| < | svibanj, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Listopad 2025 (1)
Rujan 2025 (1)
Siječanj 2025 (1)
Prosinac 2024 (1)
Listopad 2024 (1)
Rujan 2024 (2)
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
pri_Mladenu
Vječnost
- 14:02 -
Komentari (29) -
Isprintaj -
#
|
I kada misao uporište izgubi I kada ne bude nešto nećemu I kada vječnost svijetlo zarobi I kada išta se klanja ičemu. Vječnost već je ovdje Na tren do vremena Tik postojanja mjesta Osnovom vremena i prostora. Misao kao da šeće Tražeć potvrdu sebe Nalazeć granice Svoga postojanja. Čemu i zašto Misli takove ovdje Kao da nekome su nešto Ispunjenjem, odgovorom? I kada gejzir uporno brčka Kome brčka; I kada kiša pada Kome pada? Nosi riječi vjetar života Pitanja i odgovore A rijekom trud Hrani plodove nove. I bilo je; i bit će Na trpezi života Postojanjem sebe U čovjeka ... misao. Sudovi o sebi Sudovi o svijetu Sudovi o životu Sudovi o postojanju. Zar nastojim reči Da pokažem sebe Zar sumnjam u to Jesam li itko? A vjetar života Raznosi riječi Vremenom Postojeći. Tik vječnosti... Misao... Vrijeme ... Postojanje... Prijateljstvo moje drago, nešto sam se zamislio. Znam; sve što gledam u odnosu je nekom. Ta zar bi drugačije gledano biti moglo? Kao da otkrivam nešto vječno nesakriveno. Bude, eto tako, što kao kamen na dno rijeke padne. S pošrovanjem i ljubavlju vama vaš Mladen |
Tko si, čovječe?
- 13:41 -
Komentari (16) -
Isprintaj -
#
|
Kao krvotok Što jedinstvo tijela čuva Duh je svijeta Jedinstvom postojanja Kao vjetar Što kosu mrsi Misao Riječima se poigrava. Riječ kao da bi htijela Više no što jest Riječ kao da bi htijela Mišlju istinom biti. I kao glumac Predstavih se: 'Mladen', Rekoh. Htijelo se riječju Sebe dati A sobom jesam Svijeta duhom. Znanje me vodi Spoznajama raznim Ko putnika putem Ispunjenju stvarnom. Tek korak Na putu, Do istine Istinom. I bi riječ Da se čuje, I bi misao Izmišljena. I voda će putem Tokom svojim; I ptica će zrakom Letom svojim, A čovjek će mišlju Put svoj nalazit. Tko si? Kuda ideš? Čovječe U svijeta ... Prijatelji dragi tek misli nabacih. Nadošle, pa pustih. Nisam od onih zabranama vičnih, tek pazim da ne povrijedim. Suputnici dragi s ljubavlju vama vaš Mladen ... :) |
Gledim i gruntam ...
- 14:42 -
Komentari (13) -
Isprintaj -
#
Sam se nekak zavstavil. Sve je lepo išlo. Sam se spominjal z novi prijatelji i prijateljicami, a bogmeš i sam sa sobom. To je ono kad si premišlam v glave, da kak bi bilo da bi bilo, pa si mislim kaj bi i kak rekel. Sve bi to bilo kaj da zaprav pripovedam i to z onima v glave, kaj sam si ih sam zrihtal. Tak si stalno nekaj rihćem i je to kakti tak za praf. Mi tak zgledi. Se svako tolko najdem v čudu kad vidim, da ni baš to kak mi v glave je. Kak su leta išla sam se nafčil da je sve tak kak je. To je tak kak mi zgledi i kak si o tomu mislim. Baš lepo. Si rihtam sveta kak mi paše. I vas sam sve strpal nutra. Ste takvi kak sam videti vas mogel. I sve je tak se razmahalo. Sam pisal postove, komentare pisal i čital. Je bilo druženje. Baš lepo. To mi je nekak postal moj glavni svet. Sam još polek vas imal škvadru, kaj se z njom zabavljam z kamenčićima. Sam se z vami družil na poslu kaj doma mi ni računalke. Nemam ni telefona, a u najnovije vreme nemam skor niš. Su mi moji sve odpelali vu jenu hižu, da tam bu. Se selil bum. Mi stan prevelki. Se familija razišla, i kaj sad? Svako vreme svoje ima, a ja skor pa niš nemam. Na to sam se i spremal. Znate kaj; kad čovek zeme za praf da niš nemre imati, postane to i nekak normalno. Kaj mi treba? Malo lufta za dihanje. Voda dobro dojde za popiti, a morti bi se tu i tam i oprati moglo. Dobro je imati neko mesto za spati i to da je u zaprtom. Da