Neki moj svijet...

Draga moja mama, hvala ti na svemu... Trebala sam davnih dana sist i pricat s tobom.
Erin, draga moja prijateljice, hvala ti sto si me slusala, i sto si imala puno strpljenja za mene ali i toliko lipih ali i teskih rici. znaj da si mi beskrajno pomogla. I vjerojatno ti nikad necu moc na tome zahvalit. pa nisam ja uzalud rekla da si ti moj glas razuma.

Dosta je bilo tugovanja, necu vise, nema sanse... ja sam mlada, lipa, zgodna i pametna cura. Jaka sam dovoljno da sve izdrzim, i tako cu i ucinit.. ne zelim da me itko sazalijeva jer to mi nije potribno. Sta , da se sad u ovim godinama gubim!! E pa necu!!
Vrijeme lijeci rane. pa ce izlicit i moje! Dosta je!!!

Happy sam, bit cu takva do kraja svog zivota.... osmjeh na licu i radost u srcu je ono sto nosim!!! i nista drugo ne dolazi u obzir.



**** NE, NE MOZE MI NISTA CIJELI SVIJET,
MA BRIGA ME ZA SUSKANJA,
NE, NE MOZE MI NISTA VOJSKI PET,
JER NJEGA NE DAM JA!!!******
**** NE, NE MOZE MI NISTA CIJELI SVIJET,
MA BRIGA ME ZA SUSKANJA,
NE, NE MOGU MI NISTA,
STVORENI SMO JEDNO ZA DRUGOGA!!! *******



Hvala svima na komentarima!!!

-Evo prosa je jucerasnji dan, sa nikakvim boljim ili gorim stvarima...
Sta da kazem, ja sam jos uvik utucena..jesam... jebemu mater kad je tako... eto citala sam sve te komentare.... i zaplakala sam na erinine rici.... i ne mogu se savladat....i ne znam kud cu sa sobom...
jos on sinoc me zove na tel...pitam ga sta su njegovi rekli...a on kaze da mu se mater dobro nasmijala:(((
ja ono kao molim, pa sta je tu smisno, on kao da je to njoj smisno...
medjutim, pitam ga zasto je onda dobija onakvo pismo???
I on pocene urlat, sta ti oces da ti kazem da sam je jebava i da mi je pusila q.... jel to oces da kazem, i boli me briga neka me i mater cuje..??? necu to rec jer to nije istina...i doc cu to i tvojima doma rec koji me vec smatraju kurvinim sinom..a ja to nisam....
Suza je suzu gonila dok je tako urla..... i ostalo je na tome...
jutros mi salje poruku kao da je sve u najboljem redu....i sad placem...i uzasno se osicam...
ostala sam sama... nekako mi se cini da mene niko ne razumi....da niko nikad nije pita zasto se ja tako osjecam.... ja sam kriva za sve, da takvog su svi misljenja..... i svima je bezazleno to ako je on i pojeba neku zensku...svima je to samo mala glupost... a meni bogami nije.... nije..ubijte me sad... sta ja mogu....
nisam imala pravo kopat po njegovim stvarima, nisam...priznajem...priznajem da sam i ljubomorna. al priznajem i da volin tog covika...al da je ta jebena ljubormona i ta prokleta nesigurnost jaca od mene..ne mogu se ni skulirat...ne mogu... i jaca je od mene....i ne mogu se borit...
i dosta mi je svega, ne znam sta ce bit od te veze...ne znam..... mozda je bolje da prekinem i zavucem se u svoju sobu. mozda stvarno ja nisam za njega ni on za mene.... mozda nam nije sudjeno da budemo zajedno...a mozda sam ja ipak previse otisla u krive vode (i to ne samo svojom krivicom) i pala u preveliku depresiju..... sve mi je ocajno, i sad bi najradije da me nema.....

Stigla san na posa, sva san natecena, kapci kao da sam dobila saku u njih, podocnjaci do poda, glava puca....kako se osjecam, ne pitajte... ocajno... jel to dovoljno....

