| < | srpanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
| adopt your own virtual pet! |
|
Noćas sam sanjala Isusa Hrista. Nije onakav kakvim sam ga zamišljala. Fin dečko, mojih godina, mala bradica i duža kosa. Simpa. Nije se najbolje snalazio, pa sam mu pomagala. Bili smo u nekom butiku, sećam se njegovog osmeha dok proba Replay duks, a ja sam u fazonu, kupi, neće se baci. Dobro ti stoji. Posle pijemo piće zajedno, i on me pita neke čudne stvari, a ja mu objašnjavam. I smejemo se. Gleda me simpatično. Poslednja scena je mrak, on sedi na nekom mesinganom spomeniku veličine taburea, zario je lice u ruke (znate, ono kad dugokosi momci zaglade kosu sa obe strane lica, pa im pada u perčinima kroz dugačke prste) i zamišljen, ćuti. Glas moga brata: ...znaš ti ko je on? sad će da ga pokupe. lepo od tebe što si se družila sa njim ovih par sati... *** Danas sam pokušavala da doznam šta to znači. Ništa. Nijedan sanovnik nema Jesusa u mogućim tumačenjima. I pitala sam neke, odabrane, ljude. 3 su me gledala kao da su napokon dobili potvrdu da nisam normalna. 1 mi je preporučio profesionalnu pomoć. Posle toga sam prestala da izjavljujem 'Hej, sanjala sam Isusa Hrista, al ne judejskog u sandalama, nego modernog!'. Laskala mi je ideja da sam warpovana u sveticu jer mi se ukazao Isus, al onda sam skontala da se svetim ljudima ukazuju svi, sem Isusa, i obično im saopšte nešto važno, a ne da su neodlučni u kupovini i da piju alkohol. Sveti Organizam (a ispod, sitnim slovima) pomogao Isusu da odabere duks! *** Pokušala sam da rekonstruišem prethodnih par dana da bih dobila ideju koji je to bućkuriš ideja doprineo nastanku sna. Moruzgva/Rebarce/Najdraži i ja smo naleteli na dva vremešna Amerikanca (Ohio, Pennsylvania) koji su išli u pogrešnom pravcu od broda parkiranog u Savi, pa smo ih otpratili do doka juče posle posla. Bilo mi je drago što im pomažemo jer su nam usput prema pivu, i žao što su se uplašili dok smo ih vodili prečicom ispod Brankovog mosta. Kontam da su po glavama motali najgore priče o divljoj zemlji i beskrupuloznoj mladeži koja će ih prebiti i ostaviti. A nismo. Iako je onaj iz Pensilvanije bio mrgud. Al Ohaja do jaja. Stigli su na vreme da isplove i nastave mirno Dunavom, a i imali su o čemu da pričaju za večerom, čiji miris se širio oko luksuzne rečne brodetine 'Arie'. I onda, sedimo na našem socijalnom brodiću kod 25. maja, a Dunavom plovi školjka. Velika. Saint Jacques. Ko džinovska dagnja iz bajki. I još jedna, i još jedna posle... gomila... Smejemo se. To nam dede bacaju sa broda u znak zahvalnosti. Sećam se priče švajcarske novinarke koja je napuštala Beograd posle pet godina života i stranog dopisništva u njemu. 'Sedim ja na splavu, a rekom plovi mrtva svinja' kaže ona, 'to nikada neću zaboraviti!' *** Prekjuče je bila Sveta Ana. Slučajno sam naletela na info na nekom mađarskom sajtu, pa sam čestitala imendan roditeljici. *** Par dana pre toga, čitam ko je 'Dobar Samarićanin'. Dobra priča. *** Par dana pre toga, nalećem na lego. Obaveštavam se o nekim bitnim poglavljima Svetih spisa. *** I tako. Lep san. |
|