ni, bi mi mogli prek noći, kad spim, cucki dojti. Morti bi legli kraj mene, a morti i nebi. Če je koji zločesti, bi me i vgristi mogel. Si tak razmišljam i vidim kak su si ljudi narihtali živlenja, da im lepo bu. Su gradove zgradili da im sve pri ruki bu. Dučanih kolko hočeš. Penezih se najde, a ih se i zaraditi more. Auteki su tu, pa se i pelati svakam moreju. Se sve više pitam, za kaj su im noge. Se Bogek trudil milionima letih, da bi noge bile tak, da se z njimi hoda. Sad čovek sve to ne treba. Si je počel sveta rihtati po svoji volji. Si mislim nekaj, onak potiho, da je Bogek se tak dugo trudil da sveta zrihta i čoveka v njem da bi čovek sve sad najmput okrenul na volju svoju. Bogek dragi, kaj bu s toga? Jel čovek vidi kaj dela? Nekak se čist bojim kaj neki veliju, da i to je volja Božja. Morti je, a jel čovek si more zmisliti da on ni v centru sveta. Kolke su živine, kak vtste, nestale. Je išlo dok je moglo, a svet je dalje bil kak je mogel i bez onoga kaj ni moglo. Vite, danas sam se pak v avtobusu, kad sam na posla išel, zmislil o tomu kaj se dela. Gledim kak se gradi. Od Gorice do Zagreba se gradiju poslovni prostori kak mutavi. Su grabe skopali za nove poslovne hiže, kaj ih buju napravili. Bi čovek rekel: 'Lepo. Bu posla.', i sve tak. Sam se setil kak je prije 20 let tu bila samo livada i njive. Je to bilo vodozaštitno područje. Se ni gradit smelo, da se čuvaju podzemni bazeni pitke vode. Negda je neko mislil na one kaj se buju rodili i živeti trebali i kaj bu im ta voda trebala. Sad su došli ovi noviji. Novčeki mirišiju. Ste kad šnjofali friške peneze? Jel lepo dišiju? Da imate hrpicu jezerač, ha? Su grunta prodali, su oni kaj dozvoljavaju pri općinami isto vidli peneze kad to pustiju. Svi su odjemput vidli kak je to super. Vrag po vodi. Ko zna kaj se bu do onda još promenilo, kad oni novi mali dojdeju. Se penezi zavrteli. Ni tu više kombajnih; su bageri došli. Luknje su skopali i još ih kopljeju. Hambari, poslovne zgrade, pa čak i jen luksuzni hotel je kak gljiva tu zrasel. Penezi čuda delaju. A vodica, tam dole, ispod? Ma ko za nju pita. Buju ju z penezi kupili negde, ak treba. Penezih bar bu. Malo po malo, buju i tam od kud.ju buju kupovali, isto z bageri došli. Zakaj i tam nebi više penezih zmetali na hrpu. I sve bu to išlo do tam kad vode bu na kapaljku. Kak ovi 'pametni' pripovedaju, buju zakoni tržišta sve porihtali. Bu voda kaj zlato skupa. Se buju i ratovi za nju rihtali. 'Pametni' sve pripremiju, pa i ratove. Razloge se lahko narihta. Gledim to i se nekak baš i ne veselim. Razmišljam o deci kaj buju došla. Njih niko niš ne pita, a o njima se dela. Gospodo, ni to demokratski. I njihova prava treba osigurati. Kaj ste zaboravili na njih? Ak imate dušu i srce, pitajte ih. Si tak mislim o svemu tomu. Zbog novčekih sam i sam nagrajsal. Još se ni sleglo z kreditima kaj sam jamec bil, a i još sam navek. Nikak da projde.. Onaj najgori je sudove prešel, a onaj, kaj kredita je digel, ne plača pak. Bum sad još i ove peneze od stana tam dal, za onoga kaj peneze voli. Htel bi nekaj i svojoj dečici ostaviti. Kad računam bu i za njih nekaj. Bi sreten bil da oni dušu i srce sačuvaju. Penezi nisu dobri. Ja ih ne volim. Kak da volim papire kaj dušu nemaju; papire kaj samo o posjedovanju pripovedaju. I sudovi se po njima rihtaju. No nem pripovedal o tomu. Škole za to nemam. Me samo nekak v duši stišće. Puno ih je dušu prodalo. Računaju, premečeju i pravdu rihtaju. Bogek dragi, tebe bi pital: 'Zakaj je to tak? Zakaj čovek hoće više nek kaj si nam ti dal?' Prijatelji dragi sve vas lepo pozdravlja i voli vaš Mladen i želim vam nekolko gutljaja fine prirodne izvorske vodice ... :) |
Se vreme odmikavle ...