Jucer san uzela jednu knjigu sa njegove police u sobi, otvorim je kad unutra slike i pismo... Njemu napisala neka zenska, roberta iz italije. i Pise mu kako joj je bilo lipo, kako se sica onog dana u kabini, kako je prvi poljubac bija onako sraman al poosli je bilo lakse, kako ga zeli opet...

to mu je poslala 2003. kad je bija na brodu koji je vozija za Anconu.

Nisam mogla virovat... pisala mui je na engleski.... toliko me to sokiralo, da sam pala na krevet i 10 minuti nepomicno lezala.... suze su tekle u potocima... nisam mogla uopce disat...
Jedva jedvice sam se sabrala i ponovno jedno sto puta procitala prokleto pismo.....
sve mi se srusilo....

Kad je on dosa u sobu, bila sam malo pribranija pa sam ga pitala jeli on sve ove 4,5 godine bija potpuno iskren sa mnom, jeli ikad sa ijednom zenom bija???
Blido me gleda i reka da je bija iskren, doduse da je zna ponekad usrat stvar, al da nikad sa nijednon nije bija...
Ja izvadim pismo i kazem kome ti lazes govno jedno??? Pa ovde sve pise.....

A on poludija, da on nije bija s njom, da je bila na brodu, da su se samo zezali, smijali, da je bila na veceri sa cilom posadom, i da je samo poljubija u vrat i u obraz i da su plesali. i da nista drugo nije bilo...

Meni mrak pred ocima, placem, jecam od boli, derem se kako sam glupa i slipa i ne vidim ono sta mi je cilo vrime bilo servirano pred nosom....

Pala sam na pod i plakala... Uzela sam jaketu u dnevnom boravku, njegovi su me samo blido pogledali sta je sad.... i rekla da odlazim... On me tako jako uhvatija za ruke i reka da necu nigdi otic.... da me ne pusta..... pokusavala sam se oteti al nisam uspila.... jecala sam tako glasno da su me mogli i njegovi cut. Pitala sam ga zasto radi budalu od mene.... zasto je takav...

a on je opet ponavlja da nije ima nista s njom.... ja u to ne mogu virovat, rekla san mu... zasto bi ti inace napisala ovakvo pismo, zasto???? ako niste nista imali ??????

Boze moj mili, koliko sam prolila jucer suza, mislim da danas vise nebi bilo nijedne da klizne niz moje lice.....

Cilo popodne smo se svadjali, razgovarali,plakali..... reka je da se on ne srami nicega, da ce bez problema doc i mojim i svojim roditeljima pred oci sa pismom .... jer da nije nista lose ucinija... da se nema cega bojat ida svima moze pogledat u oci, te da toliko makar duguje mojim roditeljima koji su ga tako primili u kucu.
Reka je da je ikad mislija imat ista sa drugom da ne bi dosa kod mene, da ne bi planira neke stvari, i da me ne bi nikad molija da mu se vratim kad bi se svadjali i da bi ujutro u sobi samo me pustija da odem...bez iti malo pitanja...al da to ne zeli.... i da nikad mu nije palo na pamet bit sa drugom, jer da covik na dvi stolice ne moze sidit.... a onda da ne zeli od mene pravit budalu, jer i da je bilo tako onda bi me ostavija....

Al zasto je ona njemu napisala to pismo???? to mene muci...mene muce rici u tom prokletom pismu.......

reka je da mu je za sta sad nisu blize te osobe da me moze odvest k njima da mi ispricaju svoju verziju..... (cura je u italiji, a on joj zna brata, isli su zajedno u vojsku, znaju se vec dugo godina, i da viza vi njenog brata i njenih roditelja ne bi nikad nista ima s njom=)

