Tu, negde na raskrsnici dekada, u gluvom prolasku vremena, sedeći danima na istoj stolici ispred istog, sporog kompjutera, shvatih neke stvari koje bih da podelim.
1. moje telo se neće menjati, sem u širinu.
2. ljudi su vreće govana prepune kompleksa
3. koje dokazuju u postupcima prema drugim ljudima
4. komplikujemo živote bez potrebe
5. svako ima svoj porok, ma koliko bezgrešno izgledao
Ellaborrattio:
1. To sa telom je prilično očigledno. Oblik moje glave je takav i takav, kosa mi stoji na određen način. Nema suprajznih frizura i boja, sve sam probala, isti kurac. Zanimljivo prva 2 dana, a onda se naviknem. Što se širine tiče, moje telo ima izvesnu zapreminu i oblik. I tu nema suprajza, sem kad se ugojim, pa mi se hlače uvlače u guzove. Inače, znam kako mi šta stoji unapred. Više se ne oduševljavam potencijalnom odećom. Sve će da stoji na određen način. Ja tako izgledam. Basta. Ipak neću izrasti u manekenku.
2. To sa ljudima je prilično očigledno. Kompleksi se ogledaju na različite načine, jer su različiti po prirodi. U Srbiji je masovni kompleks pripadanja stadu. Ako nemate svoj ukus,
pozajmite ga od proverenih. Slušajte određene radio stanice. Oduševljavajte se i kunite u muziku koju sluša uzak krug kojem pripadate. Čitajte knjige koje su friško objavljene, i recite da su 'sjajne'. Obavezno putujte, što više, na tuđ račun, i crpite 90% monologa i dijaloga iz tih ekspiriensa. Jedite što čudniju klopu, i širite gastronomske opservacije. 'Ja jedem jebenu paštetu i salamu'. Ko još želi da čuje o tome? Ali, ako pravite salatu od endivije posle ofis posla, o, molim vas, napišite nešto o tome na blogu!
I nikako, nikako nemojte imati mišljenje. To je necivilizovano. Mišljenje je znak egoizma, koji nije prihvatljiv u demokratskom društvu. Mi smo Evropa.
A, opet, imate svoje mišljenje... koje je u skladu sa mišljenjima ljudi oko vas, a tiče se globalnih fenomena. Savršeno izbaždareno. O, tako udobno, udobno biti salonski, kamerni skorojević... mali problem sa vizama, ali inače, sve fercera. I kultura i svet koji dobijate na pipicu u ovoj maloj, od Boga zaboravljenoj, šupačkoj zemlji... Drugi nam kroje kapu, al imamo Internet. Filmovi šupački se snimaju. Knjige šupačke objavljuju. Šupački festivali, ludo zezanje. Novine upozoravaju na socijalne slučajeve, ostavljene bebe i silovanu decu. Al, ono, jednom nedeljno. Nepismeni ljudi pišu i govore. Ja sam prva nepismena, al tek sad sam postala svesna koliko ljudi ne čitaju i ne pišu. Ne znaju, i ne interesuje ih.
Znate koliki je prosek plate u Subotici, među ljudima koje poznajem i sa kojima se družim?
Srećni ste ako dobijete preko 10.000 dinara.
A istovremeno se održava Festival na Paliću. To da se ti sa 10.000 mesečno opuste i zabave jedne nedelje u julu. Sigurno broj samoubistava opadne za vreme dešavanja jebenog festivala.
I nikada ne bih živela u Beogradu da mogu drugde da zaradim ovu platu, koja je veća od 10.000. Baš zbog tih ...mišljenja, bivanja u toku, ležernih govnara ...iskompleksiranih morona...
Eto, i ja imam komplekse. Moram da budem pametna.
3. Ljudi su prijatelji iz koristi. Zvaće vas kada ste potrebni. Živimo brzo. Razumem. Ja prva. Toliko sam nesigurna, da sam prva 2 meseca skroz bila posvećena poslu. I nisam zvala nikog. I guess what?
Moj telefon ne zvoni. Daj malo da ti se vrati.
Na svim poslovima na kojima sam radila do sada, a radila sam ih... ihahahaj, postoji taj neki nevidljivi svet potrebe i zaštite kog dugo nisam bila svesna. Neki ljudi su, eto, dobili taj posao, za koji očigledno nisu kvalifikovani i ne znaju da ga rade, al ga rade.
Kad im se ne dolazi, bolesni su. Kad je red za godišnji, dobiju ga.
Traže veću platu, dobiju je. Vetrić piri između ušiju dok dogovaraju privatne tezge, na sastancima glasni i čvrsti. Imaju mišljenje.
Ako nešto zajebu, ništa. Pa ljudi smo!
Najvažnija kvalifikacija za bilo koji posao u ovoj maloj šupačkoj zemlji je - budi fin. Ako nasmeješ kolege par puta dnevno i ne dereš se ni na koga, nikad, sva vrata otvorena.
On/ona je fin. Profesionalac.
Ma, samo zovi svog prijatelja iz sela, kluba u koji izlaziš, esnafa kojem pripadaš. Naće se nešto - ipak si ti dobar u tome šta radiš. Uuuu, tresu mi se gaćice kad gledam portfolije.
Bija, radija, putova - a ništa sem aktuelnosti ne zna. I ne interesuje ga. Ili je.
Kupi u Zari, dođi na posao. Kupi u Mangu.
Al u nekoj drugoj zemlji, jer kod nas neće nabavljati tu kolekciju.
I pola posla urađeno. Ti si osoba od ukusa, iako nosiš najjadniju konfekciju.
Neviđeno kako ljudi reaguju. Smešno.
U, zaboravila sam da je potrebno držati do sebe. Samo drsko i nadobudno. Al to ide uz novu konfekciju.
4. Ćuti Organizme, pokrij se ušima. Pogledaj prvo svoju bašču, a onda viri preko ograde.
5. Poroci: piti, duvati, gutati tablete, pričati previše, nemati život do poslovnog, biti romantičan, biti promiskuitetan i pričati o tome, biti iskren, slušati istu muziku u krug, koristiti opšta mesta, prepustiti se, odupirati se, nalaziti smisao u svemu, čitati horoskop, očekivati dobro od ljudi. Hej, život je porok. I ako meni jedno pivo dnevno daje snagu da se pravim da mi je sve ok i da idem na posao da ko pacov trčim u krug u trčaljci, piću ga.
Živeli.
Uvek se setim eksperimenta u kojem pacovima prikače struju na mozak, pa pacovi majstori postižu orgazme pritiskanjem tastera. Prestanu da jedu i piju, samo drkaju taster u beskonačnost.
Vi, kao, ne biste?
Kurac ne biste.
Svi mi tražimo večni orgazam. A on ne postoji.
Post je objavljen 22.07.2006. u 12:35 sati.