plava brazda

ponedjeljak, 30.06.2008.

VLAK I ĐUS

Iz Moskve za Lenjingrad tili ić svojin avionon, al nešto se zakompliciralo s renoviranjen aerodroma, avion doša za dva dana za nama.
Morali tražit drugi prijevoz, šta ćeš, Crvena strijela, noćna vožnja, spavaća kola.
I danas mi je ža zbog noći, nisan mogla vidit sela, ni Potemkinova ni obična, gradove, život uz prugu.
U strijeli je bilo života, rekla bi i pravljenja novog
Moskva je velika, raskošna, puna povijesti, al Lenjingrad je pravi grad-dragulj, prelip, zanimljiv, intimniji od Moskve, blizak, drag...
Već znate da me najviše zanima život ljudi.
Bija je petak kad smo došli.
Po hotelu su hodali ljudi s limenim kantama od 5 litara u rukama, do kasne noći nisan skužila o čemu se radi.
Palo nan napamet napravit tulum u hotelskoj sobi, odlučili da jedan ode u centar grada hotelskin taksijen i svakako kupi neko naše piće.
Vukli šibicu ko će ić, a jesen ti gajde, ko će nego ja
Iskrcalo me u centru punon ljudi, rano popodne, zbog polarne noći već mrak, di ću sad ajme ti se meni.
Odjedanput se ukaza spas, prilazi fini stariji gospodin i šta ću, stanen isprid njega i počnen mrmljat : Would You be so kind...
Znan ja ruski "na svidanje" i slično, al čovik mi je izgleda ka stranac.
I je, dopisnik londonskog Timesa, odma mi postalo neugodno govorit svoj engleski s majstoron.
Raspričali se, poveja me u prekrasni dućan za strance, sav u mozaiku, di su se prodavala najfinija pića iz cilog svita, sortirana po zemljama.
Mojoj srići nije bilo kraja kad san našla babić šibenske vinarije
Ekipa nije mogla virovat da držin babić, zatulumarili i kako to već na tulumima biva oko ponoć se uputili u hotelski bar.
Tamo šou.
Oni ljudi s limenin kantama u rukama, to su Finci, dođu priko vikenda izopijat se u Lenjingrad i sobon donesu đus.
Ode me memorija napustila, sićan se samo velike rijeke votke-đusa
Ko može triba svakako otić u Rusiju, posebno u St. Petersburg.
Votke ima, a ima i đusa

subota, 28.06.2008.

IDEMO DALJE

Evo peti dan da je privjesak od Mlađe u komuni.
Isplakala je more suza, sidila budna po cile noći, nit je ila nit pila.
Sad je bolje, smirila se, dolazi u normalu.
Cilo me vrime ždere šta nisan ranije ništa na njemu primijetila.
Jedno vrime volonterski san se bavila s ovisnicima, najviše u smislu podučavanja o AIDS-u i drugin napastima, zadnjih 5 godina skoro svaki dan razgovarala s njima i šire, pripoznajen ih na miljun kilometara, ovog pod noson nisan.
Ne bi niko, čudo jedno kako on razumno govori, normalno izgleda, ne moš virovat.
Savjetnici kroz pripreme za komunu kažu da je odličan, da se ne sićaju kad je zadnji put doša neko tako pribran i odlučan da se riješi napasti.
Mislu da će mu tribat najviše godina dana, viruju da će bit skroz zaličen za 6 miseci.
Mlađa je odlučna čekat ga, dat mu još jednu, zadnju šansu.
Nisan kudila ni nju ni njega, samo san mu rekla da je sve jockere u odnosu na nju za cili život odigra i da nema više prava ni na jednu greškicu.
Nju pozvali moji prijatelji u Milano i Los Angeles nek se dođe zabavit, malo zaboravit pa i ostat tamo, kaže da za sad neće nigdi.
Ponuđen joj je i posal u metropoli, neće ni to.
Oće nastavit sama živit u njihovom stanu, radit, ić svake subote na sastanke sa savjetnicima iz komune i čekat ga.
Dopalo me opet kuvat za nju, oprat i opeglat joj robu, Mog brinit o pasu dok ona radi.
Idemo dalje.

četvrtak, 26.06.2008.

NEĆU

Prva i Druga čvrsto odlučile da po ovoj žegi neće pozirat i gotovo.
Ako ih ko uspije slikat bez da znaju, može.
Eto, ja jedva uspila.



