| < | siječanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Listopad 2025 (1)
Rujan 2025 (1)
Siječanj 2025 (1)
Prosinac 2024 (1)
Listopad 2024 (1)
Rujan 2024 (2)
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
pri_Mladenu
Kak meni to zgledi
- 22:36 -
Komentari (9) -
Isprintaj -
#
Vidim malo prije pod komentarima Kazzo,pa odem do njenoga bloga. Nađem njen novi post o svijetlosti, pa me to malo prodrma u moje spoznaje po meni i onome što o tome mislim. I tako od toga krenem. Htjedoh razumjeti što ja to ustvari radim i o čemu i čime se zanimam, pa i kako. Pokušam vidjeti što se to ustvari zbiva.Još kao mali dječarac uvijek mi se po pameti motale misli; KAJ? – ZAKAJ? – GDE? I sve u tome stilu. Nikak se nisam mogel pomiriti s tim kaj su mi drugi govorili. Čudno, ali i u školi nisam primal niš zdravo za gotovo. I sada ko starac, a još uvijek dijete, osjetim neku pobunu u sebi kada se govori učeno, mada i ja sam često to činim. Na kraju mi je jasno, da ja to samo pripovedam. Pričamo kak je nekaj nekakve boje. Pa dobro ljudi se dogovorili i to ima praktičnu vrijednost. To je u redu. Ali ljudi radeći s time potpuno zaborave na ono kaj to zapraf je. I nije to samo u tome primjeru. Naša razmišljanja su isto tako nekaj. Aj sad malo o boji ili farbi, da ne govorim baš po turski. Ustvari nemam pojma kak bi zgledala hrvatska riječ za to. Vidimo je okom. Može se i aparatima, ali je tada prevodimo u nešto što opet vidimo na taj način. Oko uhvati zrake svijetlosti, pošalje bioelektronskim putem informaciju o frekvenciji primljene svijetlosti i u mozgu se to razčlani i tumači na način kojim se može pohraniti i upotrijebiti. Govorni dio mozga može od toga izvesti informaciju o boji na osnovu onoga što je pohranjeno osnovom frekvencije svijetla u dodiru sa žutom pjegom oka. Sada kao da kompliciram, ali probam predstaviti događanje. Nije to nekaj, da ja vama hoću soliti pamet. Radim ja to tak i sa samim sobom. Da samo znate kam sve otplovim. I tako mi pričamo o bojama i sve se razme. Povezane su i naše emocije s njima. Pa kad govorim o svijetlosti, kao zračenju energije određene frekvencije na nekom putu, mogli bi i razmišljati kroz kaj to ta svijetlost ide? Kada naleti na predmet ona se apsorbira u njega i mi velimo da je naletela na prepreku. A kroz kaj ide ona, kaj na niš ne naleti? Hm. Tu sada nastane neki lom u mislima. Kad gledamo ovak okolo sve je to razumljivo. Svagde je nekaj i nemre bit, da negde nikaj ni. A ipak svetlost kroz zrak ide. Velimo da zrak je nekaj, al ni tak gusti kak recimo zemlja. Pa dobro. To onda znači da u zraku ima više ničega nego u zemlji. Za zvuk je lako, kaj se tam sve nekak drma, pa je to kakti zvuk, kad to drmanje do bubnjića u vuhu dojde. Kod svetla, kak su me učili, nema drmanja. Ili ide ili nejde i točka. Si sad probam zamislit kaj se to događa u zraku kad je svetlo. Pa to bi morala biti prava ludnica. Isusek dragi, kak bi grdo bilo biti v zraku da si čist mali. Sva sreča da v svemiru zrake svetla nisu veće i da smo mi tak dost velki. Morti se i probal razviti tak sitni život, al od svetla ni uspel. Zrake svetla putujeju tak kroz nikaj. Sam već rekel da kroz nekaj nemreju, kaj bi im tu kraj bil. Tak kroz taj nikaj ideju one kaj uspiju dojti do tam gde ih mi moremo videti; do oka. Po putu prolazuji i kroz neke posebne uvjete. To su sudari s drugim zraka svetla, pa se nekak spajaju, pa kroz neka magnetna, pa i električna polja, pa se tam nekak promeniju po putanji i po nekim karakteristikama. Zapraf se sudarati ni nemreju, nego se ta enegija, kaj ju one predstavljaju, nekak zbraja i oduzima, pa se dobi neki treći rezultat. To je pak matematika, kak su me učili, ali z primenom u fiziki. Sve mora pri nama ljudima imati nekakvo ime, kaj bi se mi med sebom razmeti mogli. Lako je meni kaj ja sam z sobom tu nekaj zmišlam. Pri svemu tome je zanimlivo to kaj takva svetlost izmenjena dojde do našega oka. A mi, ko mi, vidimo takvu boju i si mislimo, da je ono nekaj tam takve boje. A ono tam ni ni takve boje, a ni nikakve, već samo isijava nekakvu energiju. Zapraf mi vidimo ono za kaj smo napravleni. Lepo si tak mislim o tomu i mi nekaj zanimlivo zgledi. Napravleni smo kroz milione godina takvi kakvi jesmo i vidimo i mislimo to kaj moremo. Sve to dela i vredi. Al kaj je to sve kaj je. Jel mi vidimo i razmemo sve? Mi zgledi da mi samo malo vidimo od onoga kaj je. Se zapraf nemrem zmisliti bilo čega kaj morti nemremo videti, kad me niko razmeti nebi mogel, kaj se to ni zamisliti nemre, zato kaj smo takvi. Sam tak o svetlu malo pripovedal. Fala