prepreke

Dakle, dosta sam nestrpljiva, a i nespretna u međuljudskim odnosima. Svaki čas nekome kažem nešto i onda moram objašnjavati da nisam tako mislila. Ne mislim tako kako ljudi to shvate nego onako kako to ja shvaćam. Dijagnoza se zove socijalna nespretnost.
Možda sam malo preizravno rekla Dražesnoj da hoću brzo i da hoću sve. Ali nisam mislila da ona mora nešto mijenjati. Samo tako bezveze. Ne žuri mi se. Pa mi se činilo da ju je to malo udrilo, jer mi je rekla da samo želi napraviti najbolje što može. Bilo mi je malo žao jer je zbilja iskrena.
Onda sam rekla sestri da je glupa, ne baš tako izravno, ali što mogu kad sam taj čas a i neke druge časove ja pametnija.
Čak sam i prema mobitelu takva: SVI brojevi su mi se izbrisali. A lijepo me pitao da li da kopira sve brojeve. Da. To će izbrisati sim memoriju. Dobro. I sad nemam niti jedan broj više. Niti jedan.
Sad pišem još jednu slikovnicu. Jedan iz moje blizine je rekao da mu ozbiljnije zvuči da pišem za odrasle. Kao bolje je za status u društvu. I za to me zabole.
Pišem slikovnicu jer to mogu. Ne kažem da znam. To ćemo tek vidjeti. A i dalje vjerujem u prvu, jer je super, i biće super. Otkačena po svemu.
Sutra opet gledam crteže... I neću nikome ići na razgovor dok ne bude svaka priča ilustrirana. Da ne bi bilo....
Vremena imam, a ako umrem netko će ostaviti balkon otvoren.