Ne volem.. Nikog, lutko..
Takva mi je narav..
Kao odžak star i garav..
Puno dima je kroz mene prošlo..
Ne volem.. Ujne, strine, šogore, komšiluk..
Nataknem ih na čiviluk..
Od njih ništa dobro nije došlo.. Ne volem..
Semenkare..Cigane trubače.. Burek..Ulicne pisače..
Nek mi moju lepu varoš vrate..
Ne volem.. Džipadžije..Dizel..Butikaše.. Restoteke..Tamburaše..
Svaku pesmu bar za strofu skrate.. Mater im..
Al tebe volem, to je fakat.. Ti si mi ljubav jedina..
Prodaću onu našu kućerdu "na lakat".. Pa nek je stoput dedina..
Da kupim četir konja besna.. Da ih u oblak upregnem..
Pa s tobom di nas niko ne zna, uteknem..
Ne volem.. Kad mi gaće uđu.. Di već uđu..
Te što brinu brigu tuđu.. Košticu u štrudli od višanja..
Ne volem.. Zatucane..Gratis..Kravataše..
Hipohondre što se plaše
Da dobiju rak od razmišljanja..
Ne volem.. Krvoločne pse i gospodare..
Nađubrene trotoare.. Maskirne kad navale na pendžer..
Ne volem.. Lopuže što voze tuđa kola..
Znaju azbuku do pola..
Miču usnama dok sriču pejdžer.. (nji` se malko gadim, pravo da ti kažem...)
Al tebe volem, to je fakat.. Ti si mi ljubav jedina
Prodaću onu nasu kućerdu "na lakat".. Pa nek je stoput dedina..
Da kupim čamac na dva vesla.. I onaj šešir rogozan..
Pa tebe di nas niko ne zna odvozam..
E, ne volem šizove i nervne bolesnike..
Pre ih puštali za vikend..
Sad ih puste pravo pred kamere..
E, ne volem.. Sve te lezibejke, da prostite...
Proročice...Travestite... Nek mi gospon-dame ne zamere...
Ne volem.. Teget girtlu na teget mantilu..
Šestu ličku..Sedmu silu.. Opa-cupa preko Okučana..
Ne volem.. Izbore..Televizor..Plakate..
Dosta, ako boga znate..
Ludnica je kanda otključana širom ostala.. (provert'e, molim vas?)
Al tebe volem, to je fakat.. Ti si mi ljubav jedina..
Prodaću onu nasu kućerdu "na lakat".. Pa nek je stoput dedina..
Da kupim adicu od peska..
Na njoj šumarak nakrivljen.. Da tebe di nas niko ne zna sakrijem..
Ne volem.. Uzdržane..Trezvene..Pa džoging..
Takve najpre trefi šloging..
Al ni krkanje mi nije blisko..
Ne volem.. Sto odasvud samo čuješ: daj mi!
Il se prosi il se zajmi.. Jebo te, ja nikad nisam isko?
Ne volem.. Štreberčine... Večne odlikaše..
Crne rolke i sektaše.. Ne padam na Tibet..Ili Burmu..
Ne volem.. škrtariju..Intelektualce..
Koji važno vrte palce..
Kupiš ih za špricer i kavurmu.. (koju ja lično ne volem...)
Al tebe volem to je fakat..
Napuklo srce na dve pole..
Ljubav je teret pregolem..
Baš ni to što tol'ko volem.. Ne volem...

pretpostavljam da ću ovim postom srozati svoj ugled fine i pristojne djevojke ali, šta je, tu je. postoji i mogućnost da dragi ovo pročita ali i on je kriv za moju krizu. zadnjih dana sam opsjednuta internetom jer mi pomaže da bježim od stvarnosti. a ona je zbilja okrutna. fali mi seksa, jako, a to može biti jako pogubno za moje psihičko i fizičko zdravlje. jedna mi je frendica rekla: ti stvarno uživaš u tome? halo! draga moja, ako ne uživaš, mjenjaj partnera, a kad nađeš pravog, vidjet ćeš koliko je ovo pitanje bilo glupo.
jučer se dogodilo nešto za šta sam mislila da postoji samo u filmovima. kako uopće izgleda djelomični-seks-online? uključiš se na net, odeš na neki chat i započinješ razgovor. prvo je sve pristojno i nevino ali ne za dugo. počinju malo intimnija pitanja i svaka pristojna osoba bi takvog sugovornika poslala u jedno mjesto i otišla s chata. ali ne zaboravimo da sam ja zbog svog stanja poprilično labilna.. dakle, nastavim odgovarati na takva pitanja iz zezancije. onda kreće dio sa "šta bi tko kome radio". tu sam oduvijek bila maher pa opisujem sa bogatim vokabularom, naravno, tek kad ja budem obrađena. u glavi svakave slike i zahvaljujem bogu na izmišljanju dnevnih uložaka...
postavlja je pitanje: da li je to varanje? grijeh je jer svi znamo ono o mišlju, rječju, djelom i propustom. po meni nema gorega nego propustiti sagriješiti, ali to je već drugi par opanaka. dakle, da li sam sa ovim svojim dopisivanjima prevarila dečka? to bi u svakom slučaju bila prevara da je on to napravio, ali za sebe imam dvostruke standarde. samo, jesu li ispravni...