Reka mi je da sam trazila od njega da se maknem od svih i da je to ucinija,.... makar iz stotog puta..al da je to ucinija, radi mene, i da je reka nikolini da joj se ne moze vise javljat jer to njegovoj curi smeta.... i da njega nije briga za te prijateljice i za to sta ce ko govorit...da je njemu stalo do mene...i da mi to zeli i dokazat.....i da je tragicno to sta se vise ni ne javlja prijateljici koju zna cili zivot, i da mu otac cak kaze zasto joj se ne javis kad dodju u njen ducan, a on svaki put rece pa ima posla.... necu je sad smetat.... cak ga je i otac pita jesi se ti s njom sta posvadja?? (valjda se njihovi starci isto znaju). I da zeli da me usreci onako kako nikad dosad nije..... i da me ispuni tom ljubavlju koja mi toliko triba....

sve u svemu, razgovor se svea na to da on nije ima nista sa nikim i da zeli bit sa mnom, a ja sam stalno ponavljala da ne mogu u to virovat, i da mi pismo kopa misli....

Posla sam doma, jedva sam se uspela uz skale, noge nisam mogla pomicat, ukocile su se bile ....
Usla u kucu, rekla samo svojima dobra vecer i otisla spavat. mama je nakon desetak minuti dosla da vidi di sam,....i onda poludila na mene kad je vidila da placem, pitala me sta mi je.... pa sam joj nesto onako kroz suze rekla....a ona ... napala me.... da jesam ja normalna, da sam ja previse ljubormona, da meni svaka sitnica smeta...da trazim savrsenstvo... da sta sam ja njemu dirala njegove stvari.....

ubile su me njene rici...totalno su me jos vise pogodile..pa su jos i braca dosli, oni su poludili, jedan je reka da ce odma otic njemu na vrata i naprokidat ga, jer ja sam njihova jedina sestra koju nece niko zahebavat... mamu sam istirala iz sobe, nisam mogla sad podnit da me i ona kudi i ne zeli shvatiti....

Malo posli se opet vratila u sobu, i pocela mirnije pricat... rekla je da se smirim, da to nije prvi put da placem zbog tih gluposti, da ona to nece dozvolit, da ce on doc sutra pa ce mu ona ocitat bukvicu.... i rec mu ili neka bude sa mnom ili neka ide ca.... i da se njoj gadi sve to...i on dolazi kod nas kad oce, i ja ostajem kod njih..... i da joj je vise pun qrac svega... i jos mi kaze eto vidis sta ti je duga veza....
rekla je da je ona na mojoj strani, al isto tako da sam pretjerala u nekim stvarima i da se moram sabrat, da sam ja jedan crv sumnje koji ce uvik u meni bit,...... i da ima puno povjerenja u dragog, ida ne misli da on moze toliko glumit...kaze nema ni kad nista ti napravit iza ledja kad ste stalno skupa..... rekla sam da je to tako sad kad nije na brodu.....
ona je rekla da se na brodu uvik rade neka cuda, al da onda je red da to ja ne saznam...a s druge strane ako je njemu do toga da onda ne mora bit sa mnom.....
rekla je da ce mu sve zivo rec sutra...tj danas.....
taman dok mi je ona pricala, on mi posalje poruku:

- Jube ne mogu da sutim moram ti rec da bi volija da sam sada tu ispred tvojih roditelja i da im i ja kazem istinu jer neman sta krit ni bizat od istine neman se cega sramit nisam nista lose i pokvareno ikada uradija tebi iza ledja volim te i ne zelim te izgubit a nadam se da cu ovo kazat tvojima volim te -

Procitala sam je mami,a ona odma i sta ces sada kceri???? Rekla sam da necu nista, da me pusti ....
Onda je i otac dosa, pa me jos pocea i zezat, i kaze mozda ti je kceri moja sve to namistaljka, znas kakve su zene.... nemoj se puno sekirat, izgladit ce se to vec.....

i onda su me pustili ...... ostala sam sama, u mraku sobe, sa crnim mislima u glavi.... sa velikom boli u srcu.... sa tugom u ocima.... ni sada ne znam sta cu..... al znam da me nenormalno boli....


Neka se drugi raduju

Za mrvu ljubavi
Nismo svi rođeni,
Brodovi sreće odlaze
Odlaze da se ne vrate.


Neka se drugi raduju
Neka me noćas ne oplakuju,
Jer čemu život, čemu sve
Kad sreće nema za mene.

