Marketing
Home sweet home
Danas sam došla s posla, najela se, sjela za stol i učila. Već dugo nisam UČILA talijanski. Evo, i to je gotovo. sedmi stupanj i nema više. Nekako mi je i drago, ne da mi se više vozikat pol sata tramvajem da bih došla tamo, a baš i nešto nije da ću naučit. Al, drago mi je da sam to privela kraju. Nije baš da ne znam parlat 
Na zadnjem razgovoru za posao lik je čak upisao napredno, a ja ga nisam nagovorila na to 
Učenje prošlo OK, dojadilo mi, ošla se odmorit i sad natrag za radni stol. No, ovaj put idem pisat diplomski. Još sam na samom početku, piskaram neke stvari, al nije to ono pravo. A valjda će na kraju od tih sitnica nastat pravo remek djelo 
I da, izgeda da je moje kukanje o uzimanju zdravo za gotovo uspjelo 
Opet sam shvaćena ozbiljno, barem to tako izgleda, i opet se osjećam super. To tako dođe na faze i kod jedne i kod druge strane. Mislim da je učinka imalo i čitanje mog posta. Očito da su se shvatile neke stvari - a kad ne može usmeno, može napismeno, onima koji slabije kuže 
Moj budući i ja baš smo razgovarali danas o početku radova na našoj kući. Jedva čekam. Toliko sam nestrpljiva da bih odmah sad išla radit nacrte našeg divnog i skromnog doma, ali ispunjenog ljubavlju. Pomalo me uhvati strah od svega toga, a najviše od načina kako ćemo to sve financijski izvesti i istrpit, a onda se sjetim da se samo trebamo držati zajedno i da ćemo preprodit sve te sitne problemčiće 
Jednog ćemo dana i mi imati svoju kućicu u cvijeću - za to se nikako ne brinem.
Post je objavljen 30.01.2007. u 17:36 sati.