Prije su dica od tri godine bili bebe, od dva i po miseca zamotani paket, a vidi sad, prave cure

utorak, 24.06.2008.

U ZDRAVU TIJELU...

Zdrava spiza, naravno
U vrtal nabacamo sime i adio, šta izraste, izraste samo uz božju pomoć.
Ne izgleda sjajno ka u poslugi, al ima sve gušte ovog svita, valjda i vitamine, minerale i štatigajaznan.



Tek izvađene mrkvice i gorki radič



Selen, salata

Ako se nastavin vako hranit živit ću baren 100 godina
Nije problem za me, lako ću podnit, al ovi oko mene već sad se kiselo smješkaju

nedjelja, 22.06.2008.

BODULSKA KRV

Skuvana obotnica od 2 i po kila.



Narizala je, dodala obilato djevičanskog maslinova, ništa drugo jer je slana sama od sebe.
Mom i meni je ovo obotnice na salatu više nego previše za večeru, al moja mi bodulska krv ne bi dala priživit da u vodu di se kuvala obotnica ne skuvan kunpira.



Kunpir isto samo zalijen djevičanskin, famozan je, pokupi boju i gušte obotnice.
Dok je moja pranona bila živa, otočanka, mati 7 dice i maćeha 2, od toga 8 muških plus pradid, niko ne bi dobija obotnice na salatu bez kunpira, ustvari dobija bi više kunpira nego obotnice.
Kunpira je bilo u vrtlu, nije manjkalo ni obotnica, bilo ih je koliko oćeš i friških i sušenih, al nona se plašila, kako je govorila, razbacivanja sa spizon.
Daleki otoci, s kojih se do kopna za bonace veslalo 24 ure za kupit brašna i cukra, naučili su svoje ljude da uvik budu spremni za najgore kako bi priživili.
Plašila se duljeg perioda lošeg vrimena kad se nije išlo lovit, tribala je nahranit njih 11 ukupno.
Nisu bili, za otočke pojmove, siromašni, ni govora.
Al ni onda kad su njena dica bili dobrostojeći odrasli ljudi, unuci studirali po faksovima svih vrsta a ja bila curica, kad se svega prugon il obiteljskin brodicama moglo donit koliko oćeš, samo se mesa nosilo za 2 dana jer nije bilo struje i frižidera, ona nije dala stavit u kavu više od 1 žlićice cukra.
I nije nikad razumila zašto neko oće pojist 2 jaja, kad je čoviku dosta jedno.
Živila je 96 godina, skroz zdrava, nikad tabletu nije popila, doktora je prvi put u životu vidila 2-3 dana prije smrti, molila da ga zovemo da joj da injekciju.
Čula je za tu likariju, vidila miljun puta da daju nama dici, al ona ju nikad nije dobila pa je tila provat.
Meni je kunpir skuvan u vodi od kuvanja obotnice najslađi na svitu.
Nije to samo kunpir, svega moga je u njemu.

petak, 20.06.2008.

RAZGLEDNICE

Napravija ih Stariji s 18, dobija nagradu, ja se pravila važna, lovu sorili zajedno



mapa od starinskog kartona-papira u kojoj su razglednice starog grada






razglednice s druge strane, dio na kojen je grb sv. Mihovila otvara se, unutra pišeš, a ovaj sv. Mihovil, zaštitnik grada, na mom je zidu

srijeda, 18.06.2008.