u jučerašnjim kasnim satima otkrila sam čari skype-a. program sličan msn-u ali ipak malo bolji jer ne moraš imati podatke osoba koje su online. zapravo, običan chat. uglavnom, uključim se na net, stavim svoju dobru sliku i "skype me" i čekam. za par trenutaka prva osoba traži moj kontakt. pogledam njegove podatke - turčin u ranim dvadesetim. ajd da vidim šta ima za reći.
u tom trenutku naše kratko poznanstvo je puklo. a volio me...
dopisivanje sam nastavila s gimnastičarem iz londona. razgovor je lijepo tekao dok mu nisam odgovorila da imam dečka. onda me samo pozdravio.
poslije je na red došao dečko iz vojvodine što sjedi u njihovom saboru. u tom trenutku je i robi počeo viriti preko mog ramena da vidi u čemu toliko uživam. a taman sam mislila ovaj puta reći da nemam dečka, čisto da vidim kud bi me razgovor odveo. više mi nije bilo zanimljivo jer sam morala paziti šta pišem, oko sokolovo je vrebalo. svi moji planovi su pali u vodu..

subotnje jutro sam provela u potrazi za savršenom vjenčanicom. doduše, ne za mene, ali zbog oduševljenja koje su u meni izazvale, ne bih se začudila da se u nekoj budućnosti odlučim za šetnju u jednoj takvoj. naprosto su prekrasne i teško mogu razumjeti kako im netko može odoljeti. lilalica ih je isprobala jedno desetak i svaka je bila ljepša od druge. naravno, stajale su joj savršeno tako da ne znam kako će se odlučiti koju će nostiti za taj dan. ne bih bila na njenom mjestu... nedjelja je prošla uobičajeno, kao i svaka druga kad se ne uputimo u rodni grad. pomicanje sata me malo zbunilo jer sam u 23h još bila budna ko sova, a u to vrijeme obično gledam u kapke. zato je jutro došlo prebrzo..
a danas... šefica mi je otišla na porodiljni 4 mjeseca nakon što sam počela raditi, kao pripravnik, naravno. mogla sam sjest i plakat ili se potrudit da izvučem najbolje iz dane situacije. odlučila sam se za ovo drugo. bila mi je dostupna preko telefona ali sam se trudila da ju ne uznemirujem previše. računam da ću i ja jednog dana na porodiljni pa da ću se tada odmoriti od posla, bez da me netko zivka svakih 10 minuta zbog kojekakvih gluposti. polako sam ulazila u problematiku posla i svih specifičnosti koje su uz njega povezane. danas mogu reći da sam gotovo sve savladala. tu i tamo negdje zapnem, ali nisu to više bog zna kako teške greške. šefica, žena koja je cijelu državu digla na noge, danas me nazvala da mi kaže šta joj trebam pripremiti i usput napomenula: pando, moram ti reći da sam jako zadovoljna s tobom. iznenadila si me koliko si napredovala u ovo kratko vrijeme i stvarno si sve super savladala. odlična si. a ja se rastopila...

