utorak, 16.12.2008.
Dan nakon koncerta: reakcije
1.Rekli su da je na koncertu bilo manje ustaške ikonografije nego obično? Koliko je to manje nego obično ako recimo u Americi i Kanadi je nije bilo. Zanimljivo sve državne televizije prikazale su samo jednu osobu. A HTV se u nekim svojim emisijama poslužio kadrovima prije koncerta na Poljudu 2002.g u nedostatku ustaške ikonografije.
2.Rekli su da je Thompson držao politički govor. A njima je politika to što je rekao da se treba pomoliti za generala Norca. Otkad je molitva politički govor?! Dakle molitva, ako je kriv dobra je za generalovo obraćenje, ako nije kriv da izdrži nepravdu koja mu se događa. Kakav je problem ako je pozdravio generala Gotovinu?
3.Kako preoznati novinara koji nije bio na koncertu? Pa ovako: „I upravo je to ono najstrašnije na Thompsonovim koncertima. Ta ljubav obojena mržnjom, to bujanje najnižih strasti natopljenih znojem i pljuvačkom, te krvave oči i nabrekle glasnice koje tjeraju strah u kosti. I sve to u središtu Zagreba. Pored bana Jelačića. Mržnja je pod Milanom Bandićem napokon dobila legitimitet.“ Autor ovog teksta je Tomislav Klauški, novinar Index.hr-a.
On definitivno je s ovakvim načinom dokazao kako nije bio na kocertu i kako ga Thompson u biti ne zanima, njega zanima samo vrijeđat bez ikakvog razloga. Ili sam možda u krivu? No to je tek dio priče. Zar ste pomislili da je to sve?