RIČI I DJELA

Alkion je kriv šta ću ovo ispričat

Grupa od 8 gradskih dama odlučila je organizirat jednodnevni izlet u okolicu grada, autobuson do vode, onda brodon, s uključenin ručkon i vodičen, na izlet pozvat i počastit ugledne goste.
Po principu "daj dite materi" dopalo me organizirat taj pis of kejk.
Posli 2-3 dana išla dogovorit autobus, čovik kaže da je već bila gđa X.
Mislin se dobro, iden sredit brod.
Tamo isto, već bila gđa X kojoj je struka sasvin stota i koju niko nije obveza da išta organizira, još manje da se petlja.
Tuče mi po glavi ona "sto baba, kilavo dite", pogotovo šta gđa X nema blage veze s organizacijon bilo čega.
Nazoven ju i pitan o čemu se radi, oće li sredit i drugo da ne odan za njon ka budala.
Ne, ma kakvi, neće se ona mišat u ono šta ne zna, slučajno se našla blizu autobusa i broda pa pitala usput.
Sredin ručak, jedan obilazak koji nije otvoren za javnost, vodiča.
Tri dana prije izleta uvik nazoven za potvrdit, provjerit da ko nije šta zaboravija.
Svi mi govoru da ih je pet minuta prije zvala gđa X i rekla kako provjerava jesan li ja šta zaboravila.
Ona provjerava mene, znan li organizirat jednodnevni izlet, a tisuće ljudi san odvela svugdi po svitu pa i nju ponegdi ?
Uskuvala san na sto gradi !
Doša dan od izleta, ukrcavamo se u autobus, sila san po običaju u galeriju.
To često radin, ljudi ne znaju i ne moraju znati da san organizator nekog putovanja, još manje da s njima putujen.
Ukrcali se kad eto nje, uzela mikrofon, dere se prema meni :
-Misliš li ti doć naprid, uzet mikrofon i ljudima govorit di se vozu, šta vidu...
Uuuuuuu, prilila mi se čaša, u dva san koraka prošla cili autobus, uzela joj mikrofon iz ruke i prosiktala da svi čuju :
-Odjebi !
Guska mi diže tlak od prvog dana, a nije u stanju nit razlikovat posal organizatora od vodičkog.
Vodič uvatija pričat, izlet bija super.

Za par dana zovu s najvišeg mista u gradu na sastanak.
Gđa X kaže da san prostakuša, traži da se ispričan jer san joj rekla prostu rič.
Jebate, kad san otkočila, niko me nije moga zaustavit.
Sve šta je učinila od prvog dana kad smo odlučile ić pa do mog "odjebi" lipo san prostrla prid ljude.
Niko od nas nije razumija šta joj je bilo, zašto se petljala di ne triba, šta joj je to značilo, jel se pravila važna ili ko zna šta.
Otišli smo na piće nasmijani i bez nje, pokupila se sama ka posrana kokoš.
(Ne)djela mogu bit prosta i bezobrazna, a riči...
Ma sve su to naše krasne, jasne, domaće riči.

ponedjeljak, 16.06.2008.

BRODOVLJE

Nisan od volje odma nastavit s ruskon pričon, u pauzi zalipila ovo.

Stariji je bija mulčić od 17 kad je ovo nacrta, oblikova i plastificira.
Šest podložaka za čaše s našin starin brodovljen.



hrvatski trgovački brod iz 10. stoljeća i ratna nava iz 13. stoljeća



karavela iz 15. stoljeća i dubrovačka karaka iz 16. stoljeća



galijun iz 16. stoljeća i galija iz 17. stoljeća

Sad je stručnjak pa se sam sebi čudi da je crta kičasto, a meni baš zgodno i ka mali suvenirčić.

subota, 14.06.2008.

ČOKOLADA I HULAHOPKE

U Moskvi, pred ermitažom u Petrogradu/St. Petersburgu, tad Lenjingradu, pred Aurorom

