prepreke

Maturalna proslava u Esplanadi. Kvisko obučena u prekrasnu haljinicu. Podsjeća me na Miu Thermopolis iz one knjige za tinejdžere koju sam naravno, pročitala. Četiri razreda po 30 žena. Njezin je razred muški jer broji pet dečkiju. I mi (tate, mame, bake, dede, drugi tate, sestrice...) smo se lijepo uredili i po najvećem pljusku došli tamo.
Popili smo šampanjac i gledali, gledali...Nikoga ne znamo. Davno su prošli dani kad sam znala mame i profesore. Sad znam samo razrednika koji ne zna mene, i to je to.
Kvisko je drugi dan odmah dobila neku virozu, pa je morala provesti par dana samo doma. Ja sam se nekad, kad sam bila mala veselila kad je mama bila bolesna. To je značilo da će biti doma, da će kuhati i da će biti lijepo. Sad je obrnuto. Veselim se kad je Kvisko bolesna jer je onda osuđena na druženje sa mnom pa se nekako pripitomi. Popričamo, smijemo se, pogledamo film. Pokaže mi slike, pita me pitanja sa prijemnog ispita. A ja ništa ne znam. Pa se opet smijemo.
No, bolje joj je, i sve kreće po starom.
Da, rođendan. Glupo što sam uopće to spomenula, ali taj isti dan kad je bila maturalna proslava, vodili smo moje starce u restić da se to proslavi, a taj dan je bio i moj rođendan, pa eto ti dva razloga za veselicu. Tamo je bilo sve po starom: stara nas uči bontonu - ne naručuje se direktno od konobara, prvo se toči najstarijemu... Tornado radi opću uzbunu - ne jede mi se juha, hoću ić skakat na trampolin. Kvisku je dosadno - igra igricu na mobu. Blažesni se veseli jer smo svi zajedno, pa stalno diže zdravice, itd, itd. Da je netko snimio, moglo bi se ubacit u onaj film 'Moje grčko vjenčanje'. Moj stari veli: a ti ne jedeš meso? Ahaaaaa, onda uzmi piletinu, to ti je lagano. I sve u tom stilu.
Drugi tjedan imam čak dva razgovora za dva nova posla. Ja ću birat. Pobijedit će onaj koji nudi veću lovu i manje rada, ha ha!