Eto nemam pojma sta mi je. Cila sam nikakva, tuzna... nista mi se ne da, najradije bi posla doma, zavukla se u postelju i ne bi izlazila cili dan. Bila sam u doktora, isla na ultrazvuk bubrega, kaze doktorica da ipak u desnom bubregu nije kamenac, barem nesto dobro. Iduci tjedan idem kod urologa i nefrologa pokazat im nalaze i nadam se da je tu kraj. Dosta mi je vise setanja kod doktora.
Tako sad sidim u uredu, mozak mi je na pasi, gledam u zid, bolje receno gledam kroz zid... neznam zasto sam danas tako nekako lose volje... Nije se nista dogodilo, jednostavno sam bezveze...
zasto je tako??? kad bi samo znala...
Da mi je barem dragi sad tu da me zagrli i da me tako drzi, bilo bi mi lakse... Treba mi njegov zagrljaj ka nikad dosad....
Trebam nekoga
Vraćam ti se opet, Bože moj,
da pokažeš mi put,
jer si jedini što zna,
da stjeran sam u kut...
Nekog trebam ja,
trebam nekoga,
da prestane boljeti,
nekog trebam ja,
trebam nekoga,
ko će me voljeti,
ja trebam nekoga...
Jer sam ja ko' i svi,
samo jedna duša malena,
uboga,
i ja trebam nekog
da me zagrli,
utješi,
jer bez ljubavi
i moje srce vene,
ja trebam nekoga
da bude kraj mene...
Petar Grašo
17:54
Nema ura ipo vrimena da sam otisla iz ureda i vec san se vratila... Jesam bogami... tuznija nego ikad... Perem sudje, kad zove dragi i kaze da su ga zvali na brod!!!! :((( 
Necu ni rec kako mi je bilo u tom trenutku, suze, navala tuge.... ne znam ni ja kakvi sve osjecaji su me preplavili. Uzasno. On je odma skuzija sta je i reka: evo ga pocelo je!! Prije san uvik plakala kad bi isa na brod. Bilo mi je ocajno, nekako sam uspila normalno pricat s njim. Vratila sam se prat sudje, prala ih,. a suze su se slivale niz moje obraze ko kisa...
Sakrivala sam pogled da me otac ne vidi.....
Odma sam dojurila ovamo.... Zelim bit malo sama, ocajno se osjecam, tuzna sam do bola, kao da mi je netko pola tila otkida... placem... ne mogu niti lazno se smijat... kako bi i mogla.... ne zelim glumit da je ok, kad nije....
nije ni cudo da sam cili dan bila tako tuzna i nikakva....kao da sam predosjecala da nesto ne stima. Eto ne razumin se ja u te stvari,al moze bit da stvarno osjecam sve sta se dogadja s njim. Svaki put kad sam se tako osjecala uvik je nesto bilo, nikad me to nije privarilo...
A sad... nisam bas mislila da ce bit tako...
I to bas danas, danas kad nam je cetri godine i pet miseci... bas je moralo danas bit to prokletstvo. Da niti s osmjehom na licu ne provedem ovaj danasnji dan.
TESKO MI JE!!! 
SAm bog zna di ce ga stavit, na koju prugu.. ako mi ode daleko ja ne znam kako cu ja to prezivit.
ne znam stvarno..sad ne pricam pizdarije nego se tako jadno osjecam.
tako sam se navikkla na njega ovih sest miseci koliko je doma... u ove cetri ipo godine nikad nismo bili toliko dugo zajedno.... i bas sad kad nam je lipo, i kad smorjesili neke stvari, on odlazi..... jao meni....
znala sam da ce doc taj dan, al koliko god se ja pripremala na to, nikad necu bit spremna dovoljno..... volim ga ... ne znam kako cu bez njega....
Nisam uzalud zadnjih dana pivala
KAKO CU VOLIT TO LUDO MORE,
KAD CILI MI ZIVOT NESTO ODNOSI?????? 
Sad ga necu moc ni vidit kad pozelim, ni zagrlit.... nista.... boze mili pa zasto mora bit tako?????
