Marketing
ČOKOLADA I HULAHOPKE
U Moskvi, pred ermitažom u Petrogradu/St. Petersburgu, tad Lenjingradu, pred Aurorom
Eh Rusija, tad SSSR.
Skupili se u Dubrovniku, uzeli posebni avion i pravac Moskva.
Bija mi je rođendan, kolega na 11000 metara visine kleknija, zapiva "O sole mio", napravili tulum zajedno s posadon, veseli došli oko podne na Šeremetjevo.
U hotelu odma počeja kažin.
Muški se opremili s mliječnin čokoladama od 10 deka i hulahopkama, sobarice navalile na razmjenu "đir seksa za čokoladu il hulahopke". Jedan kolega završija u mudantama u lift, voza se gori-doli s gostima cilu uru jer nije mogao u sobu, nije zna di su naše sobe, plašija se tako gol otić pitat na recepciju. Cimer ga zeznija, izvuka iz sobe ka da će mu nešto pokazat i zatvorija vrata, iša trgovat, razmjenjivat dobra.
Svojoj sobarici dala hulahopke i čokoladu za par odgovora, najprije kako je moguće da se na poslu prostituiraju. Rekla je da nije u pitanju lova, imaju love za živit, al nema ničeg u dućanima kupit, osin u onima za strance di one ne smu kupovat. U to san se uvjerila, moga si cili dan šetat ogromnon robnon kućon i vidit svega 2-3 artikla na pustin praznin policama. Babuške san morala skupo platit u dućanu za strance.
Molila me da joj prodan kotul od đinsa il čizme, boršin, kapot, davala svoje 2 plaće za jedno od toga, nisan mogla ni prodat ni darovat, čekalo me još 10-tak dana Rusije.
Za uvik dugi red na Crvenon trgu prid mauzolejon Lenjina ispričala da je umjetan, vlast ga stalno održavala da bi izgleda tako, radnici su umisto na posal morali ići tamo kad dobiju nalog. Išla i ja, stala 4 ure u redu bez borše, ne smiš ništa imat, razočaralo me kako je Lenjin bija mali.
Prid hotelon Rusija, tad najvećin na svitu, napravili smo šou jer nas nisu pustili uć. Tili smo ga vidit, ta struka nan je da znamo hotele, al navodno su unutra bili neki državnici. Nismo mogli virovat da nećemo uć, počeli vikat "vodite nas u kapitalizam", uto skočili taksisti šta čekaju isprid hotela, smirivali nas i ponudili odvest na čarobno misto za par dolara, naravno, po crnon tečaju, 4 puta većen nego u mjenjačnici.
Vozili se oko ure, stali u dvorištu prid kućicon u mraku, okolo šuma, moš umrit od straha.
Taksisti imaju šifre, vrata se otvorila, a unutra...
Kazačok, pisma, spiza, votke na hektolitre. Lipo li je bilo !
Poslušali smo domaćine, uz votku ili kisele kukumare za ne opit se.
Oduševija me Boljšoj teatar, uzmenirija život ljudi.
Nastavak u idućen broju, ne moš par sličica iz majčice Rusije strpat u jedan post.
Post je objavljen 14.06.2008. u 01:00 sati.