- raditi neki posao za koji nisi završio nikakvu školu, al osećaš da si ispunjen dok ga radiš, i misliš da to radiš do jaja. Tvoje mišljenje je neprikosnoveno, i ne veruješ kada ti kažu da nisi u pravu. Da si verovao profesorima, nikada ne bi postao to što si sada... - raditi neki posao za koji si završio odgovarajuću školu, i to naglasiti svaki put kada ti se pruži prilika. Nedostatak iskustva i smisla za posao nadoknađivati teorijskim pizdarijama i egom. - raditi posao koji uopšte ne znaš da radiš i ne radiš ga dobro, ali verovati da ga dobro radiš. Ustvari, ti jedini u firmi radiš kako treba, a ostali nemaju pojma. Ti ostali su redovno krivi ako nešto pođe naopako, kao što obično radi, i ti to iznosiš na otvoreno. - uraditi deo posla koji stigneš, kada stigneš. Hej, radno vreme je od ... do ..., a tebe niko ne plaća prekovremeno. I tako ne zarađuješ pare na poslu. Al, ako baš treba, pokazaćeš timski duh, svake prestupne godine, al tako da SVI primete. - otići na godišnji odmor bez da završiš ono što si počeo. Viša sila. - prihvatiti posao koji pretpostavlja određena znanja koja ti nemaš i koja nikada nećeš steći. - plakati, pljačkati i silovati da bi zadržao posao. Lakše je ako si član familije koja drži firmu. Onda ne moraš. Al drugi posao sigurno nećeš naći lako, i toga si bolno svestan. - doći u firmu preko prijatelja, i biti dobar sa prijateljima. Jako dobar. Rad je uživanje, uživanje je rad. Proverena ljudina kao ti nema potrebe za dokazivanjem. Uvek možeš Miku da podsetiš na blam u srednjoj školi... - spoljni saradnici - samo Prijatelji. Oni razumeju, znaju, zaslužuju šansu. Da je Bog hteo da radite zajedno, bili biste Prijatelji. - I uvek, uvek, uvek naći vremena da fino ručkaš, popiješ kaficu i popričaš par sati sa spoljnim svetom, ma kakva gužva bila. Ti si prvo čovek, a onda radnik. Uostalom, da je tvoja firma, ti bi sve drugačije organizovao. |
|
Tu, negde na raskrsnici dekada, u gluvom prolasku vremena, sedeći danima na istoj stolici ispred istog, sporog kompjutera, shvatih neke stvari koje bih da podelim. 1. moje telo se neće menjati, sem u širinu. 2. ljudi su vreće govana prepune kompleksa 3. koje dokazuju u postupcima prema drugim ljudima 4. komplikujemo živote bez potrebe 5. svako ima svoj porok, ma koliko bezgrešno izgledao Ellaborrattio: 1. To sa telom je prilično očigledno. Oblik moje glave je takav i takav, kosa mi stoji na određen način. Nema suprajznih frizura i boja, sve sam probala, isti kurac. Zanimljivo prva 2 dana, a onda se naviknem. Što se širine tiče, moje telo ima izvesnu zapreminu i oblik. I tu nema suprajza, sem kad se ugojim, pa mi se hlače uvlače u guzove. Inače, znam kako mi šta stoji unapred. Više se ne oduševljavam potencijalnom odećom. Sve će da stoji na određen način. Ja tako izgledam. Basta. Ipak neću izrasti u manekenku. 2. To sa ljudima je prilično očigledno. Kompleksi se ogledaju na različite načine, jer su različiti po prirodi. U Srbiji je masovni kompleks pripadanja stadu. Ako nemate svoj ukus, pozajmite ga od proverenih. Slušajte određene radio stanice. Oduševljavajte se i kunite u muziku koju sluša uzak krug kojem pripadate. Čitajte knjige koje su friško objavljene, i recite da su 'sjajne'. Obavezno putujte, što više, na tuđ račun, i crpite 90% monologa i dijaloga iz tih ekspiriensa. Jedite što čudniju klopu, i širite gastronomske opservacije. 'Ja jedem jebenu paštetu i salamu'. Ko još želi da čuje o tome? Ali, ako pravite salatu od endivije posle ofis posla, o, molim vas, napišite nešto o tome na blogu! I nikako, nikako nemojte imati mišljenje. To je necivilizovano. Mišljenje je znak egoizma, koji nije prihvatljiv u demokratskom društvu. Mi smo Evropa. A, opet, imate svoje mišljenje... koje je u skladu sa mišljenjima ljudi oko vas, a tiče se globalnih fenomena. Savršeno izbaždareno. O, tako udobno, udobno biti salonski, kamerni skorojević... mali problem sa