Eh Rusija, tad SSSR.
Skupili se u Dubrovniku, uzeli posebni avion i pravac Moskva.
Bija mi je rođendan, kolega na 11000 metara visine kleknija, zapiva "O sole mio", napravili tulum zajedno s posadon, veseli došli oko podne na Šeremetjevo.
U hotelu odma počeja kažin.
Muški se opremili s mliječnin čokoladama od 10 deka i hulahopkama, sobarice navalile na razmjenu "đir seksa za čokoladu il hulahopke". Jedan kolega završija u mudantama u lift, voza se gori-doli s gostima cilu uru jer nije mogao u sobu, nije zna di su naše sobe, plašija se tako gol otić pitat na recepciju. Cimer ga zeznija, izvuka iz sobe ka da će mu nešto pokazat i zatvorija vrata, iša trgovat, razmjenjivat dobra.
Svojoj sobarici dala hulahopke i čokoladu za par odgovora, najprije kako je moguće da se na poslu prostituiraju. Rekla je da nije u pitanju lova, imaju love za živit, al nema ničeg u dućanima kupit, osin u onima za strance di one ne smu kupovat. U to san se uvjerila, moga si cili dan šetat ogromnon robnon kućon i vidit svega 2-3 artikla na pustin praznin policama. Babuške san morala skupo platit u dućanu za strance.
Molila me da joj prodan kotul od đinsa il čizme, boršin, kapot, davala svoje 2 plaće za jedno od toga, nisan mogla ni prodat ni darovat, čekalo me još 10-tak dana Rusije.
Za uvik dugi red na Crvenon trgu prid mauzolejon Lenjina ispričala da je umjetan, vlast ga stalno održavala da bi izgleda tako, radnici su umisto na posal morali ići tamo kad dobiju nalog. Išla i ja, stala 4 ure u redu bez borše, ne smiš ništa imat, razočaralo me kako je Lenjin bija mali.
Prid hotelon Rusija, tad najvećin na svitu, napravili smo šou jer nas nisu pustili uć. Tili smo ga vidit, ta struka nan je da znamo hotele, al navodno su unutra bili neki državnici. Nismo mogli virovat da nećemo uć, počeli vikat "vodite nas u kapitalizam", uto skočili taksisti šta čekaju isprid hotela, smirivali nas i ponudili odvest na čarobno misto za par dolara, naravno, po crnon tečaju, 4 puta većen nego u mjenjačnici.
Vozili se oko ure, stali u dvorištu prid kućicon u mraku, okolo šuma, moš umrit od straha.
Taksisti imaju šifre, vrata se otvorila, a unutra...
Kazačok, pisma, spiza, votke na hektolitre. Lipo li je bilo !
Poslušali smo domaćine, uz votku ili kisele kukumare za ne opit se.
Oduševija me Boljšoj teatar, uzmenirija život ljudi.
Nastavak u idućen broju, ne moš par sličica iz majčice Rusije strpat u jedan post.

četvrtak, 12.06.2008.

KRAVATA

...a oko vrata kravata boje zlata...
U nas se pritvorila u omču od podivljalih cijena.
Nadležni vodu zemlju ka muve bez glave, nije jasno koji manje zna, kojeg je manje briga za narod, koji bolje prodaje maglu i laže.
Zato sve vijesti počinju s balunon.
Ako ništa, balun će nas sigurno spasit
Onaj od Mlađe ka da je spreman za komunu.
Ozbiljan, pametan, ko ga ne zna skupo bi ga platija.
Bija prije par dana na imanju di su slični njemu.
Idila i obilje, svega ima, koza, prašćića, ovaca, teladi, voća i povrća.
Čovik bi najrađe uteka iz krasne nan stvarnosti i osta tamo.
Da nije života.
Da nije slobode.

Ništa mi se ne da, pljušti kišetina

utorak, 10.06.2008.

UVALA

Na Cipar doletila na Larnacu, onda cili otok prošla auton.
Podiljeni su i sve to, al turizam, posebno u grčkom dilu, cvate.
Većina građana radi u ugostiteljstvu i trgovini, 6 miseci godišnje po cile dane i noći, 6 putuju, planduju.
Svaka kuća na vanjskon zidu il na kakvon stupu u dvorištu ima veliki kazan od bojlera za uvik mukte toplu vodu.
Uveče u restorane izlazu cile familije, od najmanjih do najvećih, plešu sirtaki, kad se raspištolju bacaju latice cvića po podiju, a nađe se i di koji pjat.
Kupila lipe rebe po cijeni ka da su od suvog zlata, dobro, moraju negdi turistima dignit lovu.
Uživala san u otoku, spizi, piću, sirtakiju...
Samo me i danas muči Afroditina uvala, misto di je boginja lipote i ljubavi izašla iz mora.
Prije nego ću doć u tu uvalu misla san se koju li ću lipotu vidit a tamo...
Uvala je otvorena, izložena vitrovima, s nekakvin škurin poroznin kamenjen po dnu.
E moja Afrodita, u nas si mogla izać iz mora di oćeš i bila bi sigurna da si izašla u uvalu dostojnu boginje ljubavi i lipote.

nedjelja, 08.06.2008.

DANAS

Digla se u ranu zoru, više-manje na sve četri live noge.
Vanka mirno i tmurno, ne moš nigdi, uvatija me napad kuvanja.
Najprije stavila lešat bob, naš domaći, začinila ga zrnon soli i kap djevičanskog, nema lipše.
Onda izdinstala tikvice s pomidorima, opet iz vrtla.



Dok se to krčkalo stavila lešat dva brancina porcijaša za juhu.
Zaboravila na njih pa su se prikuvali, al juha je ispala odlično.