- 15:25 -
Komentari (18) -
Isprintaj -
#
|
... i kaj da navek ni tak kak je. Puno toga bi se štelo. I kak vremena prejdeju, kaj da je toga nekak sve više; kak da su te želje ono kaj se najviše skuplja. Kad sam mladi bil, je pred menom puno toga bilo. Nis ni zamislit mogel kaj bi se svega doživeti trebalo. Sam videl starejše i si mislil da bi tak trebalo i z menom biti će bi ja bil kak normalni svet je. A kak mladi sam sam sebi zgledal kak neko kaj je tu zalutal. Bi rekel, po onom, da mi je zgledalo kaj da sam ja neko. Ak sam neko, valda mi se nekaj i bu dogodilo. I tak malo po malo je život prolazil. Se mi dogodilo i ono kaj čist nisam mogel verovat, da mi se bu. Sam, kak mladi, znal hodeti po cesti v mom rodnom i dragom Zagrebu, po noći, kad bi sa šaha z kluba išel i gledal sam zgrade . Sam se pital: 'Kaj stvarno se tam v tim stanima događa ono?' Je, praf tak se v moji glavi vrtelo i čak i onda kad su moji vršnjaki već debelo iskusni bili. Mi zgledelo nekak neljudski imati nekoga. Kak se more imatio nekoga? Imati i još da ona sretna bu kaj ju čovek ima. Meni je to zgledelo totak bedasto. I tak vu tom svetu kaj mi zgledal, nekak meni nedostipan, je vreme letelo. Znal sam ja, da se tam vu sitne vure, vu stanima zgradih, de sam po zvezdane noći doma išel, događa nekaj kaj meni zgledi kaj nekaj kaj je samo za one kaj znaju zeti ono kaj hočeju. Ja nigdar nisam, ni nebi, tak uzimal. I sam tak dugo bil igrač šaha i goa. Z prijatelji sam filozofiral. Tak su rekli oni normalni, za ono kaj sam ja mislil da je traženje smisla života. Su moji doma misleli, da sam 'za seme ostal'. Se to tak v narodu veli. I polek svega toga su snovi vu meni delali. Bi se puno njih, tak, v bedake pretvorili i zvrkasti postali, al se pri meni stalno pitanje vrtelo: 'Kaj? Zakaj?' Mi zgledelo kaj da nis kak drugi i kaj da nis normalni. Znal sam i to da vu igre, kaj ih igram, me retko ko pobedit more. Kak je vreme išlo skor sam za seme i ostal. Mi se dogodilo da je jedna mene vidla kak priliku. Me zela i onda prešla dalje. Mi trebalo tri lete, da se zberem i razmem kaj se pripetilo. Bi čovek ne veroval, kaj ne. Ah, čujte, tumplek, kaj ne. Onda se pripetilo, pri frendu, da se našla ona koja niš ni imala i bez svega ostala. Ja, takav tumplek, sam je pratil doma po noći. Niš skor nebi ni bilo, da se pak ni pripretilo. Je tak život i prek mene svoje dal. Je fajn i trajalo. Dvadestisedem let. Bogek moj, pa lepo vreme. Dečica su došla. Je brigih bilo. Moram reči da je bilo kak Bogek zapoveda. Se brinulo, se igralo, se živelo. Gda sam probal pogledati kak pri statistikih, kaj i kolko je bilo, mi zgledelo, baš, da bi se faliti mogel. Bogu fala za dečicu; Bogeku fala za živlenje, Bogeku fala za sve te dare, se preživelo. I sad si gledim, kaj mi se to pripretilo. Vu moje se glave navek nekaj vrti. Tak mi svakaj svakak zgledeti more. Je po tom s kojeg vugla to gledim. Se bi srdeti mogel kaj je prešla nakon tolkih let. Zakaj, pa je valda išla tam gde joj bolje zgledi. Pa, nigdar nis mislil, da se nekoga more imati. Morti se bi moglo pripovedati o nekakvim odgovornostima, o nekakvom odnosu prema onom kaj je nastalo, al z drugog mi vugla već drukše zgledi. Je, lahko je meni, kad sam se nafčil tak v glavi špancijerati. Zaprav, kad bolj pogledam, ni z menom lako živeti. Kad misliš kak me imaš, ja sam već drugde. V životu sam videl da ljudi ljude za rogove