vizama, ali inače, sve fercera. I kultura i svet koji dobijate na pipicu u ovoj maloj, od Boga zaboravljenoj, šupačkoj zemlji... Drugi nam kroje kapu, al imamo Internet. Filmovi šupački se snimaju. Knjige šupačke objavljuju. Šupački festivali, ludo zezanje. Novine upozoravaju na socijalne slučajeve, ostavljene bebe i silovanu decu. Al, ono, jednom nedeljno. Nepismeni ljudi pišu i govore. Ja sam prva nepismena, al tek sad sam postala svesna koliko ljudi ne čitaju i ne pišu. Ne znaju, i ne interesuje ih. Znate koliki je prosek plate u Subotici, među ljudima koje poznajem i sa kojima se družim? Srećni ste ako dobijete preko 10.000 dinara. A istovremeno se održava Festival na Paliću. To da se ti sa 10.000 mesečno opuste i zabave jedne nedelje u julu. Sigurno broj samoubistava opadne za vreme dešavanja jebenog festivala. I nikada ne bih živela u Beogradu da mogu drugde da zaradim ovu platu, koja je veća od 10.000. Baš zbog tih ...mišljenja, bivanja u toku, ležernih govnara ...iskompleksiranih morona... Eto, i ja imam komplekse. Moram da budem pametna. 3. Ljudi su prijatelji iz koristi. Zvaće vas kada ste potrebni. Živimo brzo. Razumem. Ja prva. Toliko sam nesigurna, da sam prva 2 meseca skroz bila posvećena poslu. I nisam zvala nikog. I guess what? Moj telefon ne zvoni. Daj malo da ti se vrati. Na svim poslovima na kojima sam radila do sada, a radila sam ih... ihahahaj, postoji taj neki nevidljivi svet potrebe i zaštite kog dugo nisam bila svesna. Neki ljudi su, eto, dobili taj posao, za koji očigledno nisu kvalifikovani i ne znaju da ga rade, al ga rade. Kad im se ne dolazi, bolesni su. Kad je red za godišnji, dobiju ga. Traže veću platu, dobiju je. Vetrić piri između ušiju dok dogovaraju privatne tezge, na sastancima glasni i čvrsti. Imaju mišljenje. Ako nešto zajebu, ništa. Pa ljudi smo! Najvažnija kvalifikacija za bilo koji posao u ovoj maloj šupačkoj zemlji je - budi fin. Ako nasmeješ kolege par puta dnevno i ne dereš se ni na koga, nikad, sva vrata otvorena. On/ona je fin. Profesionalac. Ma, samo zovi svog prijatelja iz sela, kluba u koji izlaziš, esnafa kojem pripadaš. Naće se nešto - ipak si ti dobar u tome šta radiš. Uuuu, tresu mi se gaćice kad gledam portfolije. Bija, radija, putova - a ništa sem aktuelnosti ne zna. I ne interesuje ga. Ili je. Kupi u Zari, dođi na posao. Kupi u Mangu. Al u nekoj drugoj zemlji, jer kod nas neće nabavljati tu kolekciju. I pola posla urađeno. Ti si osoba od ukusa, iako nosiš najjadniju konfekciju. Neviđeno kako ljudi reaguju. Smešno. U, zaboravila sam da je potrebno držati do sebe. Samo drsko i nadobudno. Al to ide uz novu konfekciju. 4. Ćuti Organizme, pokrij se ušima. Pogledaj prvo svoju bašču, a onda viri preko ograde. 5. Poroci: piti, duvati, gutati tablete, pričati previše, nemati život do poslovnog, biti romantičan, biti promiskuitetan i pričati o tome, biti iskren, slušati istu muziku u krug, koristiti opšta mesta, prepustiti se, odupirati se, nalaziti smisao u svemu, čitati horoskop, očekivati dobro od ljudi. Hej, život je porok. I ako meni jedno pivo dnevno daje snagu da se pravim da mi je sve ok i da idem na posao da ko pacov trčim u krug u trčaljci, piću ga. Živeli. Uvek se setim eksperimenta u kojem pacovima prikače struju na mozak, pa pacovi majstori postižu orgazme pritiskanjem tastera. Prestanu da jedu i piju, samo drkaju taster u beskonačnost. Vi, kao, ne biste? Kurac ne biste. Svi mi tražimo večni orgazam. A on ne postoji. |
|