Očistila kukumare i pomidore za salatu, jagode za desert. Je, sve domaće.



Probudila Svog, dala mu kumpire i brancine nek ode u vrtal ispeć na gradele.



Došli Mlađa i privjesak, stuklo sve skupa s raskuvanin brancinima, ona i ćaća joj pili domaći babić, privjesak i ja Colu, poslin Moj skuva kavu ( jesan li van ikad rekla da ne znan skuvat tursku kavu ? ), za pojist jagode tribalo dodat đelat, vaniliju i čokoladu.
Ajme suđa, ka da je ruča autobus turista
Katica oprala po, eno pere drugu polovicu.
Svi se nasadili isprid tv, ja rađe ode
Nije ni počelo a već vodimo s 1:0

petak, 06.06.2008.

ALARM

Ode san isto išla skoro ka dugokosa.
I odma prvu noć napravila cirkus.
Bila gost u privatnoj vili, udaljenoj skoro dvi ure vožnje od centra.
Đardin, šuma okolo, cilo prizemlje u staklima, na katu dobila sobu s krasnin kupatilon i mini kužinon.
U srid noći ožednila, krenila pravo doli, u veliku kužinu, nije mi palo na pamet da iman u sobi frižider s pićima.
Čin san učinila 4-5 skala nizbrdo, sirene, alarmi, svi se digli, za par minuta došla policija.
Upalila san alarm spojen u policijsku stanicu



O Londonu znate, isti je ka na slikama i u filmovima, blizak, normalan.
Svi veliki gradovi su mi slični, europski pogotovo, koji put nit ne znan u kojen san, nit me briga.
Znan da ovo može izgledat bahato, al kad puno putuješ na neki način oguglaš, nije da više ne voliš putovati nego postaneš ladniji, nisi obuzet time šta si na nekom od čuvenih svitskih mista.
Na primjer, dok oduševljeni domaćini viču "vidi Big Ben" tebi je drago šta si tu al misliš "e neš ti čuda, veliki sat".
Odavno me malo šta može oborit s nogu pa se nadan da ću učinit đitu na Misec il Mars, možda se šta tamo nađe
Ništa tako ne obogaćuje ka vidit svita, svi koji mogu tribali bi odma krenit, dobit će skroz osobno bogatstvo koje in niko nikad neće moć uzet.

srijeda, 04.06.2008.

FRIZURA

Mislite da san uvik kratko ošišana ?
A ne, znan imat dugu kosu, ono baš za pletenice plest
Evo ode, ne triba ni govorit di, išla san duge kose.
Jer san se zaboravila ošišat, događaji su stizali jedan drugog, nikako nać vrimena skočit u frizera i šta san mogla nego zarast u kosu ?
Vječni grad ste pripoznali, neman ništa o njemu reć šta već nije rečeno.
Mogu jedino napomenit da mi je uvik smišan let Split-Rim, avion se digne, za tren priskoči Jadran, onda se spušta i voza po rimskoj pisti skoro dulje nego šta se leti.
Nije lako odat po Rimu, jedanput san u niko doba skinila postole, sila na srid pločnika s nogama na cesti i zapritila društvu da se neću maknit dok mi ne kupu kakve šlape, makjato i sok.
Kad su to donili morali su obećat da će mi najmanje po ure držat noge u sviću čin se vratimo u hotel i očešljat me ( neman pojma o češljanju kose dulje od 3-4 cm ) jer inače uvečer neću tit izać
U Rimu nikad dosta guštanja u gledanju i šetnji.

ponedjeljak, 02.06.2008.

UKRATKO

Najnovija slika s Drugon, danas ima dva miseca, super napreduje, spava cilu noć, predvečer je dulje budna, tad oće da ju nosamo, s njon pričamo, guguće, smije se.
Prva je pala dok se igrala isprid kuće, lim joj je probija obraz i zarotira se, izvanka 2 šava, iznutra 4.
Sad je dobro, vidi se ovaj mali crveni trag na obrazu, kažu likari da je odlično prošla i da će za koji dan nestat i to.
Privjesak od Mlađe svih sluša, dobar, miran, izgleda da se ozbiljno odlučija ličit.
Mlađa, ka i drugi oko njega, daju sve od sebe da mu pomognu izvuć se.
Ako i dalje bude dobro moga bi otić u komunu za 20-tak dana.
Eto, valjda ćemo ostat na nogama.

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?