U spomen Stepincu
Obećala sam blogo-prijatelju @Voyageru da ću napisati post o bl. Alojziju Stepincu, ali kako je on napisao sve opširno i dokumentirano o dijelu povijesti i događajima vezanim za tog našeg blaženika, a i ne raspolažem nekim novim podacima, napisati ću samo kako su stvari izgledale iz moje vizure, a imala sam tada 11 godina.
Kad je 1953. nadbiskup proglašen kardinalom morala sam posramljeno slušati klevete na na njegov račun na satu "društveno-moralnog odgoja".
KARDINALU
Nejaka bijah i stid me je bilo,
pričahu da si ogrezo u krvi,
nejaka bijah ni sama nisam znala
da kriv si tek što svećenik si prvi.
Nejaka bijah, plakala sam tiho,
u školi skrivah pogled suzna oka,
nejaka bijah, uzdahe sam krila,
u dječjoj duši bol biješe duboka.
Nejaka bijah, laž je carevala,
istinu krila šutnje teška tama,
nejaka bijah, al sa mnom ti si bio,
sad znam, u kušnji nisam bila sama.
I sad, kad više ne caruju laži
što blatile su tvoju dušu bijelu,
i uzdah, i suza, stoput su mi draži
od lažnog sjaja na silnika čelu!
1993.