sjećate se onog mog paklenog morskog vikenda od prije par postova (sad bi tu išao link kad bih ga znala staviti)? uglavnom, ona nadobudna domaćica čiji je životni smisao "uveseliti svog muškarca". valjda žena uči na pogreškama. naime, u njenom rodnom gradu imam rođaka koji poznaje njene roditelje još od malih nogu. tako i zna sve što se s njom dešavalo. a dešavalo se slijedeće: djevojka koja u ovim trenucima broji 26 godina, iza sebe ima jedan propali brak. naime, bila je udana za jednog pristojnog seoskog dečka kojemu je upravo to bila najveća mana - bio je dečko sa sela što se bavio poljoprivredom. a ona, kao velika dama iz malog mjesta, smatrala je kako joj je ispod časti pomust i napojit krave. zamisli samo šta će ljudi pričat ako se uhvati poštenog posla?
nije problem u tome šo ona već ima jedan brak iza sebe već je meni toliko solila pamet kako ništa ne valjam i kako će me dragi (nazovimo ga robi) zbog toga svakog časa ostaviti. draga moja, da si bila tako dobra kao što se predstavljaš, još bi bila udana. a to joj je valjda jedini cilj u životu. razumijem, kad ne ide, ne ide, ni ja ne bi ostala s nekim ako mi ne valja. ali zašto onda biti toliko dvoličan? kakav je to brak u kojem ti muž živi na selu a ti sa svojim roditeljima? odmah mi je bilo lakše kad sam shvatila da žena nije baš sva svoja i da robi ipak ne ide nikuda.

uglavnom nisam materijalist i mrzim preseravanje takvog tipa. ono što imam, mogu reći da sam sama zaradila (osim stana, ali to je već drugi par opanaka) i da mi ničije veze nisu pomagale. međutim, kad dođem u svoj rodni grad, pretvorim se u najobičnije čudovište.
sisak je stvarno malen i svi se znaju. nema šanse da na bilo kojem mjestu nećeš sresti barem jednu poznatu osobu. odlično kad sam izađeš pa možeš biti siguran da se nećeš za pola sata vratiti kući jer nikog nema u gradu, ali jako nezgodno kad hoćeš imati ljubavnika. doduše, taj me dio ne muči jer dragi još uvijek nije zaslužio rogove. nego, šta sam ono počela.. da, ja kao čudovište.
zvala me frendica da dođem k njoj na kavu pa sam se usput odlučila provest kroz grad da vidim koga ima. i isti tren kad sam naišla na prvu poznatu osobu, čudovište se probudilo i preogovorilo: pogledaj samo kakva sam ja faca u novom nabrijanom autu i nisam luzer kao ti. samoj sebi nisam mogla vjerovati da se ponašam kao zadnja seljačina. kakav se to "klik" čuo u mojoj glavi čim sam se počela preseravati? naravno, to je trajalo cijeli vikend i samo se isključilo u trenutku kad sam vidjela prekriženu tablu siska. još uvijek ne vjerujem da sam tako primitivna..

ništa me ne može više izbaciti iz takta dotični nogometni klub i sve vezano uz njega. doslovno mi pozli kad se ta tema potegne. a posebno što sam posljednjih pola sata provela objašnjavajući najgluplje detalje osobi koja se uopće ne trudi shvatiti bilo šta, a tamo ima jednu od najvažnijih funkcija. valjda je puno jednostavnije kad posao umjesto tebe obavi netko drugi. tako bi i ja mogla raditi 15 poslova od jednom. čim nešto zapne, ja ću uhvatit telefon i cmizdravim glasom reći : ja to ne znam, ajd ti. i, naravno, pokupiti zasluge i duplo veću plaću. ma, jebite se vi i vaš klub. idete mi na živce i gadite mi se. već mi je pun nos obavljanja poslova za druge. imam ja šta radit, nisam ovdje na godišnjem.
a ljudi se uopće ne trude. ne znam kako nemaju srama za totalne banalnosti mene zvati, a potrebno je samo malo razmisliti. uostalom, ako već ni ja ne znam, pa zašto onda ja moram zvati savjetnike kad i ti to možeš? nisam sveznalica, ali se barem toliko potrudim pa da ne moram maltretirat sve oko sebe. jednom će mi stvarno puknut film pa ću sve ovo istrest svakome u facu. i ne zanimaju me dobri poslovni odnosi i ugodna radna atmosfera. jebe mi se za atmosferu kad moram radit ko konj jer je drugima teško uključit mozak. sve sami kreteni!

jučer, u jutarnjim satima, moja je kuma rodila svoje drugo dijete. to je ona što ima muža kretena i sad dva sina. pošalje mi sinoć poruku: "ja rodila. carski rez.". odmah sam ju nazvala da joj čestitam i pitam kako je. prvo što mi je rekla: "pando, ebemu, dijete mi ima ružnu bradu, onu svekrvinu. šta nije na svekra, on je zgodan, već se na nju bacio." šta da joj kažem? žena je, na žalost, u pravu. njena svekrva je moja kuma i strašno draga i simpatična žena, al šta ima gadnu bradu... onako špićastu i pravu vještičiju. draga je al šta jest, ima ružnu bradu.
"nego, kumica, kako će se zvati dijete? nek bude pando."
"jesi ti pišala? kakav pando? pa da mi dijete bude obilježeno za cijeli život. bit će patrik."
" patrik sa k ili c?"
"ajd ti u c. šta me nasmijavaš, rana me boli."
oprosti, jače je od mene. a baš sam htjela da se mali zove kao ja - pando..

