KOME ZVONO ZVONI
dragim šibenskim bodulima

Opet mrt´aško zvono zvoni,
i šapat se širi po kaleti:
Jel´ partija Šime, Frane ili šjor Toni,
ili to zvoni bidnoj, staroj šjora Pašketi.

A nikome na pamet nije palo,
i ni´ko neće da shvati,
da godinama u kali dite nije zaplakalo,
i da to svima nama zvoni, braćo Hrvati.

Trudne žuljave ruke, dok zvono breca,
a staračko oko suzi i duša jeca,
skrušeno mole: Gospode milostiv budi,
u subotu me digni - kad bar na školju ima ljudi.

A nikome na pamet nije palo,
i ni´ko neće da shvati,
da godinama na školju dite nije zaplakalo,
i da to svima nama zvoni, braćo Hrvati.



Ivan A. Petras, pravim imenom Petar Ivas, rođen je 1947. godine u Stanišiću (vlak bez voznog reda). U Šibeniku živi od treće godine, tu je završio osnovno i srednjoškolsko obrazovanje, a po završetku studija elektrotehnike vraća se u Šibenik i radi u struci kao diplomirani inženjer elektrotehnike.
Piše povremeno, kako sam ističe, kad ima slobodnog vremena (a nema ga previše). Piše iz vlastitog zadovoljstva i radi svoje djece kojima, zbog prezauzetosti poslom, nije ispričao dovoljno priča u njihovom djetinjstvu.
Objavio je zbirku kratkih pripovjedaka "Sličice iz Kvartira" (2006.) i zbirku poezije "Ispovijed starog Valentina (Kolajna od nebrušenih kamenčića)" (2007.).