Još jedna, evo, pada noć
Mladosti moja, zbogom moram poć
Visoko među zvijezdama
Da nađem mir, da nađem sna
Gdje ljubav moja počiva!


Za mrvu ljubavi
Nismo svi rođeni,
Godine sreću odnose
Odnose al' je ne vrate.

Eto nemam pojma sta mi je. Cila sam nikakva, tuzna... nista mi se ne da, najradije bi posla doma, zavukla se u postelju i ne bi izlazila cili dan. Bila sam u doktora, isla na ultrazvuk bubrega, kaze doktorica da ipak u desnom bubregu nije kamenac, barem nesto dobro. Iduci tjedan idem kod urologa i nefrologa pokazat im nalaze i nadam se da je tu kraj. Dosta mi je vise setanja kod doktora.

Tako sad sidim u uredu, mozak mi je na pasi, gledam u zid, bolje receno gledam kroz zid... neznam zasto sam danas tako nekako lose volje... Nije se nista dogodilo, jednostavno sam bezveze...
zasto je tako??? kad bi samo znala...

Da mi je barem dragi sad tu da me zagrli i da me tako drzi, bilo bi mi lakse... Treba mi njegov zagrljaj ka nikad dosad....


Trebam nekoga

Vraćam ti se opet, Bože moj,
da pokažeš mi put,
jer si jedini što zna,
da stjeran sam u kut...


Nekog trebam ja,
trebam nekoga,
da prestane boljeti,
nekog trebam ja,
trebam nekoga,
ko će me voljeti,
ja trebam nekoga...

Jer sam ja ko' i svi,
samo jedna duša malena,
uboga,
i ja trebam nekog
da me zagrli,
utješi,
jer bez ljubavi
i moje srce vene,
ja trebam nekoga
da bude kraj mene...

Petar Grašo




17:54

Nema ura ipo vrimena da sam otisla iz ureda i vec san se vratila... Jesam bogami... tuznija nego ikad... Perem sudje, kad zove dragi i kaze da su ga zvali na brod!!!! :(((
Necu ni rec kako mi je bilo u tom trenutku, suze, navala tuge.... ne znam ni ja kakvi sve osjecaji su me preplavili. Uzasno. On je odma skuzija sta je i reka: evo ga pocelo je!! Prije san uvik plakala kad bi isa na brod. Bilo mi je ocajno, nekako sam uspila normalno pricat s njim. Vratila sam se prat sudje, prala ih,. a suze su se slivale niz moje obraze ko kisa...
Sakrivala sam pogled da me otac ne vidi.....
Odma sam dojurila ovamo.... Zelim bit malo sama, ocajno se osjecam, tuzna sam do bola, kao da mi je netko pola tila otkida... placem... ne mogu niti lazno se smijat... kako bi i mogla.... ne zelim glumit da je ok, kad nije....
nije ni cudo da sam cili dan bila tako tuzna i nikakva....kao da sam predosjecala da nesto ne stima. Eto ne razumin se ja u te stvari,al moze bit da stvarno osjecam sve sta se dogadja s njim. Svaki put kad sam se tako osjecala uvik je nesto bilo, nikad me to nije privarilo...
A sad... nisam bas mislila da ce bit tako...
I to bas danas, danas kad nam je cetri godine i pet miseci... bas je moralo danas bit to prokletstvo. Da niti s osmjehom na licu ne provedem ovaj danasnji dan.
TESKO MI JE!!!
SAm bog zna di ce ga stavit, na koju prugu.. ako mi ode daleko ja ne znam kako cu ja to prezivit.
ne znam stvarno..sad ne pricam pizdarije nego se tako jadno osjecam.
tako sam se navikkla na njega ovih sest miseci koliko je doma... u ove cetri ipo godine nikad nismo bili toliko dugo zajedno.... i bas sad kad nam je lipo, i kad smorjesili neke stvari, on odlazi..... jao meni....
znala sam da ce doc taj dan, al koliko god se ja pripremala na to, nikad necu bit spremna dovoljno..... volim ga ... ne znam kako cu bez njega....

