Inćuni!

Najprije trebate imati jednog dragog i dobrog kolegu, koji će imati volje priko radnog vrimena, onako još za lada, „prošetati“ po peškariji, pazaru… a onda i strpljivo izvjestiti o punudi.

Ovaj put je Izbor bio vrlo logičan; jer kad se potrefe friški inćuni to je to!

E, a slijedeće šta van treba to je jedan dragi barba Ante, koji će vas uputiti u sve tajne ove po meni čak ekstravagantne, sitne plave ribe.
Priča je da je izuzetno bogata omega-3 masnim kiselinama, proteinima, vitaminima, onim B posebno, kalcijem, magnezijem, fosforom... Zna je i da postoji oko 150 vrsta inćuna diljem morskih prostranstava i da jedni od najkvalitetnijih plivaju baš našim Jadranom. Znao je da im je životni vijek oko 3 godine, kao što je i znao da inćun može narasti čak do 20 centimetara u dužinu i ostati vitak...

Našeg voljenog i vrijednog barbe, zvanog Ban, više nema, ali sam mu zahvalna do neba, na ljubavi kojom nas je sve redom obasipao, ali i što mi je otkrio ovaj prastari recept naših ribara težaka. Toliko jednostavan da se i ne može zvat receptom!
Jer sve skupa je gotovo za 15 minuta (od ćišćenja do pjata)!

Očišćeni inćuni se poslože u teču, zaliju se taman toliko da oplivaju, jednakom količinom bilog vina, i masllnovog ulja, ubaci se u sitno narizan petrusimul , luk, dvi lipe, zdrave fete limuna, onog neprskanog (ako nemate vi, ima sigurno u suside), soli i papra po svojoj želji i kuva se ravno pet minuta! Za prilog ide sve po vlastitom guštu: fažolet, blitva, krumpir na lešo, i naravno, "pod nus",sve dobro začinjeno maslinovim uljen.
Ovako spremljen inćuni, priča mi je, bio je način da se „konzerviraju“ i mogli su izdurat po nekoliko dana, jer firžidera u ta davna vrimena nije bilo.

Ali, da se zna, nije štos u brzini spremanja, niti u cijeni, što i nije nebitno, nego znat da se ovako marendavalo odvajkada..e to je gušt nemjerljiv!