...dočekujem radeći, posle dugo godina. Kul, sem dela sa jebenom tortom. Ne mesim i nemam mamu u okružju. Onda, milost i nemilost tržištu. Strašna kriza identiteta, i poznavanja poslastičarnica. U cenjkanju u onoj namenjenoj, setim se alternativne. I otežem, ne čokoladna, ne doboš...voće? koje? a kako? Ay, mama. Uvek se setim roditeljice koja psuje i rođendane i mog brata i život dok peče prste praveći njegovo ime od prženog šećera. A za to vreme, dve sestre u selu prave ajfelove kule od šećera i oraha. I kočije i ruže i šta god. 3 D. Al se nikada nisu udale i nisu imale decu. Kata i Mara. Face. Nebitno. Elem, torta sa malinama. Kupljena. Za firmu. Pojedena. U zdravlje. Taki je red. I onda restoran u Zemunu. I došli odabrani. Svi ostali izostali, izdali, ne došli, zauvek na mojoj crnoj listi. Šalim se. Možda. Bilo je nešto zlo u mom 30tom rđdu. Ja. Koja štucam i ostavljam goste. Povraćam pored wc šolje. Kući. Dolazim na posao rano sledeći dan. Samo ja. Da li to Organizam pokušava da mi kaže nešto? |
|
Dugo nisam išla kući. Kada me kućevnoposlovna rutina okupira, igla kompasa mi se zaglupi, pa bih samo da budem. Ne da putujem, pogotovo ne 6 h u jebenom autobusu za jedan mali vikend. I ko će da putuje petkom uveče? Vođena istim rezonom, u Subotici sam se našla u 4 popodne u subotu. Dobar start. 36 sati Subotica. I, kako sam se nadala, sjajno je ispalo. Hrana, sangria, kolači. Otvaranje Palićkog festivala, Ken Loačov 'Vetar koji njiše ječam'. Palićki komarci (Hajvane, zaprašivanje nije uspelo - mutirali su u velike besne zveri) su nam posisali litre, sreli smo batu živojinovića, a poznati ljudi ostavljaju pušenje i iskaču pred nas iz mraka kad nas vide. To je taj prijavljeni nepušački entuzijazam. raespecta! Prijatelji nas vraćaju sa Palića u grad, tu je mali problem sa nalaženjem mesta za piće jer su sva normalna zatvorena. Trubadur, Isuse Hriste, tamo pijemo 4 Nikšićka po ceni 3, jer takvo je sniženje za vikend. Nas je 5. Iskakač nepušač sa dobrano izraslim perčinom (a bio je i Perčin, pored brata) ispaljuje ko iz topa pred sjajnom plavušicom mađaricom, donesite nam 6 odma, a 2 gratis! Mi ga gledamo...aaaa...car! On se smeši. 'X mi je rekao, "kad ti je hladno, računaj!" A nas je 6, imamo 2 za DŽ!' Aplauz i apsolutno divljenje društva. Par sekundi kasnije, isti čovek kompjuter zaključuje - 'Ali nas je 5!' Društvo se prebrojava i ima nas 5. Šta ćemo?! Sa kombinatorikom smo zajebali i konobaricu. Stajala je i pitala se, 'koliko piva da donesem?' Donesi 6, pa ćemo 3 gratis posle. I bi tako. Kao i najbolji burek u galaksiji. "Lipa" Um, isključenje. Buđenje. Nedelja. Kafa kod onog kreativnog. Otac emocionalno mobilno ucenjuje - pa jesmo se dogovorili da ćete biti u selu na ručku u 11.30? Valjda sam ja preči od kreativnog?! U selu smo u 12.10. Ručak. Roštilj. Al prvo češki Bud (karton od 30) i predjelo. Tetka koja se opušta kad kolje piliće je skuvala 30 pilića i 10 krava u zlatnoj supici, i mi to jedemo. I supu sa krpicama i meso sa strane. Računamo, treba vremena za roštilj. Donose nam i drugi deo predjela, malo pečene piletine (oko 5 kila) na mladim krompirićima, sa salatom od krastavaca. Grickamo, nismo očekivali. Nismo očekivali ni roštilj kroz sat i po vremena, al smo se prilagodili. 