Nisam uzalud zadnjih dana pivala
KAKO CU VOLIT TO LUDO MORE,
KAD CILI MI ZIVOT NESTO ODNOSI??????

Sad ga necu moc ni vidit kad pozelim, ni zagrlit.... nista.... boze mili pa zasto mora bit tako?????

Dobro jutro, evo isprika odma sta nisam dugo pisala, guzva je na poslu, triba predat sve moguce papire, porezne kartice, napravit zavrsne obracune..... puno toga u svakom slucaju.
Hvala sta ste pisali silne komentare i brinuli se za mene....

Ziva sam, napola zdrava,nesto me bubreg zeza, srica bozja sta bas u petak idem na ultrazvuk, pa iduci tjedan nosim nalaze urologu, da konacno definiramo dali je kamenac ili ipak nerazvijena bubrezna casica.

Eto, kod mene uglavnom nista nova, osim sta je brat u nedilju slupa auto. I to poprilicno. Tako ti je to kad tek polozis pa sebi stavis u glavu da znas vozit. A ne znas, to je cinjenicno stanje. Njemu fala bogu nije nista, iako je dobro puka glavom u sofer sajbu. Cak ju je i razbija. Ima tvrdu glavu. :=)

Ja i moj dragi smo super. U petak sam ga vodila na koncert Starvorsa ;) (Jasmina Stavrosa) u Tribu. Bas nam je bilo lipo. Plesali smo, ljubili se, grlili... osjecali se kao da piva samo za nas dvoje.. Totalno neki lipi osjecaj. I drago mi je sta on ima ritma , i sta zna plesat. To mi je nekako uvik bilo vazno da muskarac zna plesat. A on stvarno zna. I ide nam..i bas smo lip par... (rekli su nam tako)...
Jucer smo isli u grad, tribala sam dekodirat svoj mobitel da moze radit na tele2 mrezu, i zamisli sheme, moj sagem se ne moze dekodirat! Nisam mogla virovat. SAd mi je preostalo da ga prodam i kupim novi mob. A ja bas ne bi zelila. Ovaj mi je prirasta srcu. Svasta, nisam jos cula da se mobitel ne moze dekodirat. Al dobro sad. Onda me dragi vodija u grad da mi kupi patike. Isli smo u Sketchersa, svidile su mi se jedne maslinasto narancaste... ono bas su strava, pa mi je cura narucila iz zagreba... jedva cekam da ih dobijem. I da ne odemo praznih ruku, on je vidija neke papucice na pasa i kupija mi ih. Prekrasne su. Kaze on: to tu ti papuce da imas kad si kod mene.
I naravno, ja sam odma rekla da idem kod njega. Lipo mi je spremija veceru, iscidija svjezi sok od narance...i sve servira...a ja sam gledala televiziju... BAs sam se osjecala ka kraljica.. Pitala sam ga oce li mi tako servirat i kad se ozenimo, reka je zasto ne.... Pa to je normalna stvar, da ja tebi serviram, pa nekad ti meni.. Nije mene to sram...
Bila sam odusevljena,.... ostala sam spavat kod njega, znam da to mojima nije bas drago, al boze mili. Neka i oni mene razume... Pa ja sam zaljubljena, ja zelim bit non stop sa svojom ljubavi, ionako cu se za nekih godinu dvi udat za njega, pa zasto ne bi spavala kod njega?? Nista danas nije sramota. I nije da smo tek jucer krenili. Hebemu, pa 4,5 godine smo zajedno. I naravno da zelim da smo stalno skupa jer nikad ne znam kad ga mogu zvat na brod.

Mama, tata... nemojte mi zamirit..i nemojte se ljutiti... ja samo njega volim i zelim bit s njim!!

Cuj ovo, kao da mi je 15 godina .....

Sta da vam jos kazem.... lipo mi je, uzivam, sritna sam, zaljubljena, volim... voljena sam.... to mi je najvaznije.. i jos samo da rijesim te bubrege da konacno znam na cemu sam...

Eto svitu moj, veliki vam pozdrav saljem i ogromne puse.....;))