Home sweet home
Danas sam došla s posla, najela se, sjela za stol i učila. Već dugo nisam UČILA talijanski. Evo, i to je gotovo. sedmi stupanj i nema više. Nekako mi je i drago, ne da mi se više vozikat pol sata tramvajem da bih došla tamo, a baš i nešto nije da ću naučit. Al, drago mi je da sam to privela kraju. Nije baš da ne znam parlat 
Na zadnjem razgovoru za posao lik je čak upisao napredno, a ja ga nisam nagovorila na to 
Učenje prošlo OK, dojadilo mi, ošla se odmorit i sad natrag za radni stol. No, ovaj put idem pisat diplomski. Još sam na samom početku, piskaram neke stvari, al nije to ono pravo. A valjda će na kraju od tih sitnica nastat pravo remek djelo 
I da, izgeda da je moje kukanje o uzimanju zdravo za gotovo uspjelo 
Opet sam shvaćena ozbiljno, barem to tako izgleda, i opet se osjećam super. To tako dođe na faze i kod jedne i kod druge strane. Mislim da je učinka imalo i čitanje mog posta. Očito da su se shvatile neke stvari - a kad ne može usmeno, može napismeno, onima koji slabije kuže 
Moj budući i ja baš smo razgovarali danas o početku radova na našoj kući. Jedva čekam. Toliko sam nestrpljiva da bih odmah sad išla radit nacrte našeg divnog i skromnog doma, ali ispunjenog ljubavlju. Pomalo me uhvati strah od svega toga, a najviše od načina kako ćemo to sve financijski izvesti i istrpit, a onda se sjetim da se samo trebamo držati zajedno i da ćemo preprodit sve te sitne problemčiće 
Jednog ćemo dana i mi imati svoju kućicu u cvijeću - za to se nikako ne brinem.
Muškarci su zaista s Marsa
Zapravo, sigurno nisam ništa novo zaključila, to svi već odavno znaju. Ali ja se katkad ne prestajem čuditi.
Znam da sam pronašla srodnu dušu, ali nikad se ne mogu pomiriti s tim da ne postoje idealni odnosi, odnosno nešto što je perfektno i što odlično funkcionira.*
Dvoje ljudi koji se neizmjerno vole i žele "dok nas smrt ne rastavi" biti zajedno, u svemu bi trebali prolaziti kao jedno. I ja zbilja tako mislim. S druge strane, praksa me totalno zbunjuje. Dobro, svi težimo savršenstvu iako ga nikad nećemo postići, tako da ja težim onom najbliže tome.
Uglavnom, tih dvoje ljudi idu kroz život i u dobru i u zlu. S jedne strane (u ovom slučaju sa ženske) to i jest tako-u dobru i u zlu. Dijele se i dobri i loši trenuci, radost i tuga. S druge strane (u ovom slučaju s muške) to pak nije tako. U dobru da, ali u zlu baš ne. Da pojasnim: muška strana kada ima problema želi kroz njih prolaziti sama. Ženskoj to smeta jer, k vragu, pa i ona je tu i želi u tome sudjelovati, želi da se ti problemi riješe i da njezin voljeni bude sretan. I onda shvati da je zapostavljena. Kada su neki problemi u pitanju, uvom slučaju obiteljski, muška strana se udalji i zaboravi na svoju buduću dragu. Ona se osjeća zapostavljeno i uviđa da ju se shvaća zdravo za gotovo.
Povezano s tim zdravo za gotovo, uviđa da je u prvih godinu do dvije bilo sve super u tom smislu da se muškarac trudio oko nje, a kada je shvatio da je njegova, prestao je. Sada ju zbilja uzima zdravo za gotovo. Ona je sada ta koja ga "pokušava uloviti" jer se osjeća zapostavljenom.
Ali, dragi, to tako ne bu išlo!
I tako, sav u SVOJIM problemima, zapostavlja ju, a ona više ne zna kako da se ponaša.
