Gajo me zbudil tam negdje oko pol tri,i tak uz
kavicu mislim si kaj bum delal...
Dobro bum nekaj skuhal.Izvadim meso iz
škrinjice,i velim bum napravil špagete Bolonjske.
A kak je meso zmrznuto,opet neznam kaj bi,i mislim,
mislim,i konačno smislim,k'o Baltazar...
Bum pregledal pribor....i malo ga oćistil od prašine...



Nisam baš dobro razmišljal,jer brzo pada noć.
Nebih stigao sve napravit.I pribor i ručkovećeru.
Ručkovećera je za one neupučene ono jelo
kaj se jede,kad je vrijeme ručku davno prošlo,a
vrijeme večere nije ni blizu.Nekaj ni sim ni tam.
A tak moram,jer delam po noći,a Šnajderica mi
dela od 06-18h.Pa dok se nađemo...malo pojedemo,
ja si popijem kavicu i polako se spremam na posao.

Kam sam ja otišel s pričom,a zapravo sam htio
reći da sam odustal od čišćenja pribora,jer nebi stigao
napravit klopu prije nego kaj dođe Šnajderica.
Ste vidli kaj je strah?
Ali meni to nije problem delati,jer sam davno naučio
kak moram da bi bio mir u kući.Nisam bedast.
Znam kaj delam...

No dobro uglavno užival sam u samom dodiru s mojim
priborom,i odmah me spucal post ribički sindrom.
Ja bi pecal.Opet.
A tek sad vidim da je na slici i Benova guzica.
Valjda to ništ ne znaći....(klick na sliku)

Dragi moji Bistro Vam bilo...Franc