3 puta, kolko puta se jelo posle. Samo gricni, dušo. Mali ćevapčić, pljeskavičicu, vratić i krmenadlicu, malu... U međuvremenu, pijem pivo i grlim suncokrete moje visine. Kako su dobri za grljenje, čudo! Malo su uštogljeni, al vole... Hodam bosa po vrelom pesku i čupam korov, koji baš lepo izgleda. Posle rekreativne ture po plastenicima gde sam držala velike krastavce (ovaj je našo jednog od 1,2 kile!) i male kornišone (ko 2 članka malog prsta male žene) i sušionicama, tavankutski taksista sa teorijama o ubistvima (ja sam tražio mlin za kafu i one stvarno tanke čaše od stakla, staviš u supu... ne mogu da utvrde nikad!)...oplahnuti ispod pazuha idemo da se nađemo sa mojom najboljom drugaricom iz srednje škole, koju nisam viđala, jer je živela u NSu. A onda palićki festival i kratki filmovi u Jahtingu, taxi kući i black out. Autobus do prestonice, posao i pitanje - kako ti je bilo kući? Dobro. |
 Dobro mi ide. Uplatila sam deo letovanja za krstarenje turskom obalom. 3 obroka dnevno, kilo knjiga i već spominjani ajpod i muška lepota koja se druži sa mnom. Nisam još dobila finalno odobrenje iz firminog HQ-a, al... Ne bih imala ništa protiv 'Praise you' naopako... Čudno je sve to. Leto je, a ja smrznuta. Ništa me se nije dojmilo. Niti jedan film...ni muzika... Možda jeste, al mi se nije pisalo o tome. Sve u svemu, dobro mi ide. I treći, dobro mi ide, prvi put u životu sam tendenciozno lakirala nokte sve u neku boju. Izabrah ciganjsku rđu. Metalik! I? Samo sam lipicanerski bacala nokte po tastaturi i po sastancima. Ima se, može se. A, btw, bolje sam se izbojadisavala flomasterima kad sam bila dete. Pogodila nokat i tako to... I za četvrto, dobro mi ide, imam mali liriks. Pink House (music by The Czars, lyrics by John Grant) Lilacs and tiger-lilies won’t be enough for me when you’re gone Hollyhocks, gladiolas, will never replace this face In your little pink house with the blue polka-dots I learned what I was and what I was not, Supposed to be Supposed to be Supposed to be Supposed to be Bleeding heart, lily-of-the-valley Snapdragon, rambling rose You’ll never make it in this world If you’re not one of those In your little pink house, with the blue polka-dots I learned what I was and what I was not Supposed to be Supposed to be Supposed to be Supposed to be Diadem, orange sensation Diorama, bell canto, Baby-Lune, and princess too, But you were the one I chose In your little pink house, with the blue polka-dots I learned what I was and what I was not Supposed to be Supposed to be Supposed to be Supposed to be Jel sam spomenula da sam nosila minić i japanke i da mi je na parkingu moje japi firme japi u kolima stao da me poveze 'do stanice'? Dobro mi ide. Peti put. |
|
Možda odem jedared kad naiđe red... Elem, di smo ono stali... Moji poslovi za budućnost - - da imam ROK bend (sa samo 3 muškarca, bubnjar, daire i truba) - da radim u ZOO vrtu (sve) - da se bavim ANIMACIJOM (karakteri, ne ljudi) To sam večeras isplanirala. To negde u septembru. Ako ima neko ko ima instrumente i podrum ili američku garažu i fine roditelje, imam dobru volju i glasne žice. Il to il da me trenirate za bokserku-rvačicu. Pre par nedelja otkrih da su mi omiljeni pisci rvači i bokseri. Preporuka - "Devojka od milion dolara" - al ne film. Zbirka priča. Preporuka - John Irving, bilo šta. Ako niste pratili prenose uživo, za tačno 14najest dana punim trideset godina. Prestaću da sve, da bih bila lepa jebenim unucima, tuđim. Fina baka ne pije pivo svaki dan. I ne smrdi na cigare. Fina baka se mudro ponaša. Al pre toga, moram da se ostvarim u 3 navedene oblasti. Gnu ima proliv, ja ga zaustavljam!!! Makar jedno bacanje grudnjaka na scenu...(verovatno mog ili bubnjarevog) I crtani koji će zaplakivati decu. To je to. I biću sretna. majkemi!  |