napredak, dobila sam celu kilu! Jebem ti oca!

U gradu 35 u hladu. Oni veliju na radiju da je 22. Je, centimetri. No dobro. U mojoj radnoj sobi na poslu i tak samo o seksu priča, ak se opće priča po ovoj vrućini, pušimo (cigarete) moš dim rezat nožem, ali su pepeljare u ladicama u koje ne damo nikom pristup. Ja psujem, a cure imaju komade, pa kad i progovoriš, kaj buš neg ono kaj ti je srcu milo ili kaj ti se zamerilo. Kak kome. Mene psovka opusti, jer psujem ćaću misleći na onog ko mi je decu napravil, a koji mi se fakat zameril. A cure su mlađe, pa tak. A rekli su da ni pristojno psovati. Nema veze. Jebešga!

Izađeš iz šestice, nove, s klimom, ispadneš na usijanu stanicu. Odeš u dućan i buljiš u povrćke kojima ne vidiš ni oblik a kamo li cijenu jer nemaš džozle, ostale na poslu, dođe na kraju prodavačica jer si sumnjiv, reko gledam samo i uspoređujem cijene. Ah, suseda to ste vi, nemojte muljati, vi kupujete povrćke na Dolcu, a tu ste se došli samo hladiti. Pa sam kupila neku vodu, Rokov perivoj, Rokova voda, tak nekaj, lička. Da se ne osramotim, do doma još imam 20 metri asfalta, bokteušumuokrenuo!

Usput sam srela susedu koja sve o svima zna, i ono kaj sami ne znaju i stalno mi to prenosi, i da kak sam glupa, da kak ne znam te ljude. Skužila je da stvarno ne znam jer vodim svoj život, pa sad kao ni ona više nikog ne pozna, nego čula negdi o nekom nešto. A čula je da u mom haustoru curi plin. Kaj je istina. To sam stvarno čula, bili ljudi iz Plinare al nikom niš. Došli na vrata i pitaju jel kod mene curi plin, a ja opet iz kade i velim ne curi više ni voda, koji plin, koji bakrači. A da curi plin, e, stvarno sam čula od eminentnih autoriteta koji se u niš neče pačati jer pametniji popušta, što će reći ipak plin (po)pušta. Dakle, plin u principu curi ovima dole i ovima iznad mene tak da ako rukne jedan dan (ili noć) bumo pjevali na mom katu:

POTRAAAAŽI ME U PREEEDGRAĐU...

Za neupućene:
Potraži me (potraaaaži me) u predgrađu (u preeedgrađu). Na uuulici, .... na raaskršću.... Na Miroševcu...

Oni stariji, ili mlađi kaj su sad polagali prijemni na faksu (ja sam polagala na Jutarnjem i nisam prošla, imam 40%, to zbog vrućine. Inače bi imala 10%), buju se setili da je Potraži me u predgrađu s groznim naglaskom pjeval prvo Lado Leskovar. Nije doduše rekel niš za Miroševac, on valjda ima grobnicu u Slovenščini ili na Mirogoju. Moji nisu bili tak nobl, mi smo na Miroševcu. Nisam ja, al se spremam, ne? I napišem kćerkici koja u međuvremnu u Turskoj spika hindu jer je najbolja škvadra došla iz Indije (ne znam zakaj onda nije otišla u Indiju neg u Tursku). Al ona bira društvo, a ak se vrati bez osnova svahilija, ja idem na UN-dijetu!!!), to dakleM, kak curi plin i navedem gorespomenute stihove i nek čuva SMS jer ak stana nebu kad se vrati, da joj eventualnu naknadu, a koju sigurno nebu dobila, ne otme bivši otac. Jer ak bu on htel oteti stan koji je nestal u eksploziji plina, onda bu neko stan zmislil i na dobitku bu svak bil on. Jebogaplin.

Dordora, Skroz, Lilli i Rope, oprostite, ja bi pisala još, al nekaj šušti u kuhinji, a ja niš ne kuham.....