Tvrdoglavost nije rješenje. Sada ćemo se igrati lovice - ne bu išlo! Možda i bu, ali nije zrelo rješenje! A kad malo bolje razmislim, pa muško-ženski odnosi i jesu na tom nivou: za dječji vrtić!
*Ove konstatacije odnose se samo na naš zemaljski svijet.
*********
Promatrajući to shvatim da bi tako rado u tom trenutku željela svoju mamu pored sebe i njezin topli zagrljaj. Jer jedino bi me to moglo uvijek utješiti.
Po navodu moje drage bivše cimerice:
"Mame su zakon!"
Još i dalje dišem
osjećam se pomalo beskorisno. skoro ništa ne radim, tj.radim neka 3,5 sata na dan, pišem seminare, diplomski me samo čeka i čeka...čak mislim da ću s knjigom koju sam posudila za diplomski doć do dana kad ću ju morat vratit (što je uskoro) a da ju ni ne otvorim.Hvala Bogu što postoji produživanje roka povrata
sutra idem na razgovor za posao za mjesto pripravnika u kadrovskoj jedne firme..koja je to glupost/sreća..za dotično mjesto molbu sam poslala pa negdje u 10.-11.mjesecu PROŠLE godine i danas me nazovu...ja i zaboravila tko, šta, gdje, kako...nadam se ugodnom i produktivnom razgovoru...ne mora bit onaj dobitan, al samo da je ok..potrudit ću se 
totalno sam bez inspiracije, ispranog mozga i umorna tijela...mislim da ću lagano u krevet...
ovo je samo bio kratak postić da pokažem da još dišem na ovom planetu...
ah da...pazikućarenje je prošlo super...iako sam totalno prošli tjedan ostala neispavana jerbo sam od tamo išla na posao što je puno puno dalje nego dom, otkud inače idem...a i par puta dragi je radio od 6h ujutro pa sam se i ja skupa s njim ustala u 5h U JUTRO 
, dovezo me do mog doma, legla u krevet na još 1,5h i išla na svoj posao...sve bi bilo ok da sam zaspala čim sam došla. ali ne, prispalo mi se tek pol sata prije zvonjave budilice...koji je to SHIT 
ali sve za ljubav ...
PAZIKUĆA
Dajem svima na znanje da sam dobila novo zanimanje! Postala sam pazikuća! Nakon 4 godine faksa udijelili mi samo ovo
Ok, a sada ozbiljno. Ne, nisam postala pazikuća, to je dobro, no loše je što u neku stranu i jesam, ali me ne plaćaju (to je valjda najgore 
radim za džaba). Hehe...ma ne! Privremeno dragi i ja čuvamo kuću njegovog ujaka. Sinoć sam tamo spavala prvi puta. I znate onu babsku :Kad negdje spavaš prvi puta pokušaj zapamtiti što si sanjao/la jer će se to ostvariti! Hm...pa dobro, moram reći da su mi se dosta puta snovi ostvarili pa me nekada strah zatvorit oči. I tako, ja tamo spavala, tj.pokušala zaspat. Prvo mi je to bio problem jer nikako nisam mogla utonut u san, kao da me nešto mučilo. Ali, ne znam što. I napokon sam valjda zaspala i kad sam se ujutro probudila sjećala sam se više manjih snova kojih se sada više ne mogu sjetiti do kraja. Uglavnom, bili su tako besmisleni, glupi ali i ne baš poželjni da se ostvare u mom životu. I tako sada ja razmišljam i iščekujem njihovo ostvarenje HA HA HA! Naravno da se šalim! Možda večeras sanjam nešto drugo i puno ljepše, a možda se uspijem i naspavati! Ne bi baš bilo dobro da na posao dođem OPET umorna.
Štafeta
Moram priznat da, valjda otkako sam opet postala plava , nisam iz prve skužila o čemu se radi. Sada mislim da jesam. Uglavnom, kako je meni moja draga frendica brunhilda uručila štafetu, sad sam ja na redu iznijeti 5 stvari koje ne znate o meni.
