ponedjeljak, 25.08.2014.
NEĆEMO SE KRUHA NAJESTI
|
U društvu išijasa, neuralgije, hemeroida i svegačesa drugoga što poštena putnika u economy classu može snaći tokom 11-satnog leta smo se bez drugih problema našli u akomodaciji u tokijškom kvartu Asakusi.
  Prošli smo kraj turističkog centra od Kenga Kume. Centar je bezvezan. Složene kućice jednu na drugu, na svaku zavidano po nekoliko desetaka blažujki. A dobro, i Philippe Starck je tu sa svojim kompleksom tornjeva kojim dominira zlatna fekalija.  Strunili smo po piwo i večerali štapićima. Japanci su umjereni u jelu. Svake verdure je komadićak, pola kraka hobotnice, brižno nafetane, zrno soli, riža (šta bi drugo bilo), 2 kocke tofua, bakterijske nakupine đumbira, daikon tikvica, crveni kupus - 3 grama, decilitar fažoleta i još nečega. Naručili smo i porciju krumpira radi predostrožnosti. Budget već pati.  Služimo se Lonlićem isprintanim na prigodan format. Danas nema birtije jer moramo zaspati prije nego ogladnimo. |