došla nam je od dragog sestrična iz kragujevca, yu. prvo što nas je pitala: "pa kakvu ste to, bre, pesmu poslali na evroviziju?" odgovorila sam joj: "ćuti, bre, tebi treba biti dan žalosti zbog dragog predsjednika. kako sada možeš misliti o štiklama?" :))
cijeli vikend sam se izrugivala njezinom govoru zbog "zove mene neki dan neka riba", "imaš mnogo lepa kola". a kad je odgovor na pitanje: šta radiš, bio "ništa, evo kuliram", strgala sam se od smijeha. nema mi ništa simpatičnijeg od analiziranja i shvaćanja tuđih govora i naglasaka. stvar je u tome što je ta sestrična, nazovimo je Tanja, čistokrvna purgerica ali se tamo udala. nakon 20 godina, kaj je zamijenila sa bre ali je i dalje pravo zagrebačko dijete. meni je strašno simpatična, i ona i njen govor.
plan je krajem tjedna opet otići na more. ovaj put bi trebao voziti šogor u kojeg imam 100% povjerenja pa ne bi trebalo biti tragično kao prošli puta. ali, naravno, sve ovisi o prognozi...

U nedjelju jutro sam malo duže zaćorila, do 8. Nadobudna domaćica je i dalje spavala a dečki bili gladni što je postala savršena prilika da se pokažem u najboljem svjetlu: napravit ću im doručak, sama samcata. Prvo sam oprala suđe od sinoć, stavila kobasu da se peče i po prvi put u životu ispekla jaje. Prvi put u životu?! Da, prvi put u životu! Ne volim jesti jaja pa ih ni ne pečem. Onaj tko ih voli jesti, sam si ih pravi. Naravno da ne smijete zaključiti da je ona vještica iz prošlog posta bila u pravu da sam grozna domaćica. Samo ne volim jesti jaja. I naravno da nije moglo proći neopaženo da sam sve SAMA napravila. Bit će kuhinja samo takva...
Iza ručka koji je zbog nadobudne radne snage kasnio punih sat vremena, krećemo kući. U sebi počinjem brojati: a lijepo sam rekla da pričekamo idući vikend kad nisu prognozirali toliko snijega. Dobro, sad ga još nema ali bit će na Plitvicama. Ubit ću ih! Auto nismo tankali pa se sa iščekivanjem zaustavljamo na benzinskoj u Obrovcu, valjda. Zamisli, ne radi nedjeljom. Zapravo, radi ali do 14h. Ovdje je važno napomenuti da u krugu kojih bar 50 km nema druge benzinske. Mojoj sreći i veselju nema kraja! Srećom, ona u Gračacu je radila pa sam za pretrpljenu duševnu bol od dragog dobila i čokoladu. Spuštamo se polako s Velebita gdje uviđamo prve znakove sniježne oluje koja će nas kasnije zadesiti. Moja suputnica je opet nafrljila neke narodnjake ali ovaj put nisam bila tako ljubazna i rekla sam joj da to ugasi. Bili su prestrašni za slušat a kad me već oprala da sam totalno nesposobna domaćica, nije bilo razloga da joj podilazim.
Na Plitvicama totalna mećava. Srećom, vozimo se ispred ralice i daj Bože da ova čisti do Zagreba jer onda postoji šansa da kući dođemo živi i zdravi. Naravno da ne vozi... A naš vozač nema pojma o vožnji u zimskim uvjetima. Što je on više guzio auto ispred nas, to je meni kosa više rasla. Mogu se pohvaliti da je ovaj vikend narasla za punih 5 cm! Opomenem ga da pažljivije vozi jer mi stvarno nije svejedno. Auto je na kredit, a i previše mi je prirastao srcu. Ovaj me ne šljivi ni 5%. Vidi onaj tamo na krovu, okrene se cijelim tijelom za nekim autom u jarku na drugoj strani ceste. Naravno da smo mu se skoro pridružili jer je auto ispred nas počeo kočiti a ovaj majmun to nije na vrijeme vidio jer je zvjerinjao okolo. Tlak mi je skočio u sekundi i skoro me šlagiralo. Jedva smo se dočepali autoputa koji je također bio zakrčen. Gospodin je odlučio da mu ovaj ispred strašno ide na živce te da bi bilo zgodno prestići ga. On po gasu a auto počeo plesat. U tom trenutku mi je kosa narasla još za centimetar. Više mu nisam htjela ništa govoriti jer sam vidjela da postaje nervozan a to ne može biti dobro.
Nekako smo se dočepali stana. Još se ni danas nisam oporavila od pretrpljenih šokova. Zaključak je sljedeći: na more se ne ide u razdoblju 01.09.-01.05., a moj auto neće više voziti nitko osim mene i dragog. Jebem ti more, da ti jebem more!