Kazzoo za to, al se sada malo obrćem prema Alkionu. Je posvetil postove Nikoli. Onom malomu kaj je vatrogascima odštopal cjev, da bi pumpali vodu i gasili požar. Je dete jednostavno razmišlalo. Oni starejši su samo gledali kak ta mašina niš ne vredi. I danas večina tak dela. Sve je kakti zdravo za gotovo. Kud svi Turci tud i čoravi Mujao se veli. Pa kad svi tak, zakaj nebi i mi. I nikom niš ne fali. Ajmo. Ma figu, ja nejdem. Glečte sad kam pak idem. Sam spomenul Nikolu. Je on celi život gledal na svoj način i fala mu. Se trebalo malo pomaknuti i ne bit kak drugi zato kaj se tak treba biti. Bil je ekscentrik, hm? Kad se stvari vrtiju, ekscentar nekaj znači. Se on ni vrtel. Je išel svojim putom prema nekoj svojoj zvezdi. Malo po malo je zmišlal razne stvari. Je muke imal to pretvoriti u nekaj, kaj bi drugi prihvatili. Si mislim kolko vredi to da drugi prihvatiju. Je nastala opća korist. Se počelo lagodnije živeti. Je struja mogla dojti i u udaljene hiže. Pa kad su i motori došli na red, su ljudi mogli puno toga lakše delati. A ljudi ko ljudi sve to prihvatiju kak nekaj kaj je. I si ja sad mislim; kak bi bilo da odjemput struje nestane, a svi misliju kak je to tu kakti odnavek, a zapraf o tome niš ni ne misliju. Nek si svaki sam pomisli kaj bi sve bilo. Nikola ni na tome stal. Njegov je svet bil drukši nek u drugih ljudi. Čist ga razmem kaj si je taubeke zel za prijatele. Kad jemput zajdete vu novi svet i ga zemete kak svoj dom, se lako sva vrata odpireju. Se tak pripovedalo kak dela i z nadnaravnim pojavama. Si sad mislim o tim nadnaravnim stvarima. Kaj more kaj biti nadnaravno? Če je, onda je naravno. Kaj more biti nekaj izvan narave? Ljudi božji, pa kaj je vama. Da se veli da je delal z nečim kaj je van naše mogućnosti razumjevanja, bi rekel: 'OK, ljudi bar priznaju'. Al ne. Nebi priznali da nemreju. Ak do toga dojde, to je nemoguće i nadnaravno. Kaj da su na vrhu piramide života. Nikola dragi, ni ti lako bilo, kaj si se digel vu svoj svet. Nisu te razmeli. Nekaj si im mogel objasniti, a puno je toga ostalo. Sad kad je puno vremena prošlo kaj si prešel u mir svoj, gdje sve je tak kak je i bez reči i misli, te sve više priznavaju, a ono kaj mene i dost boli, kaj te tu doma nisu poštivali. I sve tak vu mislima zbiremo i odlučivamo. Smo si sveta napravili po svojoj meri, ne već po meri sveta. Se moralo dost toga odfikariti, da bi taj naš svet mogel po našoj meri biti. Sve nemre stati. I sad se fura, svak na svoj način, kak da je to sve kaj je. Si tu i tam dozvolimo da nekaj ne razmemo, kaj nas ni ne zanima, al da nas zanima, bi već to nekak zrihtali. Sve se vrti u tom ograničenom krugu vu našoj glavi. I tak mi sveta vidimo. I tak mi o svetu sudimo. To i lepo more biti, ali kada suda donosimo o nečemu kaj posledice ostaneju. Kaj onda? A smo sudili iz sveta koji je sav poodfikaren i morti i na krivo obrnut. Glečte kaj mi sad polako 'pada' na pamet – priumljuje. Sveta vidimo i doživljavamo vrlo ograničeno. Nebi vredilo onda nosa u zrak dignuti. Okeca otpreti, da. Al znati kaj sam i pripomenul, da to kaj vidimo ni to kaj zapraf je. I znati da morti baš i ne delamo dobro. A kak videti i delati dobro? Pa nemamo načina za to. Glečte kaj je delal Nikola. Je se trudil videti kaj se zapraf događa. Ni prihvatil način, da je sve samo tak kak zgledi. Je dete pametno krenulo. Smo ograničeni, priznati vredi. Ne tak da sad bumo javkali nad tim. Dobro je znati da puno toga neznamo i da puno toga krivo vidimo. Srčeko otpreti i mu dati da vas vodi napred, da vam pomogne otpreti one prave oči koje dobrotom gledaju. Postoje one i svi ih imamo. Samo ih najte navek čvrsto zatvorene držati. Alkione, hvala ti kaj si se setil Nikole. Tak bi puno o takvim stvarima mogel pripovedati. Morti se nekima oči otpreju. Morti i meni, kaj još navek nis siguran jesam li il nisam u pravu, al znam da se trudim videti kaj zapraf je. I Bogeka prosim za to. Morti i vidim dobro. Za to hvala i mi je to samo to kaj je. Ni to niš veliko. Zapraf mi zgledi da kad čist progledam, nebum to ni znal. Je to naravno, a ne nadnaravno. Zasad znam, da si dozvolim razmišlati o tom, a da ujedno znam da to je ipak razmišlanje. I sam tak malo po malo pripovedajući išel sve više na kajkanje. Mi je v meni, pa je sam zišel. Jednostavno ga nis htel smetati i pustil ga. Ne zamerite. Prijatelji dragi, pak sam malo pretumbaval vu glavi. Se nadam da nebum nekakvog rusvaja napravil, da nebum van ziti mogel vu naravni svet. Tam ste vi dragi moji, kaj vas zgubiti nebi štel. Pa naj to za sad bu tolko, a vas pozdravla i voli vaš Mladen |