držiju. Se to mislim, kak čovek navek nekaj hoče, pa se ga lako po tome pela. Vite, pri meni ni baš lahko, kaj ja zapraf skor nikaj neću za imati. Nikaj nemam. A vidim da nikaj ni nemre moje biti. Kaj da se kroz živlenje niš nis spametil. Tak bi rekli oni normalni. Ma naj misliju kaj hočeju, ja normalen nis. Ni bil, ni bum! I kak onda da me neko pela po svom kad me nemre za nikaj vloviti, skor. Su dečica odrasla, a i ja malo uz njih. Svak na svoju stranu ide i sam malo po malo sam ostal. Me zdravlje podseća na prolaznost. Cukor se povečal. Su me na inzulina pripelali. Se pičem saki dan. Oči više ne delaju kaj negda. Veliju: 'To je od cukora.' Valda je. Ni to niš nekaj kaj ni. Tak je, se ne bunim. Noge su kaj da đone imam. Veliju: 'To je od cukora.'. Valda i to je tak. Se ne bunim. Sve teže čitam, ljude ne prepoznam. Mi zglediju kaj neki svemirci. Mesto lica je neka sivo crna površina. Kad dojdeju čist blizu, ih već nekak prepoznam, če ih znam. Bi si trebal napisati na prsa: 'Oprostite slabo vidim.'. To tak, da se poznati nebi ljutili, kaj ih ne fermam. No, ko zna, morti sve to prejde, pa bum opet dobro videl. Veliju, da je v nadi spas. Bum videl, pa makar i nebum videl. Bar to o nadi. Se pitam, za kaj to pišem? Znate, kad sam bil mali, niš mi ni bilo jasno i nis razmel kak neko more tak nekaj delati, kaj ni v redu. Drugač mi pa zgledalo, kaj da ja nis točen. Prijatelstvo drago, i danas je puno mladih. Život ih nosi. Znate kaj; ja znam da ima tu i tam poneko kak sam i ja bil. Toj deci bi štel reči. Niste vi bedaki ni abnormalni. Zapraf ak vam zgledi da niste normalni, ni to nekaj kaj ne vredi. Vu svetu Božjem sve ima svoje. Nikaj ni tak bez veze. Vi vidite život drukše. Morti je vaše poštenje velko. Najde proti sebe iti. Ja sam tu i tam o sebi mislil kaj o bedaku, a sve sam spobeđival v šahu i raznim razmišljanjima. Ni mi bilo se praviti važan. Imate vi nekaj jako vrednoga. Najte pustit se i predat. Bu vreme dalo svoje. Niste jedini. Pa vite, da sam i ja, ovak potumplani, zgural do sim. A sad, dragi moji, se tak zmislim. Bogeku fala za sve. Puno sam toga videl drukše nek drugi. I sad sam još tumplek, al da velim, da se veseliti znam svemu pomalo. Ptičice posebno volim. Kosovi su mi posebno dragi, pa i vrapci. Rojžice, tratinčice, trava zelena, peseki; sve je tak lepo. Svako vreme svoje dopela. Nigdar nis bil posebno žestok, a v razmišljanju prema sebi sam imal dost stroge kriterije. I znate kaj još. Na strani sam gubitnika. Tam v gou sam si na blogu sam dal naziv Luzer. To tak zgledi, al luzeri, kak bi večina rekla, to nisu. I če ti zgledi da si luzer, stani, pogleč to na drugi način. Prijatelstvo moje, vite vi to. Pa smo svi jenoga živlenja, živlenja Gospodnjega. Još jemput fala na životnom putu. Još imam toga za prejti. Polahko, z mirom v duši i molitvom za sve moje drage, da puta najdeju v miru. Ni živlenje ono kaj oni galamđije pripovedaju. Ni mir samo za posle. Je to vrednota svih vremena, a smisao je toga i van vremena gde je osnova svega postojanja. Zasad tolko i sve vas voli vaš Mladen P.S. Naj oprostiju ak ste našli neke tipfelere. Nis stigel prekontrolirati. Fulam tipku, kaj baš i ne vidim baš najbolje. Sutra morti ispravim ... :) P.S. posle P.S. Sam sad, drugi dan vjutro, sve pročiat i videl hrpu greških. Sam poispravljal. Morti mi kaj pobeglo, al bute razmeli. Puno dobroga dragi moji ... :) |