Hm...pa da vidimo:
1. govorim talijanski - trenutno sam na 7., time i zadnjem stupnju u školi stranih jezika, pa bih ga valjda trebala super govoriti. Pošaljite mi Talijana, pa ćemo vidit
2. nekolicinu puta igrala sam Lotto i zbilja se nadala barem šestici...al očito JOŠ niš od toga 
3. u ljeto nakon druge godine faksa sam raskrstila sve veze s mojom do tada super frendicom i 2-godišnjom cimericom i to na vrlo ružan način. bila sam u pravu to učiniti jer je naše druženje postalo licemjerno. nisam mogla dalje tako, pa sam to prekinula. dosta puta mi je bilo žao što sam to učinila i htjela izgladit stvari, no i dalje ostaje samo na mislima.
4. obožavam životinje. kao mala imala sam i po 10 mačaka. svaka maca imala je svoje ime, a na kraju i svaka svoj grob. i zbilja sam ih oplakivala.
5. obožavam kuhati i eksperimentirati s receptima. moj uzor u tome su moja mama i Jamie Oliver. nemam sve njegove kuharice, za sada samo 3. jedva čekam imati svoju kuhinju i kuhati za svog mužića, obitelj i prijatelje. Zato - ostanite u dobrim odnosima samnom jer možda baš vama pošaljem poziv za večeru i super druženje 
Ovu štafetu prenosim dalje:
Lennon
kramer
kate
Na tečaju...
po uzoru na moju frendicu i trenutnu susjedu u klupi kate, i ja sam se odlučila pisati post pod ECDL tečajem.
da, da, taj diplomski!
i mene muči taj sindrom. nikako da počnem s tim pisanjem. još sam u fazi prikupljanja literature i ramišljanja o koncepciji istoga. no, pomislim onda, ma neću se nervirat - bit će kad bude. a tu je još i priprema vjenčanja. e kad smo kod toga, zna li netko gdje, osim u knjižari mogu kupit veće količine finog čvršćeg papira za izradu pozivnica i zahvalnica? naime, odlučila sam se da ću ih sama izradit jer mi je to gušt i jer je financijski podnošljivije nego kupovanje i naručivanje istih. neki će ih imati priliku vidjet i u živo, a za ostale, kad to konačno napravim, stavit ću na blog. da ne budu zakinuti
sve je tako lijepo i krasno, samo nek ide polako i sigurno!bez lupanja glavom u zid 
Želim mir
Prošao i taj doček Nove godine. Mislim, ko da sam ga i slavila - niš posebno. Prošlo je u intimnoj i romantičnoj atmosferi Ljubavi moje i mene. Oko 23h smo odlučili ipak otići do Trga. Ne znam koji me vrag tjerao tamo, al sada bar znam - ovaj put i nikad više! Vatromet - ok, samo što smo stajali tik ispod zgrade s koje su radili vatromet pa su svi ostaci tog vatrenog spektakla popadali po nama Tako da ga i nismo baš vidjeli.
No, zbilja ne kužim ljude koji uživaju u bacanju petardi - zbog toga sam i požalila što smo uopće došli! Pucalo je na sve strane, svakog časa sam očekivala jednu u svojoj kapuljači ili ispred sebe. Toliko me bilo strah da sam se u jednom trenu rasplakala. Pa si rekoh na kraju: E, alaj nećeš više na Trg za Novu!
Zbilja ne kužim to uživanje u pucanju - pa zar nam nije bio dosta rat! A očito da nije! Ova mlađa generacija očito vene za kojom bitkom i bojišnicom - PA NEK SE PRIJAVE KAO DOBROVOLJCI ZA IRAK! Očito se ne može u Novu uć mirom obasut, nego pucnjavom zasut! Baš šteta
Tako prođe i taj dan, dan kao i svaki drugi! Nastavili s poslom i sve je po starom! Tako će valjda i nagodinu i tako u nedogled...
