| < | srpanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
| adopt your own virtual pet! |
|
Noćas sam sanjala Isusa Hrista. Nije onakav kakvim sam ga zamišljala. Fin dečko, mojih godina, mala bradica i duža kosa. Simpa. Nije se najbolje snalazio, pa sam mu pomagala. Bili smo u nekom butiku, sećam se njegovog osmeha dok proba Replay duks, a ja sam u fazonu, kupi, neće se baci. Dobro ti stoji. Posle pijemo piće zajedno, i on me pita neke čudne stvari, a ja mu objašnjavam. I smejemo se. Gleda me simpatično. Poslednja scena je mrak, on sedi na nekom mesinganom spomeniku veličine taburea, zario je lice u ruke (znate, ono kad dugokosi momci zaglade kosu sa obe strane lica, pa im pada u perčinima kroz dugačke prste) i zamišljen, ćuti. Glas moga brata: ...znaš ti ko je on? sad će da ga pokupe. lepo od tebe što si se družila sa njim ovih par sati... *** Danas sam pokušavala da doznam šta to znači. Ništa. Nijedan sanovnik nema Jesusa u mogućim tumačenjima. I pitala sam neke, odabrane, ljude. 3 su me gledala kao da su napokon dobili potvrdu da nisam normalna. 1 mi je preporučio profesionalnu pomoć. Posle toga sam prestala da izjavljujem 'Hej, sanjala sam Isusa Hrista, al ne judejskog u sandalama, nego modernog!'. Laskala mi je ideja da sam warpovana u sveticu jer mi se ukazao Isus, al onda sam skontala da se svetim ljudima ukazuju svi, sem Isusa, i obično im saopšte nešto važno, a ne da su neodlučni u kupovini i da piju alkohol. Sveti Organizam (a ispod, sitnim slovima) pomogao Isusu da odabere duks! *** Pokušala sam da rekonstruišem prethodnih par dana da bih dobila ideju koji je to bućkuriš ideja doprineo nastanku sna. Moruzgva/Rebarce/Najdraži i ja smo naleteli na dva vremešna Amerikanca (Ohio, Pennsylvania) koji su išli u pogrešnom pravcu od broda parkiranog u Savi, pa smo ih otpratili do doka juče posle posla. Bilo mi je drago što im pomažemo jer su nam usput prema pivu, i žao što su se uplašili dok smo ih vodili prečicom ispod Brankovog mosta. Kontam da su po glavama motali najgore priče o divljoj zemlji i beskrupuloznoj mladeži koja će ih prebiti i ostaviti. A nismo. Iako je onaj iz Pensilvanije bio mrgud. Al Ohaja do jaja. Stigli su na vreme da isplove i nastave mirno Dunavom, a i imali su o čemu da pričaju za večerom, čiji miris se širio oko luksuzne rečne brodetine 'Arie'. I onda, sedimo na našem socijalnom brodiću kod 25. maja, a Dunavom plovi školjka. Velika. Saint Jacques. Ko džinovska dagnja iz bajki. I još jedna, i još jedna posle... gomila... Smejemo se. To nam dede bacaju sa broda u znak zahvalnosti. Sećam se priče švajcarske novinarke koja je napuštala Beograd posle pet godina života i stranog dopisništva u njemu. 'Sedim ja na splavu, a rekom plovi mrtva svinja' kaže ona, 'to nikada neću zaboraviti!' *** Prekjuče je bila Sveta Ana. Slučajno sam naletela na info na nekom mađarskom sajtu, pa sam čestitala imendan roditeljici. *** Par dana pre toga, čitam ko je 'Dobar Samarićanin'. Dobra priča. *** Par dana pre toga, nalećem na lego. Obaveštavam se o nekim bitnim poglavljima Svetih spisa. *** I tako. Lep san. |