MIRISNA LOPTICA
Stiglo nam je tako i lito i donilo sa sobom zahlađenje. Pošteno rečeno, meni to baš odgovara. Normalno se može jest, bez paljenja klime. Mogu poć u grad bez da se priznojin. Lipo se spava, naravno, ko može zaspat. Ionako se ne kupam jer ne volim ić sama na more.
Šta se gužvi po gradu tiče i nisu baš pretjerane. Znalo je bit puno, puno gužvastije. Ima dosta autobusnih gostiju i grupa sa cruizera. Ali nije to ništa strašno. Jednostavno se pridružite grupi, pratite neki suncokretić, lunbrelu ili bocu, slušate vodiča i prolazite kroz grad.
Nekidan, da bi izbjegla gužvu krenila sam kroz kalete. Kad ono, i tamo naletin na jednu grupu.
Dobro, skupa s njima dođem do škole i vidim, vodič pokazuje na školu i kaže….. zgradu je htio kupit Abramović, vlasnik nekog tamo nogometnog kluba. Reka je on kojeg, ali nisam zapamtila.
Mislin, svašta!
Nisam uopće tila o ovome.
Nego, kako se zabavit i skratit jedno litnje popodne. Naravno, ako ne idete na kupanje.
Najprije vam je potrebna vezica suhe levande.
Koju polako izmrvite.
I dobijete hrpicu mirisnih cvjetića.
Nakon toga otvorite čarobnu, morsku škatulicu.
Pronađete ljubičasti til. Može i rozi, i svjetloplavi.
Šta imate pri ruci.
Napunite til.
Odaberete školjkicu, kamenčić, može i suhu ružu, nekakav cvjetić. Bilo šta šta vam izgleda lipo. Zavežete.
I mirisna loptica je gotova.
Naravno, možete proć i bez ovakve zezancije. Kupite na nekom štandu.
Ali…..
Onda vam neće kuća mirisat.
Ni ruke, ni kosa.
Nećete pjevušit....
Ja poželim noćas, oči boje levande..........
|