| < | listopad, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Listopad 2025 (1)
Rujan 2025 (1)
Siječanj 2025 (1)
Prosinac 2024 (1)
Listopad 2024 (1)
Rujan 2024 (2)
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
Sad. Navek sad. Bilo je tak čera, a bu i zutra. Navek je samo sad. Si tak razmišlam, kaj je zapraf. Nigdar ni bilo jučer, a još manjše zutra. Si mogu o tomu samo misliti. Kaj je negda bilo? Kaj od toga je sad? Sad je tak da si ja sad o tomu razmišlam i se recimo sećam da je bilo nekak. I to kaj se sećam je to tak kak se meni može i hoće sećati. Nemre biti tak, kak je bilo. Ljudi pripovedaju kak je nekaj nekak nekad zgledalo. Prvo je pitanje kak su oni to zapraf doživeli, jer jedino tak su mogli zapamtiti. I kad se gleda se vidi samo to kaj se videti more, a ne sve kak je bilo. Gdo more osećanja preneti, kaj su tam bila? Gdo more prave farbe preneti, od onih vremena sim i od tam sim? Gdo more to sve metnuti vu one sledove, kaj su dopelali do toga kaj je onda bilo? Se tak razmišlam i nekak mi zgledi, kak se mi ljudi dobro zabavlamo i igramo s tim, kaj neki misliju, da je tak kak se pripoveda. Za to kaj je bilo, imamo nekaj kaj sećanjima zovemo, a to ni ni frtal od onaga kaj je zapraf bilo. Ma kakav frtal, skor niš. Čak bi rekel da je skrivljeno, pa nas vara. No, se truditi čovek more, da bi rekel kak je negda bilo. Si to ljudi puno put i misliju, kak oni drugi samo pripovedaju i znaju reč: 'To oni tak pripovedaju.', il: 'Naj si samo misliju.'. A kaj z onim, kaj bu tek bilo. To je kak v magli. Veliju da bu to bilo. Se ja pitam: 'A, kaj to?'. Kaj morti to kaj veliju? Znaju reči: 'Če nebuš dober, te bu vrag zel.' Čoveka mam strah vlovi. Puno put veliju: 'Samo ti tak napravi, i sve bu vredu.' To malo lepše zgledi. Bar čovek bez straha dela. Oni kaj planiraju zrihtaju sve kak bi biti treba i onda se tak rintati treba. Tak su vladari delali. Su slike po željama delali, a onda su sluge to trebale napraviti. Je ne bilo tak kak su rekli, nek su im to drugi napravili. Vu tomu se more pripovedati i kak neko more videti kaj bu, pa i kaj je bilo, kak razme kaj i kak se dogaja. Su puno toga vidli i razmeju zakaj je kaj. To je pri onih iskusnih, il čak kaj se veli mudrih. Veliju kak se sve nekak prikupla, da bi se nekaj pripetilo. Neki znaju reči: 'Svaka Cica na kolica.', il ono kaj je svima odmah jasno: 'Svaka rit dojde na šekret.' Treba samo pričekati, kad se ono bitno dost nakupi. Pa, su to mudrosti. Sve se nekak vrti, pa tak i to kaj prejde, se pak događa nekak tak, da se pak prikuplj nekaj, kaj opet dojde na svoje i sve tak v krug. Bi se reklo kak tak vu životu ide. Onda bi neki rekli, da to je kak v mlinu. Pa i je, i svaki put novo zrno na red dojde. A zrna baš i ne razmeju o čemu se dela, jel svako samo jemput na red dojde. A kak videti, da zrna tak, jeno po jeno, reda imaju? Sad se pitam: 'Kaj onda zapraf je?' Kaj samo ono, kaj je sad?' Gledim to onak vu sebi, kaj da nikaj gledim. Čak i kaj da nis, jel još nis glih, kaj zapraf je. Če niš ni, onda nis ni ja. Ono kaj je kakti bilo, ni. Ono kaj bu, ni. Ono kaj sad je, se pitam. Lepo. Tak je malo još ostalo, kaj bi biti moglo. Se samo z tim zhrvati treba, da bi znal kaj je. Pa da pogledim, kaj to je. Svaki trenutek ima ono prije i ono posle. I ono svako prije i svako posle, je bilo il bu. Je to kak ono prije, kaj sam gruntal. Mi samo za razmišlati ostane, kak vu sećanju, il da si mislim da bu. Je samo to sitno. I tak se ide sve do tam, kaj ljudska pamet i postojanje u stvarnosti zmisliti more. Ono sitnije je kak da ni ni. Je, kaj sad, kaj tam je i onaj trenutek kaj, zapraf, je baš sad. Sam skor do rešenja došel, a sad sam naletel na frišku figu. Jel je, il ni? Znam bute rekli, da kaj se ženiram, pa je ipak sve tak kak je. Pajceki jeju, tičeki letiju, vrganji rasteju, curice pred dečki bežiju, ružice cvateju, veter piha i sve tak lepo se ima. Ma je, kaj i ja to vidim. Samo kaj ja znam i sedeti i gruntati. Lepo sve pustim, da bu kak je, i onda se moja misel, lepo po malo, zaputi i polahko zalaufa. Tak, sama se najmeput najde v ničem, kaj vidi da je samo ona sve to zmislila. Pak tak gledim, veliko kolo vu kome svi tancaju, kaj to je tak. Vu kolu se tanca. A ja, kak neki bedak, sam si sel i gledim to tancanje. I sve je tak kak treba biti. 'Dober dan sused, kaj je novoga, je zima prišarafila?', je sused suseda pital, kaj ovi drugi fajn posla ima. Vu dvorišću se sve sprema. Bu narodnoga slavlja. Familija i prijatelji se prikuplaju. Kotel već je pun vruće vode. Vanjgli su tu. Se noži brusiju. Mešter za kobase je tu. I sve se za kotlovinu sprema. Si tak sedim i sećam se po slikih, kaj sam negda videl i kaj slično još navek je. I gda znam reči kak to ni vredu pajceka vubiti, mi veliju: 'Pa Bog nam je dal pajceke da bi jesti imali.' Bogek dragi, oprosti, kaj bi samo pitati štel: 'Kaj zbilja?' Sem se rodil i živ sam. Tak se čutim. Bogeku fala. Sam nekak čovek, kaj sve voli znati po pravdi i osećajima poštovanja živlenja. Puno tog mi jasno još ni i pitam. Naj oprostiju mi. A, gda bi me pajcek pital, kaj da mu velim. Pa, sam na njegvoj strani. Sam pak malo gruntal, ovak, za sve kaj buju čitali. Morti se nebuju neki složili z tim načinom. Tak ja. Prijateli dragi, vas sve srdačno pozdravla i voli Vaš Mladen |