Bile moja mala curica, kolegica s treće godine, i ja, danas na domijenku. Taman se ona napucala graha sa zeljem, i s buncekom, jasno, sreća i bog da ja to kuham kolko postnije mogu, a kožu od bunceka neće jesti osim ak nema drugo(g)(mesa). I velim ja njoj, idemo na tam di idemo, na taj domenek, ali nesmem reći da nisam sigurna da nebu došla moja doktorica (šrink, jasno!), a zbog koje ona ide, ali ne zna, je li, da ju upozna, i tak, i da se sprema tombola. Sve je bilo zapravo jedan dvostruki ročkas u nekaj kaj me oćeju uvući, ali zaista nije ovdje bitno. I: I dođemo mi, i ja ne poznam pola raje, i one s kojima sam već pričala ne znam kak se zovu, sve mislim kak da zbrišemo, vidim opet, gleda me dijete, vidi moj očaj. Veli mi: stara, kaj njaške, sve ti čitam s lica. Kaj te drži panika. Čekaj, možda doktorica dođe. (Eto kad misliš da ti je dete blesavo na oca! A ona prešla majku! Znala je pokvarenjača da sam ja imala jaki razlog da nekam izađem!) I obasjalo me sunce, evo doktorice, reko ko je pak taj visoki s njom, nije valjda da je i muža dopeljala, jako dobro! Onda smo potračale jednu kaj nam se nikak ne dopada, a ja sam joj pokazala da mi se ne dopada al ona to ne doživljava (žensko, molim, jedna fina žena) i sad gledam, ide klopa, nećemo jesti. Uzmem komad mesa, masno mi, pojedem koricu od kruha. I zalijevam sokom, gustim, brate mili, ko da je ono, voda za mršavljenje. A moja kolegica bez kompleksa puni tanjur, pa masnoga krumpira (to se doma ne kuha) pa fuj kak je svinja masna (nema majka za odojka, a koji će nam klinac). Ali kak picek nije rezan kak ja režem, uzela bijelo meso i čudi se kaj sad to. Ima kožu, a nije svinja, a to ja skidam s piceka kožu, da se ne debljamo (ko se to tam smije???), je onda ide i salata kaj pliva u ulju. Srećom bil neki tanki šipac kuhar, onaj profesionalac kojeg sestra nanjuši još na ulazu, radila sam ja s takvima u hotelu onomad, vidim ja kak taj diše, sve laganini, puna usta zubi, njegovih, pazi. Uglavnom, napucala se moja kolegica s treće godine, teško i sjedi, reko otkopčaj gumb od čehli i preko si stavi majcu. Kaaaaaj? Pa kaj imaš pidžamu na sebi. Smije se, veli je, pa čista sam, a nije mi se dalo presvlačiti. Ideš DžurDŽa, kaj smo mi krenule na pidžama-party ili kaj je sad to? Onda je probala kolače, uvjerila sam ju da makovnjača ima preveč brašna a premalo punjenja, bajaderu smo pohračkali jer je naša bolja, a ono nekaj s keksima nije s keksima, ali joj nisam htjela reći jer bi i to probala dvaput.

Onda nas je doktorica namamila da sjednemo bliže k njoj, jer mi tak po strani ko dve ne znam ni ja kaj. Muž finjak, vidim zna se razgovarati, neopterećen, valjda je navikel da sa ženom izlazi, pa i ja bi da mi je bračni partner/ica psihić. Uvijek si siguran da bu te zvlekel ak nekaj zvaljaš bez veze. Onda počela tombola, kad se sjetim čega imam doma a nemrem se od toga rastati, a sad sam dobila duplo, a raduje me. A doktorica je rekla da neće samo velke brojeve, a tak ih je pošteno birala, mi smo iz pristojnosti suzdržale smeh, al fakat nije opće gledala u vrećicu. Tak joj se potrefilo. Pa su inžinjeri njoj dali male brojeve za njene velike, a nama fakat bilo još više smešno. Onda sam dobila buba-maru. Onda je i doktorica dobila buba-maru, sve čovječe na tomboli. Onda sam dobila svijeću, a doktorica je dobila buba-maru. Na istoj toj tomboli. Onda sam dobila neku pjenu za kupanje koju moram nekom uvaliti jer ju nemam di upotrebiti. Ne znam je li vrijedi za tuš. Doktorica je u međuvremenu dobila treću buba-maru. Više ju nisam mogla gledati jer je otvarala četvrti paketić za koji bih se zaklela da je nutra buba-mara, pa još na njoj piše Mufko, e pa tu se moja kćer raskravila. Lupila joj boja od žderače u facu, kuhar natočil kave, dodal mlekeca i celo vreme se kesil i samo odlepršal, onda smo ustanovile da ima dobru guzu, a ona je rekla da sam perverzna jer da gledam mladim likovima guzu, a i da je oženjen. Reko ne znam ko je perverzan, je l' da ima dobru guzu? Da ima. Reko to si vidla, a ja nisam gledala je li oženjen, a ima sigurno 20 godina, normalno da je oženjen, a to si vidla, ha, ak je šipac, a guza za pet. Ne znam, to valjda pod stare dane gledaš muškima guzice. Bez veze. Onda je Đurđica cvala kaj je svašta dobila, a kupila je pol tombole, jebate, niti jednu buba-maru. Mislim da se neko sažalil na doktoricu i da su đorali crvene buba-mare za smeđe peseke. Dobile smo malo kolača za doma i mesa i mislim da je nekom bilo krivo, i kak sam osjetljiva meni je krivo da je nekom krivo, a nemreš sad vratiti ili reć, čuj kaj ti je krivo, a viš da joj je krivo. Niti jedan psihijatar na svijetu me nebu odučil od te preosjetljivosti, uostalom bajadera je tak premasna i preveč keksa ima pa bi i meni trebalo biti krivo! Bum ja napravila bajaderu pa da vidi narod kaj je domaća bajadera, jebo ga bajadera. Kolegici s treće godine se dopala Đurđica, jer se stalno smije, a ja još sad nemrem verovati. Uglavnom sam doktorici obećala buba-maru kad dođem na spiku o bivšem i relacijama sa sinom, jebote muški su fakat dobri samo za prijateljstvo. Ko ima ludu sreću da ih nađe ko ja.
I onda smo išli doma.