uglavnom nisam materijalist i mrzim preseravanje takvog tipa. ono što imam, mogu reći da sam sama zaradila (osim stana, ali to je već drugi par opanaka) i da mi ničije veze nisu pomagale. međutim, kad dođem u svoj rodni grad, pretvorim se u najobičnije čudovište.
sisak je stvarno malen i svi se znaju. nema šanse da na bilo kojem mjestu nećeš sresti barem jednu poznatu osobu. odlično kad sam izađeš pa možeš biti siguran da se nećeš za pola sata vratiti kući jer nikog nema u gradu, ali jako nezgodno kad hoćeš imati ljubavnika. doduše, taj me dio ne muči jer dragi još uvijek nije zaslužio rogove. nego, šta sam ono počela.. da, ja kao čudovište.
zvala me frendica da dođem k njoj na kavu pa sam se usput odlučila provest kroz grad da vidim koga ima. i isti tren kad sam naišla na prvu poznatu osobu, čudovište se probudilo i preogovorilo: pogledaj samo kakva sam ja faca u novom nabrijanom autu i nisam luzer kao ti. samoj sebi nisam mogla vjerovati da se ponašam kao zadnja seljačina. kakav se to "klik" čuo u mojoj glavi čim sam se počela preseravati? naravno, to je trajalo cijeli vikend i samo se isključilo u trenutku kad sam vidjela prekriženu tablu siska. još uvijek ne vjerujem da sam tako primitivna..