Rano jutro. Svitanje…
Sve je onako kako treba biti.
Sunce se lagano diže iza leđa ,ne tuče u oči,
lagana sumaglica podiže se iz vode, što znači
da je voda toplija od zraka…milina jedna…



Udice su zabačene, voda mirna kao ulje.
Niti daška vjetra. Samo pokoja žaba poremeti
površinu jezera.



Zavaljen u stolac, uživam u miru i ljepoti
ovog jezera. Nekoliko šarana je odlučilo
malo podignuti se iz vode, pokazati leđa,
pa nam je srce malo zaigralo tim prizorom.
Iako smo zapravo ja i Zoki čekali štuku,
nadali smo se ipak da bi i šaran mogao
doći na pahuljicu kruha, kojim smo lovili babuške.
Mislim, pokušavali uloviti, jer nismo ulovili baš ništa.
Ni najmanje mi nije žao. Meni u svemu tome
riba zapravo ni ne treba, već samo užitak lovljenja.
Vratio sam se kući u 13h,dakle proveo
sam 8h na pecanju, a ništa nisam ulovio. I nije mi krivo.
Smatram da je moje zadovoljstvo i
sreća postignuta samim odlaskom u prirodu.



Za kraj evo jedne stare igre…
Pronađi razliku između ove dvije slike…





Dragi blogeri…BISTRO vam bilo…