Marketing
VLAK I ĐUS
Iz Moskve za Lenjingrad tili ić svojin avionon, al nešto se zakompliciralo s renoviranjen aerodroma, avion doša za dva dana za nama.
Morali tražit drugi prijevoz, šta ćeš, Crvena strijela, noćna vožnja, spavaća kola.
I danas mi je ža zbog noći, nisan mogla vidit sela, ni Potemkinova ni obična, gradove, život uz prugu.
U strijeli je bilo života, rekla bi i pravljenja novog 
Moskva je velika, raskošna, puna povijesti, al Lenjingrad je pravi grad-dragulj, prelip, zanimljiv, intimniji od Moskve, blizak, drag...
Već znate da me najviše zanima život ljudi.
Bija je petak kad smo došli.
Po hotelu su hodali ljudi s limenim kantama od 5 litara u rukama, do kasne noći nisan skužila o čemu se radi.
Palo nan napamet napravit tulum u hotelskoj sobi, odlučili da jedan ode u centar grada hotelskin taksijen i svakako kupi neko naše piće.
Vukli šibicu ko će ić, a jesen ti gajde, ko će nego ja
Iskrcalo me u centru punon ljudi, rano popodne, zbog polarne noći već mrak, di ću sad ajme ti se meni.
Odjedanput se ukaza spas, prilazi fini stariji gospodin i šta ću, stanen isprid njega i počnen mrmljat : Would You be so kind...
Znan ja ruski "na svidanje" i slično, al čovik mi je izgleda ka stranac.
I je, dopisnik londonskog Timesa, odma mi postalo neugodno govorit svoj engleski s majstoron.
Raspričali se, poveja me u prekrasni dućan za strance, sav u mozaiku, di su se prodavala najfinija pića iz cilog svita, sortirana po zemljama.
Mojoj srići nije bilo kraja kad san našla babić šibenske vinarije 
Ekipa nije mogla virovat da držin babić, zatulumarili i kako to već na tulumima biva oko ponoć se uputili u hotelski bar.
Tamo šou.
Oni ljudi s limenin kantama u rukama, to su Finci, dođu priko vikenda izopijat se u Lenjingrad i sobon donesu đus.
Ode me memorija napustila, sićan se samo velike rijeke votke-đusa
Ko može triba svakako otić u Rusiju, posebno u St. Petersburg.
Votke ima, a ima i đusa 
Post je objavljen 30.06.2008. u 14:50 sati.