U petak poslije posla krećemo gotovo po predviđenom rasporedu. Odlučujemo se na put poći sa Astrom, ima nove zimske gume a i puno je veća od prvobitnog prijedloga. Puno veća, ali ne i dovoljno velika. Gospoda suputnici su se odlučili na maksimalnu komociju i svoje stvari su strpali u gepek dok za naše više nije bilo mjesta. Nema veze, nemam ništa protiv glumiti skladište i svoje stvari držati u krilu. Konačno krećemo. Možemo mi stavit neki svoj cd?Naravno, kakvo je to pitanje. Da sam samo tada znala što sada znam... Iz zvučnika moje ljubimice i jedinog svjetla u tami treštali su takvi narodnjaci kakvih bi se i najgora beogradska birtija posramila. Nakon par sati torture, odlučila sam se da je vrijeme za malo milozvučnije taktove. Ostatak puta sam se isključila i cijelo vrijeme u sebi ponavljala: jebem ti more, da ti jebem. Stigli dolje poprilično kasno i nakon pozdrava ravno u krpe. Sutra je novi dan. Samo kakav?
Buđenje u 6. Opet: jebem ti, da ti jebem. Nisam se ustala ali nisam više ni spavala. Kad mi je dosadilo ležati, išla sam raditi kolač. Moram se malo ulizati.. Od dragog nećak ulazi nadrkan: jel mislite vi šta nama napravit za doručak? A jel tko rekao šta bi jeo i kako bi ja uopće znala da ste vi gladni kad nitko ništa ne priča. Dođi mi još jednom s tim tonom pa ću ti spohat truleks/periljak. Ako ga je Bodalec mogao jesti, možeš i ti! Obavezno moram napomenuti da sam cijelo vrijeme uživala u razgovorima sa suputnicom. Ja ti svom nazovimo ga Branko kuham šta god on poželi. Jedan dan su mu je jele palačinke u 23:30 i ja sam mu ih išla speć. Vidiš ti šta je ljubav. Jel ti tako svom dragom? Ni u ludilu. Da sam ga na oči rodila, ne bi mu išla peć palačinke u ponoć. Uostalom, ne smije jesti tako kasno da se ne zdeblja. A jel mu kuhaš kad dođeš s posla? Da, luda sam. Preko tjedna pojedemo šta bilo, tek toliko jer uopće ne stignem kuhat, ali za vikend uvijek imamo pravi ručak. Jooj, pa on će tebe ostavit ako ti budeš uvijek tako. Da mu ne valja, davno bi otišao. Ove kuhinjske krpe su užasno zgužvane. Ja ti to sve peglam. Jel ti peglaš posteljinu i krpe? Ne, ja ti ništa ne peglam dok mi ne treba. A i to se odnosi samo na majice i one svečanije hlače. A kuhinjske krpe se ionako odmah zgužvaju. Meni ne smeta tako da ne gubim vrijeme na takve gluposti. Tko je još vidio peglat kuhinjske krpe? Pa zamisli da ti netko dođe i treba mu krpa. Šta bi mu dala onako zgužvanu? Pa šta joj fali, bitno da je čista i da se može s njom obristat. Pa ti si grozna domaćica! Nisam grozna nego nisam po cijele dane doma da mogu smišljat šta bi peglala, kuhala i prala. Mogu ja poslije posla skuhat ručak al kad će on biti gotov? Šta bi trebali jesti u 22h da mogu okolo pričati kako ja kuham kad dođem s posla? Mogu kuhati i danas za sutra ali to nitko neće jesti. Bolje mi je i friška kobasa nego grah od prekjučer. I tako cijeli vikend...